O ljudima sa poternice

Sudski procesi za privredni kriminal često se godinama odvijaju bez prisustva prvooptuženih i glavnoosumnjičenih. Stanko Subotić Cane, Slobodan Radulović, Bogoljub Karić, Marko Milošević i Zvezdan Terzić samo su neka imena sa „crvenih” Interpolovih poternica. Neki od njih, dok se kriju u svojim dalekim utočištima, pregovaraju sa sudom nudeći basnoslovne sume novca kao jemstvo za ukidanje poternice kako ne bi bili uhapšeni čim kroče u Srbiju.

Oni obećavaju da će se vratiti u zemlju i doći na suđenje. Drugi nude velike pare za puštanje iz pritvora i daju reč da će se odazvati svakom sudskom pozivu. Nekima je za novčanu garanciju dozvoljena odbrana sa slobode. Drugima ta privilegija nije omogućena. O tome su u „Politici” suprotstavili mišljenja Maja Kovačević, sudija i portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda za organizovani kriminal, i advokat Radoslav Tadić, branilac Stanka Subotića Caneta, optuženog za šverc cigareta.

Politika: Šta su osnovni kriterijumi za sud kad razmatra ponudu nekog okrivljenog da mu uz jemstvo ukine pritvor?

Maja Kovačević: Kada dobije predlog za jemstvo, sud prvo mora da utvrdi da li su ispunjeni zakonski uslovi za prihvatanje tog jemstva. Jemstvo može da se prihvati samo onda kada je pritvor određen isključivo zbog opasnosti od bekstva. Ukoliko je pritvor određen i po drugim osnovama, ne može se govoriti o jemstvu. Vrlo često u Odeljenju za organizovani kriminal ljudi se nalaze u pritvoru i zbog opasnosti od ometanja postupka uticajem na svedoke, saizvršioce, uništenja dokaza ili zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela ili zbog težine dela i teških okolnosti pod kojima je delo izvršeno. Jemstvo može da se prihvati kada su ispunjeni zakonski uslovi. Tada se sagledava visina ponuđenog jemstva. Nema pravila kada će predsednik veća proceniti da je iznos jemstva dovoljno jaka garancija da to lice neće pobeći.

Politika: Gospodine Tadiću, vaš klijent je ponudio ubedljivo najveće jemstvo za ukidanje poternice koje je ikad ponuđeno u bilo kom krivičnom postupku kod nas. Reč je o dva miliona evra. Sud je taj predlog odbio.

(/slika2)Radoslav Tadić: Pritvor treba da bude poslednja mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku. Pre toga postoje četiri mere, prva je pozivanje okrivljenog, druga je dovođenje, treća je zabrana napuštanja boravišta i četvrta je jemstvo, pa tek onda pritvor. Problem je to što Stanko Subotić nikad nije dobio poziv.

Politika: Je li to tačno?

Maja Kovačević: To o čemu sada govori kolega, jesu podaci iz istrage koji su tajna, ali iz iskustva bih rekla da je prosto nemoguće da na zahtev Tužilaštva da se sprovede istraga sudija donese rešenje o pritvoru, a da nije pokušao da pozove optuženog.

Radoslav Tadić: Stanko Subotić već godinama živi u Ženevi. Ima adresu u Beogradu, ima stan u Ulici kneza Miloša 68. Sud je tražio izručenje iz Švajcarske. Švajcarci su odgovorili da neće da ga izruče, jer to po njihovom zakonu nije krivično delo. Traže izručenje od Rusije dok je bio u ekstradicionom pritvoru dva meseca. Rusi kažu da je to zastarelo.

Politika: Zbog čega sud nije prihvatio jemstvo u trenutku kad je Stanko Subotić bio u pritvoru u Moskvi, kada je bilo indicija da je to krivično delo zastarelo i da će ga Rusi pustiti?

Maja Kovačević: To je odluka predsednika Veća. Ne mogu u to da ulazim. Znam iz obrazloženja da postoje drugi razlozi. Da li ti drugi razlozi u ovom trenutku i dalje postoje ili ne postoje, stvar je procene nekoga ko o tome treba da odluči.

