Sindikat omanuo u privatizaciji

Problemi u „Zdravlju” počeli su sa privatizacijom. Privatizacija je bila nametnuta šansa za prosperitet nakon sloma sistema u kome je vladala filozofija: radnike u ekstraproduktivnom pogonu „Farmacije” tretirati kao „glasačku mašinu” i iste nagrađivati, posebno u odnosu na ostale pogone („Parafarmacija”, „Kozmetika”, „Tubidoza”, „Špricevi”, „Sušara”…).U stvari,sposobne koristiti da rade, a „naši ljudi” neka komanduju i ne preterivati s forsiranjem fakultetski obrazovanih, jer mogu srušiti postojeće stanje. Demagoški su sastavljeni kriterijumi po kojima si morao biti miljenik rukovodstva da bi bio direktor ili lice s posebnim ovlašćenjima. Radnička kvazielita u liku sindikalnih lidera ili miljenika direktora težila je da se u vrhu direktorskog miljea nađu poslušni i nesposobni. To je nametnuto većini radnika kao neophodan uslov da se malo radi, a mnogo dobija, zato što je „Zdravlje” imalo 2.300 zaposlenih sa najboljim platama u okrugu, iako je njihova angažovanost bila svega 40 odsto; Visokoakumulativna firma u kojoj je do promene vlasti bila ustaljena praksa da se ljudi dovode po rodbinskoj vezi ili preko drugih veza, partijskih, na primer.

Kad neko dobije na poklon nešto kao novoformirana vlast (u „Zdravlju” 2002), onda on priča o oporavku, a prodaje produktivne privredne subjekte. Tako i mi privatizujemo „Zdravlje”. Direktnim učesnicima u privatizaciji u agencije rečeno je – može taj proces privatizacije sa vama, a može i bez vas.

Bilo kako bilo, postojali su u tom trenutku i sindikalni predstavnici koji dobar pazar napraviše i dobismo kolektivni ugovor na neodređeno vreme, najbolji u Srbiji. Jer privatizaciju je mogao da spreči jedino sindikat, ali nije mogao da spreči da se 2005. u skupštini izglasa zakon prema kojem ugovori važe samo tri godine. Tako smo mi u „Zdravlju” 27. novembra 2008. proglašeni tehnološkim viškom.

Po kolektivnom ugovoru, kupacje morao godišnje da izdvoji 150.000 evra za edukaciju radnika (sindikalnu i drugu), a za rešavanje stambenih zahteva zaposlenih 250.000 evra, u vidu kredita koji će se vraćati.

Nikada sindikalni aktivisti nisu obznanili da direktor koji zastupa vlasnika mora da izdvoji ta sredstva.

Opet je prihvaćena „teorija Alajbegove slame”, po principu: koristi dok možeš – uživaj u privilegiji koju nisi zaslužio, odbaci onog ko traži pravdu. Dobro su prošli i edukatori oba sindikata. Sve smo naučili, ali dostojanstvo i ponos nismo povratili, postali smo ulizice i poltroni bez dostojanstva, jer nismo zahtevali da radimo i nismo tražili kriterijume dostojne čoveka, stručnjaka i patriote.

Dobismo mladi edukovani tim s proklamacijom znanja engleskog jezika bez praktičnog rada u proizvodnji. Dobismo i arhivu u kojoj su svrstani neposlušni radnici.

U aneksu socijalnog programa koji je potpisao novi vlasnik „Zdravlja” pisalo je da se izdvajanja za lične dohotke ne mogu smanjivati u narednih pet godina. Ali novi vlasnik je zato smanjio broj zaposlenih sa 2.300 na 1.200.

Kao da je najvažnije ko će više radnika da otpusti i ubaci u Nacionalnu službu zapošljavanja. Najbolji menadžer postade najbolji isterivač, a ne upošljivač. Logika je prosta: što više izbaciš to više sebi nabaciš. Došlo je do ukidanja visokoakumulativnih i dugi niz godina osvajanih programa: Veterinarskog programa, „Bazne proizvodnje dekstrana”, „Infuzionih rastvora”, „Dijalizatora” i Parafarmaceutskog programa.

Patriote iz mladog i perspektivnog tima sele te programe po Srbiji i inostranstvu. Ne pitaju se šta će im raditi potomci. Na sastanku sa radnicima iz „Parafarmacije” generalni direktor reče da će dokazati da je lokalna samouprava pogrešno informisana i da će on od površine koju poseduje AD „Zdravlje” napraviti industrijsku zonu i sve to pretvoriti u „of šor” firme i tako uposliti našu decu na novim tehnologijama. Na pitanje radnika šta mi da radimo, odgovorio je – obrađujte zemlju i čuvajte ovce. Dok vlasnik ne razradi „privredni milje”, jer je uspeo da od 2.250 radnika svede „Zdravlje”u 2008.godini na 800, a čujemo da će ih do kraja 2009. biti 300.

Nije problem u tome što će oni da se obogate nego šta će naša deca u Leskovcu bez pogona industrije.

Dip. inž. mašinstva, proglašen tehnološkim viškom 27. novembra 2008, radio na održavanju pogona u „Zdravlju”, predsednik Udruženja inženjera i tehničara Leskovca