Brisel se ozbiljno priprema da napravi „evropsku CIA"

Tram­pov ko­le­blji­vi od­nos pre­ma Ki­je­vu i tran­sa­tlant­skim part­ne­ri­ma pri­mo­rao je evrop­ske ze­mlje da poč­nu me­đu­sob­no da de­le taj­ne.

Evrop­ske oba­ve­štaj­ne slu­žbe pod­se­ća­ju po­ma­lo na ju­na­ke ču­ve­nog špi­jun­skog tri­le­ra „Krug la­ži” u re­ži­ji Ri­dli­ja Sko­ta. Kao što ope­ra­ti­vac CIA (Le­o­nar­do di Ka­prio) i šef jor­dan­ske taj­ne slu­žbe (Mark Strong) pre­la­ze dug put od sum­nje do sa­rad­nje, ta­ko i evrop­ske oba­ve­štaj­ne slu­žbe pod pri­ti­skom za­jed­nič­kih pret­nji po­ku­ša­va­ju da zbi­ju špi­jun­ske re­do­ve.

Pri­ti­sak na du­blju oba­ve­štaj­nu sa­rad­nju na Sta­rom kon­ti­nen­tu na­glo se po­ja­čao na­kon što je Tram­po­va ad­mi­ni­stra­ci­ja u mar­tu ob­u­sta­vi­la raz­me­nu oba­ve­štaj­nih po­da­ta­ka s Ki­je­vom. Oba­ve­štaj­ne agen­ci­je ši­rom Evro­pe po­če­le su ubr­za­no da za­ko­pa­va­ju de­ce­ni­je ne­po­ve­re­nja i gra­de za­jed­nič­ki „oba­ve­štaj­ni front” ka­ko bi se su­prot­sta­vi­le, pre sve­ga ru­skoj, za sa­da hi­brid­noj agre­si­ji.

Do­nald Tramp „za­slu­žu­je No­be­lo­vu na­gra­du za mir za ob­je­di­nja­va­nje oba­ve­štaj­nih slu­žbi Evro­pe”, re­kao je za „Po­li­ti­ko” je­dan za­pad­ni oba­ve­štaj­ni zva­nič­nik.

Evrop­ski čel­ni­ci se pla­še da će tran­sa­tlant­ski fo­ru­mi, uklju­ču­ju­ći od­bram­be­ni sa­vez NA­TO, po­sta­ti sve ne­po­u­zda­ni­je plat­for­me za raz­me­nu oba­ve­štaj­nih po­da­ta­ka. Za­to u EU vi­še i ne kri­ju da po­ku­ša­va­ju da na­pra­ve „evrop­sku CIA”, što se du­go sma­tra­lo ne­za­mi­sli­vim u sa­ve­zu od 27 dr­ža­va.

„Po­sto­ji ose­ćaj da će u na­red­nim me­se­ci­ma SAD bi­ti ma­nje po­sve­će­ne de­lje­nju svo­jih oba­ve­štaj­nih po­da­ta­ka, ka­ko unu­tar NA­TO-a, ta­ko i uop­šte”, ka­že An­to­nio Mi­si­ro­li, biv­ši po­moć­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra za no­ve bez­bed­no­sne iza­zo­ve u NA­TO-u.

Biv­ši fin­ski pred­sed­nik Sa­u­li Ni­ni­ste po­zvao je pro­šle go­di­ne EU da stvo­ri agen­ci­ju po ugle­du na CIA, ko­or­di­ni­sa­nu iz Bri­se­la. Ni­ni­ste je iz­neo ide­ju o pot­pu­no za­o­kru­že­noj slu­žbi za oba­ve­štaj­nu sa­rad­nju na ni­vou EU, ko­ja mo­že da slu­ži i stra­te­škim i ope­ra­tiv­nim po­tre­ba­ma. Tre­nut­no u Bri­se­lu po­sao taj­ne slu­žbe oba­vlja in­ter­ni Oba­ve­štaj­ni i si­tu­a­ci­o­ni cen­tar Evrop­ske uni­je (INT­CEN) pri Evrop­skoj slu­žbi za spolj­ne po­slo­ve.

Ovaj cen­tar, na či­jem je če­lu u po­sled­njih go­di­nu da­na biv­ši šef hr­vat­ske oba­ve­štaj­ne slu­žbe Da­ni­jel Mar­kić, pra­vi oba­ve­štaj­ne ana­li­ze na osno­vu do­bro­volj­nih do­pri­no­sa ze­ma­lja EU. Špi­ju­ni iz na­ci­o­nal­nih agen­ci­ja pri­vre­me­no su ras­po­re­đe­ni u cen­tar, što po­ma­že u iz­grad­nji ve­za s na­ci­o­nal­nim oba­ve­štaj­nim slu­žba­ma. Za­jed­no s Di­rek­ci­jom za oba­ve­štaj­ne po­slo­ve Voj­nog šta­ba EU, ove dve slu­žbe či­ne Je­din­stve­ni ka­pa­ci­tet za ana­li­zu oba­ve­štaj­nih po­da­ta­ka (SI­AC), ko­ji oba­ve­štaj­nim po­da­ci­ma snab­de­va čel­ni­ke EU, a pre sve­ga Ur­su­lu fon der La­jen i Ka­ju Ka­las.

