Budžetsko finansiranje i sa manje od 48 bodova

Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva prosvete dala saglasnost da se u školsku 2025/2026. godinu, nakon rangiranja studenata koji su ostvarili uslov od potrebnih 48 ESPB bodova za finansiranje iz budžeta, na teret državne kase upišu i studenti koji su ostvarili manje od potrebnog broja bodova, saopštilo je ministarstvo. Upis naredne godine na teret budžeta sa manje od 48 ESPB bodova moguć je samo do ukupnog broja studenata čije su studije finansirane iz budžeta u školskoj 2024/2025. na tim studijskim programima, u cilju očuvanja broja budžetskih studenata.

Kako je navedeno, studenti sa manjim brojem ESPB bodova rangirani do ukupnog broja studenata čije su studije finansiraju iz budžeta, ostvaruju i prava na smeštaj i ishranu u ustanovama studentskog standarda i na studentske stipendije i kredite na isti način i pod istim uslovima kao ostali studenti koji se finansiraju iz budžeta. „Ovom odlukom uvažen je zahtev Studentske konferencije univerziteta Srbije i Studentske konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola Srbije, imajući u vidu najbolji interes studenata i nepovoljne okolnosti u kojima su organizovani nastava i polaganje ispita u školskoj 2024/2025. godini, a u cilju sprečavanja negativnih posledica po sistem visokog obrazovanja i studente”, zaključili su nadležni.

Nakon završenog trećeg upisnog roka, na 106 studijskih programa Univerziteta u Beogradu upisano je ukupno 12.019 studenata, što znači da je preostalo 3.229 mesta. Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Aleksandar Jović precizirao je juče gostujući na RTS-u da će studenti koji imaju manje od 48 bodova moći da se školuju na teret budžeta ukoliko se ne popune sva budžetska mesta na visokoškolskim ustanovama. Dodao je da to podrazumeva različitu praksu na različitim visokoškolskim ustanovama.

„Na popularnim fakultetima je konkurencija za budžet bila veća, pa su studije upisivali samo sa 60 bodova, bez obzira na to što zakon dozvoljava i 48. Takva praksa će verovatno biti i sada, jer imamo različite situacije na različitim fakultetima”, objasnio je Jović.

Ukazao je da je prilikom donošenja odluke analizirana situacija na fakultetima, uzimajući u obzir blokade i činjenicu da pojedini studenti odustaju od studija ako nisu na budžetu. On je istakao da studenti koji se upišu na budžet sa manje od 48 bodova imaju sva prava i obaveze kao i ostali budžetski studenti, uključujući mogućnost da konkurišu za studentski kredit, studentski dom, a u nekim slučajevima i za studentsku stipendiju.

„Ti studenti će, kao i svi ostali, u školskoj 2025/26. morati da ostvare najmanje 48 bodova da bi mogli da se rangiraju za budžet”, rekao je Jović.

Dodao je da se očekuje da će školska godina na fakultetima početi kako je planirano. Naveo je da je nastava već počela na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a da je juče počela školska godina na većini fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

„Pre 3. novembra počeće na još nekim visokoškolskim ustanovama, a 3. novembar je poslednji rok kada će započeti školska godina na ostalim univerzitetima, a to su Beograd, Novi Sad i Niš”, naveo je Jović.

Kada je reč o povratu od 50 odsto iznosa školarine studentima, pomoćnik ministra je naveo da je „za sada samo devet ustanova završilo ceo proces i da se očekuje da će u toku ove nedelje značajan deo ustanova dostaviti podatke kako bi isplate počele krajem ove nedelje, a najkasnije početkom sledeće”.

Pojasnio je da pravo da povrat školarine imaju samofinansirajući studenti koji studiraju na državnim visokoškolskim ustanovama i koji su državljani Srbije i to za prvi put upisane bodove, odnosno predmete, kao i da će deo školarine biti vraćene bez obzira na to da li je student uplatio deo ili celu školarinu.

Dodao je da je rok za ažuriranja podataka 9. novembar, a da će poslednji presek biti urađen 13. novembra, kako bi najkasnije do kraja novembra bio vraćen novac studentima koji na to imaju pravo.

„Ako studenti u trenutku kada ministarstvo bude vršilo isplatu nemaju račun u banci ’Poštanska štedionica’, to nije problem, čim budu dobili studentsku karticu, dobiće novac na računu”, naveo je Jović.

Neophodno preispitivanje studijskih programa za školovanje prosvetnog kadra

Govoreći o interesovanju za upis na fakultete, Aleksandar Jović, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje rekao je da su studijski programi iz IT sektora popularni već nekoliko godina, kao i da je interesovanje veliko za iste veće grupe fakulteta, odnosno oblasti. Naveo je da je zabrinjavajuće što se iz godine u godinu smanjuje broj studenata. Dodao je da je ove godine povećano interesovanje za učiteljske fakultete i obrazovanje vaspitača, profesora razredne nastave. „Ove godine imamo povećanje od čak 20 odsto, što govori da smo napravili određene pomake u prosveti, ne samo kada je reč o materijalnom statusu, već i o položaju nastavnika u školama, tako da i ta profesija ponovo postaje atraktivna”, naveo je Jović.

To što nema interesovanja za obrazovanje nastavnika hemije ili fizike, kako je ukazao, alarm je ne samo za Ministarstvo prosvete, već i za ustanove koje školuju te kadrove. „Moramo nešto da učinimo sa inicijalnim obrazovanjem nastavnika, a da to ne bude samo promocija studijskih programa ili uvođenje posebnih stipendija, na čemu već radimo, već i preispitivanje drugačijih studijskih programa koji bi školovali kadar za prosvetu”, naglasio je Jović.