Sastanak Trampa i Putina pod znakom pitanja

Nakon telefonskog razgovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom 16. oktobra, američki predsednik Donald Tramp je najavio da će njegov državni sekretar Marko Rubio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov održati sastanak ove nedelje, korak koji bi trebalo da otvori put samitu dvojice lidera u Budimpešti na kojem bi se razgovaralo o kraju rata u Ukrajini.

Međutim, prema navodima Si-En-Ena, pripremni sastanak dvojice šefova diplomatije privremeno je skinut s dnevnog reda. Razlog tome je, bar kako tvrdi izvor američke televizije, to što su nakon telefonskog razgovora Rubija i Lavrova u ponedeljak, Amerikanci stekli utisak da se ruski stav nije dovoljno promenio i da Rusi ostaju u okviru svoje „maksimalističke pozicije”. Takođe, prama istom izvoru, Rubio verovatno neće preporučiti Trampu da se sastane sa Putinom sledeće nedelje iako bi on i Lavrov trebalo ponovo da se čuju u narednim danima.

Što se tiče zvaničnih informacija o telefonskom razgovoru Rubija i Lavrova, u kratkom izveštaju američkog Stejt departmenta navodi se da je državni sekretar SAD naglasio važnost predstojećih kontakata kao prilike da Moskva i Vašington zajednički rade na trajnom rešenju rusko-ukrajinskog rata, u skladu s vizijom predsednika Trampa. Kremlj je, s druge strane, razgovor opisao kao konstruktivnu diskusiju u kojoj je bilo reči o mogućim konkretnim koracima za sprovođenje dogovora, koje su Tramp i Putin postigli tokom svog razgovora. Komentarišući navode Si-En-Ena, Sergej Rjabkov, zamenik m ruskog ministra spoljnih poslova, naveo je juče da se ne može odložiti nešto što nije dogovoreno, jer za sastanak Lavrova i Rubija nije postojalo jasno definisano ni vreme ni mesto. On, međutim, ističe da i dalje postoji ideja da njih dvojica zajedno sednu za sto, prenele su „RIA novosti”.

Sam Lavrov je rekao da je iznenađen „neprofesionalnim” izveštavanjem Si-En-Ena.

„Želim zvanično da potvrdim: Rusija nije promenila stav u odnosu na dogovore postignute tokom samita na Aljasci”, rekao je Lavrov novinarima, dodavši da je to isto poručio Rubiju. On je istakao i da su mesto i vreme sledećeg samita Tramp–Putin manje važni od suštine sprovođenja dogovora postignutih ranije na Aljasci. Lavrov je naglasio da se moraju rešiti uzroci rata, jer bez toga neće biti trajnog mira kakav Tramp priželjkuje.

Uslovi Kremlja za dugotrajan mir uključuju da Ukrajina ostane nenuklearna i vojno nesvrstana, odnosno da se ne priključi NATO-u, kao i garancije za zaštitu prava ruskog stanovništva u Ukrajini. Jedan od najvažnijih Putinovih uslova za okončanje sukoba jeste zahtev da zapadni lideri potpišu obavezu da će zaustaviti dalje širenje NATO-a ka istoku. Međutim, malo toga se zna o eventualnim granicama nakon rata, što bi moglo da predstavlja jedan od najvećih kamena spoticanja. Zapadni mediji su ove nedelje izvestili da je Putin u telefonskom razgovoru sa Trampom zahtevao da im Kijev preda potpunu kontrolu nad Donjeckom oblašću, dok bi u zamenu za to bio spreman da preda delove druga dva regiona Ukrajine koje je delimično osvojio: Zaporožje i Herson.

Sa druge stane, lideri zemalja Evropske unije navode da nisu spremni za takve kompromise.

„Snažno podržavamo stav predsednika Trampa da neprijateljstva treba odmah da prestanu i da trenutna linija kontakta treba da bude početna tačka za pregovore. Ostajemo posvećeni principu da se međunarodne granice ne mogu menjati silom”, navodi se u zajedničkom saopštenju predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, francuskog i finskog šefa države, britanskog, italijanskog, poljskog i norveškog premijera, nemačkog kancelara, predsednice Evropske komisije i predsednika Evropskog saveta, čiji je tekst objavila predsednica EK Ursula fon der Lajen na platformi „Iks”.

Svetov: Samit u Budimpešti na udaru EU

Ruski politikolog Jurij Svetov smatra da Evropska unija želi da po svaku cenu osujeti direktne pregovore predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa koji bi mogli dovesti do okončanja rata u Ukrajini, koristeći za to niz mera, od pritiska na Trampa do mogućeg sprečavanja preleta Putinovog aviona preko zemalja NATO-a.

„Kaja Kalas je prokomentarisala da saopštenja o predstojećem sastanku Putina i Trampa nisu baš prijatna vest. EU taj susret uopšte nije potreban i sada će preduzimati sve mere da se taj sastanak ne održi. Vršiće pritisak na Trampa i ubeđivaće ga da to ne treba da radi, a biće i pritiska u američkom Kongresu, gde se već vuče priča o ’šatdaunu’. To jest, preduzimaju se sve mere da se taj samit ne održi, a među tim merama biće i postavljanje raznih prepreka za Putinov let”, rekao Svetov, a preneo „Sputnjik”. On je dodao da ne isključuje se mogućnost da bi istočne članice NATO-a, koje se nalaze na putu iz Rusije ka Mađarskoj, mogle da pokušaju da sabotiraju sastanak predsednika Rusije i SAD u Budimpešti, tako što ne bi dozvolile ulazak ruskog predsedničkog aviona u svoj vazdušni prostor. Bugarska ili Rumunija bile bi verovatnije rute za let predsedničkog aviona Rusije, dok bi Poljska verovatno bila nepodobna zbog izuzetno negativnog stava njenog rukovodstva prema Rusiji.