Modernizacije ili eksploatacije radnika

Atina ‒ Posle višemesečnih rasprava koje su pratili protesti radnika, generalni štrajkovi, kritike sindikata i opozicije u grčkom parlamentu je ipak solidnom većinom izglasan novi kontroverzni Zakon o radu kojim je predviđeno da se u privatnom sektoru, za istog poslodavca, u izuzetnim slučajevima može naložiti radniku da radi i 13 sati dnevno, a uvodi se mogućnost četvorodnevne radne nedelje tokom cele godine.

Uz sve argumente za i protiv, Grčka je tako postala prva zemlja Evropske unije koja se odlučila na ovaj prilično rizičan politički potez u sferi radnog zakonodavstva koji javnost doživljava kao udarac na radnička prava. Dakle, prema zakonu koji na snagu treba da stupi do kraja godine, osim ako zbog pritiska javnosti i sindikata ipak ne bude promena, u izuzetnim slučajevima i uz svoju saglasnost, zaposleni može za jednog poslodavca da radi smenu od 13 sati dnevno. Odnosno najviše do 37,5 dana godišnje što je oko tri dana mesečno. Takođe, na snazi ostaje odredba o maksimalno dozovoljenih 48 sati prekovremenog rada po kvartalu, odnosno 150 sati prekovremenog rada godišnje.

Do sada je, pored osmočasovnog radnog dana, postojao i deveti radni sat koji se smatra prekovremenim plus tri dodatna sata do dvanaestog, što se sve smatra prekovremenim radom.

Trenutno radnik može da radi izuzetno do 13 sati dnevno za više poslodavaca i da, ako ga plaćaju osam evra po satu ostvari dnevnicu od 104 evra. Sa novim zakonom koji mogućnost prekovremenog rada ograničava na rad za jednog poslodavca, zarada će biti veća i iznosiće 119 evra. Naime, zakon predviđa poseban bonus od 40 odsto za trinaestočasovni radni dan. Odbijanje prekovremenog rada, po slovu novog zakona, ne može biti razlog za prekid ugovora o radu.

Takođe, novi zakon predviđa i mogućnost četvorodnevnog sedmičnog rada tokom cele godine, a ne više samo tokom jednog semestra. Zaposleni će u dogovoru sa poslodavcem moći da smanji ili poveća svoje dnevno radno vreme, održavajući pritom prosek od 40 sati nedeljno i sve to uz punu platu. Dodatni radni sati mogu se nadoknaditi skraćenim radnim vremenom, slobodnim danima ili odsustvom u neradnim danima. Ova odredba treba da bude olakšanje roditeljima i onima sa povećanim porodičnim obavezama, da im omogući fleksibilno radno vreme. Važno je da radnik ne može biti primoran na četvorodnevni radni režim i da se svaka promena sprovodi samo uz obostranu saglasnost. Dakle, radnik i poslodavac mogu da ostanu u režimu klasične petodnevne redne nedelje, osam sati dnevno, pet dana u nedelji ili da pređu na četvorodnevnu radnu sedmicu, što podrazumeva da bi u tom slučaju zaposleni radio deset sati dnevno. Uvodi se i mogućnost podele godišnjeg odmora na više perioda, što je do sada bili teško ostvarljivo.

Vlada tvrdi da je reč o „modernizaciji tržišta rada”, premijer Kirijakos Micotakis naglašava da se na ovaj način „jača ravnoteža između fleksibilnosti u upravljanju sopstvenim radnim vremenom i sigurnosti koju im zakon obezbeđuje, jer radnici dobijaju više izbora”. Međutim, grčki analitičari smatraju da je reč o jednom od najkontroverznijih poteza vlade u poslednje vreme, koraku unazad za radnička prava u čemu Grčka trenutno prednjači u EU. Vlada tvrdi da zloupotreba neće biti, jer će se primena zakona i prekovremenog rada strogo kontrolisati preko digitalnih kartica, kroz prisustvo inspektora rada.

Vlada objašnjava i da je ovo bila nužna mera, jer je na tržištu rada veliki nedostatak radne snage, posebno u ugostiteljstvu i turizmu, gde je ovog leta nedostajalo 80.000 radnika. Takođe, problemi postoje i u građevinarstvu, te su zbog ogromnog obima posla i manjka radnika sklapani posebni državni sporazumi o „iznajmljivanju radnika” iz drugih zemalja. Upravo u tim sferama delatnosti i postoji potreba za produženim radnim danom, odnosno smenama kako bi se zadovoljila sezonska potražnja.

Sindikati su ovde jaki, tokom oktobra generalnim štrajkovima su paralisali život u Grčkoj. Protesti hiljada Grka nisu samo usmereni protiv radnog vremena veći su rezultat straha od socijalne nesigurnosti, naglog porasta troškova života, odbijanja vlade da smanji PDV, osećaja da se nedovoljno vodi računa o istinskim potrebama nacije koja je na leđima iznela najveću ekonomsku krizu u novijoj istoriji.

Sindikati smatraju da je ovo najveći korak unazad i udarac na radnička prava i osmočasovni radni dan, da se otvara mogućnost zloupotreba i da će pristanak na prekovremeni rad postati praksa kojoj radnici neće moći da se odupru, jer su zavisni od poslodavaca.

Opozicija smatra da je reč o „neoliberalnom eksperimentu”, da se zanemaruje socijalni kontekst, upozoravaju na nezaposlenost mladih, na činjenicu da su plate u Grčkoj među najnižim u EU, te da prekovremeni rad neće podstaći realno povećanje životnog standarda, ali će ugroziti porodicu, lični život.

Zakon je usvojen, ali će njegova primena u praksi zavisiti upravo od jačine otpora u društvu, jer je, prema anketama, protiv njega dve trećine Grka. Stiče se utisak da je u ovako naelektrisanoj situaciji, opterećenoj nezadovoljstvom nacije zbog nemara, skandala, pronevera i sve skupljeg života, donošenje zakona u ovom trenutku prilično rizičan politički potez Micotakisove vlade.