Za raz­li­ku od čvr­sto po­ve­za­nih špi­jun­skih sa­ve­za, po­put „Pet oči­ju”, u ko­jem su SAD, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Ka­na­da, Austra­li­ja i No­vi Ze­land, čla­ni­ce EU du­go se bo­re da us­po­sta­ve sna­žna part­ner­stva u raz­me­ni oba­ve­štaj­nih po­da­ta­ka. Na­ci­o­nal­na bez­bed­nost i da­lje je čvr­sto u ru­ka­ma dr­ža­va čla­ni­ca, dok Bri­sel ima sa­mo ko­or­di­ni­šu­ću ulo­gu. Je­dan od na­či­na na ko­je su evrop­ske slu­žbe ko­mu­ni­ci­ra­le je­ste pu­tem taj­ne mre­že po­zna­te kao Bern­ski klub, stvo­re­ne pre sko­ro po­la ve­ka u švaj­car­skoj pre­sto­ni­ci, po ko­joj je do­bio ime.

Ovaj klub ne­ma se­di­šte ni se­kre­ta­ri­jat i sa­sta­je se sa­mo dva pu­ta go­di­šnje. Ali ova la­ba­va oba­ve­štaj­na ar­hi­tek­tu­ra slič­na Evro­po­lu te­ško da je od­raz ce­le EU. Mal­ta se ni­kad ni­je pri­dru­ži­la, Bu­gar­ska se tek ne­dav­no pri­ja­vi­la, a Austri­ja je su­spen­do­va­na na jed­no vre­me zbog za­bri­nu­to­sti da je pre­vi­še bla­ga pre­ma Mo­skvi, pre ne­go što je po­no­vo pri­mlje­na 2022. go­di­ne. Čla­ni­ce ovog oba­ve­štaj­nog klu­ba su i ze­mlje van EU: Švaj­car­ska, Nor­ve­ška i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja.

Upr­kos po­ja­ča­noj sa­rad­nji, ne­po­ve­re­nje je i da­lje glav­ni ka­men spo­ti­ca­nja stva­ra­nja „evrop­ske CIA”. Glav­ni oba­ve­štaj­ni ak­te­ri Evrop­ske uni­je, Fran­cu­ska, Ho­lan­di­ja, Ne­mač­ka, a do 2019. go­di­ne i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, vi­de­li su ma­lu vred­nost u de­lje­nju ose­tlji­vih in­for­ma­ci­ja sa svim ze­mlja­ma EU, pla­še­ći se da bi mo­gle da pad­nu u po­gre­šne ru­ke. Ka­ko po­ja­šnja­va An­to­nio Mi­si­ro­li, još po­sto­ji sum­nja da su is­toč­no­e­vrop­ske slu­žbe, po­put bu­gar­ske, pu­ne ru­skih kr­ti­ca. Ma­da je­dan bu­gar­ski bez­bed­no­sni zva­nič­nik tvr­di je da to vi­še ni­je slu­čaj, jer je sta­ra gar­da oba­ve­šta­ja­ca uglav­nom pen­zi­o­ni­sa­na.

„Raz­log za­što oba­ve­štaj­na slu­žba na ni­vou EU ne bi mo­gla da po­sto­ji je­ste pre­ve­li­ka ra­zno­li­kost u na­či­nu ra­da na­ci­o­nal­nih agen­ci­ja. Pre­vi­še je ze­ma­lja – 27 – da bi po­sto­ja­lo ta­kvo po­ve­re­nje u de­lje­nju ose­tlji­vih in­for­ma­ci­ja”, ka­že za bri­sel­ski por­tal Ro­ber­to Go­re­lik, pen­zi­o­ni­sa­ni šef mi­si­je CIA u Ita­li­ji.

Po­je­di­ne čla­ni­ce EU za­to su se okre­nu­le osni­va­nju ma­njih, ad hok oba­ve­štaj­nih sa­ve­za. Ta­ko je Ho­lan­di­ja, ka­ko je za list „Folkskrant” po­tvr­dio Erik Aker­bum, šef ci­vil­ne oba­ve­štaj­ne slu­žbe, po­ja­ča­la sa­rad­nju i de­lje­nje „si­ro­vih” taj­nih in­for­ma­ci­ja s taj­nim slu­žba­ma Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva, Polj­ske, Fran­cu­ske, Ne­mač­ke i nor­dij­skih ze­ma­lja.