Radoslav Tadić: Predlog je odbijen dva puta zbog toga što postoji rešenje o pritvoru u kome su navedeni i drugi razlozi koji sami po sebi sprečavaju da se prihvati jemstvo. Kada su svi svedoci saslušani, mi smo podneli sudu predlog za eliminisanje tih razloga za pritvor. Međutim, sud je i to odbio. Doneli su rešenje da ne prihvataju predlog za suđenje u odsustvu, jer je on primio optužnicu u Švajcarskoj kao i poziv za glavni pretres koji je bio zakazan za 19. maj prošle godine, i odlučili da sačekaju da li će on doći na suđenje. Međutim, desilo se da je on uhapšen 28. aprila u Moskvi.

Politika: A inače bi došao na suđenje u Beograd?

Radoslav Tadić: Došao bi na suđenje. U međuvremenu Rusi odbijaju da isporuče Subotića. On se vraća u Švajcarsku koja ga neće nikada isporučiti.

Politika: Imamo i primer Bojane Bajrušević, osumnjičene da je bila vođa „duvanske mafije” u drugom predmetu. Ona je u istrazi ponudila jemstvo od 350.000 evra. To je prihvaćeno i ona se vratila u Srbiju.

Maja Kovačević: Došla je ovde, dala je svoju izjavu, novac je položen kao garancija i, u slučaju njenog bekstva, on ide u budžet.

Radoslav Tadić: Bojana je optužena za isto krivično delo kao i Stanko Subotić, Prihvaćeno je njeno jemstvo od oko 350.000 evra i pritvor je ukinut, ali ona nije iz pritvora ponudila jemstvo, nego iz inostranstva. Načelni problem je što se u posebnom odeljenju za organizovani kriminal pritvor u istrazi tretira kao prva mera obezbeđenja prisustva, a ne kao poslednja i ona mera koja je nužna, neophodna. Ako vi preskočite sve te faze i odbijate uporno da okrivljeni bude tu, da položi jemstvo a znate da ga ne možete nikako privoleti da dođe, na bilo koji drugi način, posle se pitate zbog čega se to odbija uopšte. Pa vidite, kod kolege Kljajevića u „stečajnoj mafiji”, on je bio u pritvoru 28 meseci. Posle dve godine pritvora ponudio je jemstvo od milion evra i sud je odbio, ali je posle četiri meseca pušten iz pritvora bez jemstva i sada dolazi na suđenja.

Politika: Ali, imamo i suprotan primer Jezdimira Vasiljevića koji je pušten uz jemstvo od milion evra, ukinut mu je pritvor i nema ga.

Radoslav Tadić: On je bio tu, ali Stanko nije tu i neće biti tu ako se ne ukine pritvor. Zašto bi Stanko došao da ide u pritvor i da bude u pritvoru ko zna dokle? Šta mislite šta bi bilo sa Subotićem kada bi došao? Ali, oni koji su inicirali postupak posle 13 godina, ti isti i ne žele da on bude tu.

Politika: Vi ste izjavili u jednom intervjuu da se država plaši povratka Stanka Subotića Caneta.

Radoslav Tadić: Lica koja su inicirala postupak apsolutno se plaše da on bude tu i mole boga da on ne dođe.

Politika: Koja lica konkretno?

Radoslav Tadić: Evo sada ću da vam kažem koja su to lica. To su inicirala lica koja su sebe nazvala ekspertskim timom pri kabinetu predsednika SRJ Vojislava Koštunice. Utvrđeno je da su oni naručivali tekstove koje su slali „Nacionalu” u Zagreb. Posle su prevođeni na engleski jezik i dostavljani ambasadama stranih zemalja ovde, ali sa memorandumom predsednika Jugoslavije. Pitanje je ko su članovi tog ekspertskog tima, ko je formirao ekspertski tim, za šta su oni eksperti uopšte. To je ta grupa koja se plaši da će Subotić doći, jer oni znaju zašto su to pokrenuli i koji su njihovi interesi.

