Evropljani „nameću" Trampu svoj plan za kraj rata u Ukrajini

Evropski lideri kojima je verovatno zastala knedla u grlu kada su čuli da će se Tramp i Putin ponovo sastati i to u Budimpešti, dobili su još jednu priliku da se ubace u geopolitičku igru između Vašingtona i Moskve. Samit američkog i ruskog predsednika, drugi posle Enkoridža na Aljasci, čiji je cilj da se zaustavi krvavi rat u Ukrajini stavljen je „na čekanje”. Kada će biti održan ‒ pitanje je za milion dolara.

U iznenadnom nepovoljnom obrtu Viktor Orban pokušava da sačuva optimizam da će ipak biti domaćin američko-ruskog samita na vrhu dok se njegove evropske kolege spremaju da u narednim danima u Beloj kući ponovo nagovaraju Trampa da ne popušta  pred teritorijalnim zahtevima „ratnog zločinca Putina”.

„Samit će biti održan kada za to dođe vreme”, napisao je Orban na „Fejsbuku”, dodavši da je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u Vašingtonu i da se razgovori nastavljaju, iako datum sastanka još uvek nije utvrđen, preneo je Rojters.

U svom stilu Tramp je prvo euforično najavio susret sa ruskim kolegom da bi ga iznenada otkazao. Kako je objasnio to je uradio, jer ne želi da održi „uzaludan sastanak” sa Vladimirom Putinom. Kao formalni razlog Tramp je naveo da Moskva odbija da pristane na prekid vatre duž trenutne linije fronta, što je, prema njegovim rečima, ključna prepreka za održavanje samita.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je juče izjavio da datum sastanka predsednika Rusije i SAD tek treba da bude određen, ali da je pre toga neophodna pažljiva priprema, a to zahteva vreme.

„Niko ne želi da gubi vreme, ni predsednik Tramp ni predsednik Putin”, rekao je Peskov novinarima, dodajući da priprema samita prati veliki broj tračeva i spekulacija, od kojih je veliki deo neistinit.

Jedan od ključnih razloga zašto je Tramp odložio susret sa Putinom je taj, što je kako saznaje Rojters, Moskva tokom vikenda privatnim kanalima dostavila Vašingtonu „non pejper”. Ključni zahtevi ovog neslužbenog dokumenta su potpuna ruska kontrola nad čitavim Donbasom, uz odbacivanje Trampovog predloga da se linija fronta „zamrzne” na trenutnim pozicijama. Takođe Kremlj traži potpunu zabranu raspoređivanja NATO trupa u Ukrajini u okviru bilo kakvog mirovnog aranžmana.

Komentarišući spekulacije zapadnih medija o mogućem dostavljanju ruske diplomatske note SAD koja se odnosi na Ukrajinu, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je rekao da dve države poslednjih dana nisu razmenjivale neformalne dokumente o rešavanju sukoba u Ukrajini: „Ne mogu da potvrdim da je došlo do razmene”, rekao je Rjabkov novinarima, prenosi Sputnjik.

Uprkos ovakvim razvoju situacije Rjabkov kaže da su u toku pripreme za mogući samit između predsednika Rusije i predsednika SAD: „Ne vidim nikakve značajne prepreke. Pitanje je da li su parametri koje su predsednici definisali u Enkoridžu ispunjeni konkretnim detaljima. To je težak proces, priznajem. Ali zato su diplomate tu”, rekao je Rjabkov , prenosi RIA Novosti.

Za to vreme ukrajinski saveznici iz takozvane Koalicije voljnih koji su u saradnji sa Kijevom pripremili plan od 12 tačaka za kraj rata, gledaju da iskoriste „pauzu” u odnosima Trampa i Putina ne bi li se nekako ugurali za pregovarački sto. Današnji samit EU posvećen novim sankcijama protiv Moskve i korišćenju zamrznute ruske imovine i sutrašnji sastanak Koalicije voljnih, testiraće sposobnost Evrope da ispuni očekivanja dok pokušava da obezbedi novu finansijsku podršku za Kijev i ubedi Trampa da izvrši veći pritisak na Moskvu.

Vest da je sastanak između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina na kraju odložen pružio je olakšanje ukrajinskim saveznicima u EU. Pogotovo što je jedna članica evrobloka koja je vrlo prijateljski naklonjena Rusiji izabrana da bude domaćin razgovora o budućnosti evropske bezbednosti. 

„Ruska taktika odugovlačenja je iznova i iznova pokazala da je Ukrajina jedina strana koja ozbiljno želi mir. Svi možemo da vidimo da Putin nastavlja da bira nasilje i uništenje”, poručili su u zajedničkom saopštenju lideri Ukrajine, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Poljske, Finske, Danske, Španije, zajedno sa visokim zvaničnicima EU.

Evropski lideri traže da se pojača pritisak na rusku ekonomiju i njenu odbrambenu industriju, dok Putin ne bude spreman da sklopi mir. U saradnji sa Ukrajinom evropske zemlje razvijaju predlog od 12 tačaka koji bi se zasnivao na zadržavanju postojeće linije fronta. Kako piše Blumberg, plan odbacuje zahteve Vladimira Putina prema SAD prema kojem bi Kijev predao deo teritorije u zamenu za mir. Sprovođenje ovog plana trebalo bi da nagleda „mirovni odbor” kojim bi predsedavao američki predsednik Donald Tramp.

Prema ovom evropskom rešenju, nakon što Moskva uz Kijev pristane na prekid vatre, predviđen je organizovan povratak sve dece deportovane iz Ukrajine i razmena zarobljenika. Plan predviđa davanja bezbednosnih garancija i finansijsku pomoć Ukrajini za obnovu, ali i otvaranje ubrzanog puta prema članstvu u Evropskoj uniji. Takođe predviđeno je i da Moskva i Kijev otvore pregovore o upravljanju okupiranim područjima. Po planu ni Evropa ni Ukrajina ne bi pravno priznale ove teritorije kao ruske, navodi Blumberg.