Kina i Srbija – od diplomatske podrške do strateškog partnerstva

Odnosi Srbije i Kine predstavljaju jedan od najdinamičnijih primera bilateralne saradnje u savremenoj Evropi. Tokom tri decenije, veze dve zemlje evoluirale su od puke diplomatske podrške do sveobuhvatnog ekonomskog i strateškog partnerstva. Ova saradnja danas obuhvata ključne infrastrukturne projekte, trgovinu, digitalnu transformaciju i energetiku. Iako je ovaj odnos obeležen impresivnim rastom investicija, suočava se i s izazovima poput trgovinskog deficita i složenih geopolitičkih uticaja. 
Devedesete godine bile su obeležene ratovima, što je znatno otežalo razvoj ekonomskih veza. Usled sankcija UN i haosa, obim robne razmene bio je minimalan. Ipak, Kina je Srbiju dosledno podržavala diplomatski. Kulminacija se dogodila tokom NATO bombardovanja 1999. godine, kada je Peking oštro osudio agresiju. Pored toga, pružena je i humanitarna pomoć. Iako su veliki projekti izostali do 2010-ih, baš tih godina postavljen je pravni temelj. Godine 1995. potpisan je Bilateralni sporazum o investicijama (BIT), a 1997. Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (DTA). Ovi dokumenti i danas regulišu osnove ekonomskih odnosa. 
Početkom 21. veka započeto je jačanje bilateralnih veza. Trgovinska razmena je bila skromna, ali je rastao politički dijalog. Pravi iskorak dogodio se 2009. potpisivanjem Sporazuma o strateškom partnerstvu, proširenog 2013. i 2016. godine. Ovim sporazumom postavljena je čvrsta osnova za intenzivniju ekonomsku saradnju, otvarajući vrata velikim projektima u infrastrukturi i energetici. Ovaj zaokret deo je šire globalne kineske inicijative „Pojas i put” (Belt and Road Initiative – BRI). 
Danas je Kina jedan od najznačajnijih spoljnih investitora u Srbiji. Od 2010. do 2021. godine, ukupna vrednost ulaganja i zajmova premašila je 10 milijardi američkih dolara. 
Među najvažnijim projektima ističu se:
Infrastruktura: Izgradnja Pupinovog mosta, modernizacija pruge Beograd–Budimpešta (izvođači CCCC i CRI) i izgradnja deonica auto-puteva (A2, A5).
Energetika: Izgradnja bloka B3 u TE „Kostolac” (CMEC) i projekti u obnovljivoj energiji (vetroparkovi, solarni paneli).
Industrija: Rudarsko-metalurški kompleks „Ciđin” u Boru (8.000 zaposlenih), Železara u Smederevu (5.000 zaposlenih) i fabrike automobilske opreme („Linglong”, „Mint”). 
Tehnologija: Saradnja s „Huavejom” na razvoju 5G, pametnih gradova i digitalnih usluga („Digitalni put svile”). Fabrika električnih vozila „JMEV” u Sremskoj Mitrovici ima za cilj izvoz na tržište EU. 
Tokom pandemije kovida 19, Kina je dostavila medicinsku opremu i milione doza vakcina, što je doprinelo da Srbija postane lider po stopi vakcinacije. Prema podacima, u Srbiji posluje više od 1.500 firmi s kineskim vlasništvom, koje su veliki poslodavci. 
Trgovinska razmena beleži stabilan rast. Srbija je povećala izvoz u Kinu, posebno poljoprivrednih proizvoda. Ipak, uvoz opreme i elektronike je znatno veći, što rezultira trgovinskim deficitom. 
Veliki pomak ostvaren je 1. jula 2024. godine, kada je stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini (FTA). Srbija je postala prva evropska zemlja s takvim sporazumom s Kinom. Ovo daje stratešku prednost za izvoz, uz ukidanje carina za više od 90 odsto proizvoda. Iako je kinesko tržište izuzetno konkurentno, očekuje se da će sporazum doprineti rastu razmene.
Ukupna robna razmena u 2024. godini dostigla je skoro sedam milijardi dolara. Kina je postala najveći trgovinski partner Srbije. Takođe, u 2024. Srbija je zabeležila rekordnih pet milijardi stranih direktnih investicija (FDI), sa najvećim udelom iz Kine. 
Globalni trgovinski sukobi imaju uticaj. Eskalacija trgovinskog rata između SAD i Kine dovela je do povećanja carina, a Srbija je suočena s carinama na izvoz čelika, što ugrožava pojedine sektore. Ovo naglašava potrebu za balansiranjem odnosa sa SAD i EU. 
Partnerski odnos Srbije i Kine razvio se u jednu od strateški najvažnijih veza u regionu. Saradnja je prerasla u partnerstvo obeleženo rekordnim investicijama koje su preoblikovale privrednu sliku Srbije i otvorile hiljade radnih mesta. 
Investicije u okviru „Pojasa i puta” nude ogroman potencijal. Sporazum o slobodnoj trgovini i kineski napori da investicijama u Srbiji zaobiđu trgovinske barijere otvaraju šanse za izvoz. Međutim, ovaj potencijal suočava se s realnošću globalnih sukoba i strožih evropskih regulativa.
Konačan uspeh neće zavisiti od broja sporazuma, već od sposobnosti Srbije da iskoristi projekte za stvaranje trajnije dodate vrednosti, transfer tehnologije i jačanje sopstvene privredne otpornosti. Budućnost odnosa leži u tome da Srbija postane ravnopravan partner koji svoju geopolitičku poziciju pretvara u konkretnu, dugoročnu ekonomsku prednost na principima obostrane koristi.

*Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista