Srpska pravoslavna crkva slavi danas Svetu Petku

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Prepodobnu Mati Paraskevu, Svetu Petku. Ovaj praznik, upisan u crkveni kalendar crvenim slovom, posvećen je hrišćanskoj vizantijskoj podvižnici iz 11. veka i šesta je slava po broju svečara u Srbiji.

Sveta Petka se rodila u selu Epivatu polovinom 10. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice i bila je srpskog porekla. Imala je brata Jevtimija, koji se zamonašio veoma mlad, kasnije postao episkop Maditski i svetitelj u gradu Maditu kod Galipolja. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, bila je veoma pobožna. Posle smrti roditelja, željna podvižničkog života, napustila je roditeljski dom i otišla u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije i dobila ime Paraskeva. Zaputila se u Jordansku pustinju i živela strogim asketskim životom, gde se radi Isusa Hristosa podvizavala sve do svoje starosti.

U doba pozne starosti, sanjala je anđela koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se u Epivat. U njemu je poživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi. Upokojila se u 11. veku, a njene čudotvorne mošti su bile prenošene u Carigrad, u Trnovo, opet u Carigrad, pa u Beograd. Danas se nalaze u Rumuniji, u gradu Jaši.

Jedna od najčešćih slava

Svetu Paraskevu narod obično zove Sveta Petka, a u srpskim primorskim krajevima Petka Biogradska, jer su joj mošti počivale i u Beogradu. Poznata je i kao Petka Trnova, jer su joj mošti bile i u Trnovu.

Prenos moštiju svete Petke slavi se 8. avgusta, kada se istovremeno obeležava i dan Svete mučenice Paraskeve Rimske. Zajednički praznik obeležava se kao Sveta Petka Trnova.