Maja Kovačević: Ja sam sigurna da se predsednik sudskog veća, sudija Milena Rašić, ne plaši ničijeg dolaska u zemlju, niti je zanima ko se od političara plaši, zbog čega i šta oni o tome misle. Ja vam to garantujem. Ona je profesionalac, sudija.

Politika: Advokat Tadić je govorio o nekim potezima iz vrha države, ekspertskim timovima koji iniciraju sudski postupak. Šta se, u stvari, dešava kada to dođe na sud?

Maja Kovačević: Šta je nekog motivisalo, da li je neko posebno bio motivisan da podnese krivičnu prijavu ili ne – sud ne može u to da ulazi. Sud se bavi optužnicom i ne može da ide šire od optužnice. Sud se nikada ne bavi nikakvim političkim pozadinama, što ne znači da ih nema iza nekih optužnica, ali mi se isključivo bavimo da li je optuženi kriv ili nije.

Politika: A da li je tužilaštvo u nekoj vrsti sprege sa vrhom države?

Maja Kovačević: To ne mogu da vam kažem, ja to ne znam, zaista ne znam.

Politika: Znači, sud je ograničen optužnicom, šta vi mislite o tome?

Radoslav Tadić: Ja isto mislim da sud nije pod direktnim pritiskom lica koja su na vlasti, ali da tužilac jeste – tu nema nikakve dileme. Ali, hoću da podvučem da, kad god je to moguće, treba omogućiti optuženom da neposredno učestvuje u postupku. Bude li pobegao, ostaće novac državi i nema ništa sporno u tome. Vidite šta je bilo pre mesec dana u Americi sa Rodom Blagojevićem. Guverner savezne američke države, optužen da je prodavao senatorsko mesto, uhvaćen u pokušaju dela, priveden, daje 4.500 dolara kauciju da ga puste i ostaje kao guverner da radi svoj posao, pa ćemo videti. Pa ga je zamolio Obama da eventualno podnese ostavku ako bude hteo. Zar to nije ispravan rezon? Ko će da nadoknadi štetu Stanku Subotiću koja mu je pričinjena za ovih godinu i po dana, a još će trajati postupak? Njegovi poslovi su potpuno blokirani. Nijedna banka više neće da mu da nikakav kredit. Ne sme da dođe ovde, ne može da poseti oca i majku.

Maja Kovačević: Za koliku štetu je optužen?

Radoslav Tadić: To je vrlo sporno. Ne znam, 28 miliona evra, ali to je vrlo sporan iznos. Još nije bilo veštačenja. Ali on hoće da dođe. Ovde nije bila sporna visina jemstva, već je problem u razlozima za pritvor, koji više ne stoje.

Politika: Da li je vama poznato da li je Slobodan Radulović, optužen kao jedan od vođa „stečajne mafije”, nudio jemstvo sudu?

Maja Kovačević: Ne mogu da se setim.

Politika: U tom predmetu su sada svi pušteni na slobodu. Radulović je u bekstvu, a da li bi bio u drugačijem položaju u odnosu na Subotića, kada bi ponudio jemstvo?

Maja Kovačević: Ne mogu to da poredim.

Politika: Optuženi sve čine da ne budu u pritvoru ili da izađu na slobodu. Jemstvo je privremena kupovina slobode, ali šta je sa onima koji nemaju sredstava? Da li je to privilegija bogatih?

Maja Kovačević: U mnogim slučajevima budu pušteni bez jemstva, ukoliko sud proceni da neće bežati, da neće ponoviti delo… Međutim, u Specijalnom sudu je reč o organizovanim kriminalnim grupama, to je i mnogo ljudi i mnogo krivičnih dela. Pritvor je jedna od mera da se obezbedi prisustvo optuženog na glavnom pretresu, kao što je i jemstvo. Taj iznos mora da bude dovoljno veliki da to bude motiv toj osobi da zaista ne pobegne. Zavisi i od ličnih prilika. Za nekoga je stavljanje hipoteke na stan, ako je to jedino što on ima, ogromno. Bez obzira na to što postoje razni razlozi za pritvor, sudije se najviše boje da im okrivljeni ne pobegne jer to komplikuje suđenje. Nekada, dok smo bili velika zemlja, Jugoslavija, dovoljno je bilo oduzeti pasoš i nije se moralo bojati bekstva. Danas, vi znate da se sa ličnom kartom prelazi u Crnu Goru, BiH, Makedoniju, znači ništa lakše nego pobeći. Ingerencije naših državnih organa na tom graničnom prelazu prestaju.

Politika: Da li se u Specijalnom sudu dogodilo da je prihvaćeno jemstvo, a da je optuženi pobegao?

Maja Kovačević: Nije. Svi koji su prihvatili jemstvo i dalje su dostupni sudu.

Radoslav Tadić: Vrhovni sud nijedno rešenje o pritvoru nije ukinuo za poslednjih godinu-dve dana, jer se plaše.

Politika: Vrhovni sud se plaši?

Radoslav Tadić: Svi se plaše.

Maja Kovačević: Čega se plaše?

Radoslav Tadić: Plaše se toga da ako se Subotiću preinači rešenje po toj žalbi i ukine pritvor, onda bi rekli da je neko primio pare. Sada je ovaj specijalni tužilac napao sud zbog toga što je ukinuo pritvor Kljajeviću posle dve i po godine. Na to sud ima pravo.

Maja Kovačević: Ja mislim da je u tom predmetu pritvor ukinuo Vrhovni sud.

Radoslav Tadić: Možda je za Kljajevića Vrhovni sud ukinuo, preinačio, ali to je vrlo mali broj slučajeva.

Politika: Da li je ponuđeno jemstvo i za Ivanu Krčmaričić i Nikolu Miloševića?

Radoslav Tadić: Da, i to je odbijeno.

Politika: Sa kojim obrazloženjem? Da li se neko ovde plaši i njih?

Radoslav Tadić: Sada je teško napraviti razliku između Subotića i njih. Teško je sada sudu da kaže da prihvata jemstvo Ivane Krčmaričić koja je bila blagajnica i radila dva meseca, preko zadruge. Ona je optužena da je član organizovane grupe.

Politika: Zar to ne dokazuje upravo ovo što je rekla sudija Kovačević, da je razlog suda principijelan?

Radoslav Tadić: Kako može biti principijelan kada su svi drugi pušteni?

Maja Kovačević: Ali ovi koji su tu, dali su odbranu na glavnom pretresu.

Radoslav Tadić: Treba imati u vidu da sud neće moći da obezbedi njegovo prisustvo ni sada, ni kasnije.

Politika: Šta bi se dogodilo ako bi sud prihvatio jemstvo i ukinuo pritvor nekom optuženom, a on kasnije bude osuđen na zatvorsku kaznu?

Maja Kovačević: Ukoliko optuženi položi jemstvo i sud stavi van snage rešenje o pritvoru i počne suđenje, a on ipak ne dođe na glavni pretres, ni tada ne ide jemstvo odmah u budžet, već se ponovo određuje pritvor. Tek ako optuženi postane nedostupan, jemstvo ide u budžet. Ako bude izrečena određena kazna zatvora i on stupi na izdržavanje kazne, optuženom se vraća jemstvo i on ponovo dobija svoju imovinu koju je položio.

Politika: Jemstvo je ono što se u američkim filmovima zove kaucija.

Radoslav Tadić: Rod Blagojević je tipičan primer. Došao je, dao kauciju u određenom iznosu koji je smešan za ovdašnje prilike, pušten je i brani se sa slobode. Pritvor je ranije bio izuzetak od pravila, a sada traje po nekoliko godina. Možda je nekad to opravdano, nekad ne, ali treba u samom zakonu, po samom Ustavu, da što kraće traje i da bude izuzetak, da ne bude pravilo – pritvor, pa ćemo videti posle.