Večiti favorit tabloida

Od Luja Četrnaestog, poslednji francuski šef države koji je završio u zatvoru nakon napuštanja funkcije bio je ratni kolaboracionistički vođa Filip Peten. Ali, ove nedelje, prvi put u istoriji Pete republike, bivši predsednik Nikola Sarkozi poslat je iza rešetaka. Nekadašnji stanovnik Jelisejske palate, narednih pet godina će živeti u ćeliji u zatvoru La Sante u Parizu. Sudija ga je u septembru proglasio krivim za „kriminalno udruživanje” u procesu koji se odnosio na nezakonito finansiranje njegove predsedničke kampanje iz 2007. od strane bivšeg libijskog lidera Muamera el Gadafija. Sarkozi je oslobođen po tri druge, ozbiljnije tačke optužnice, uključujući korupciju i proneveru.

Neposredno pre nego što je policija pokucala na njegova vrata, Sarkozi se oglasio na mreži „Iks”, tvrdeći da je nevin. Ipak, kako je Onore de Balzak, koga često voli da citira, jednom napisao, „najteže parnice u životu su one koje vodimo sami sa sobom”. Jer, Sarkozi je nekada od Gadafija uzimao milione evra kako bi došao na vlast, uz obećanje da će pomoći Libiji na međunarodnoj sceni. Nekoliko godina kasnije, njegova „pomoć” bila je takva da je odigrao ključnu ulogu u zapadnoj intervenciji koja ne samo da je svrgnula libijskog vođu već ga je i koštala glave.

I to nije bio prvi put da Sarkozi zabija nož u leđa saveznicima. Njegov rani uspon na političkoj lestvici, koji ga je kasnije odveo do funkcija ministra ekonomije i ministra unutrašnjih poslova, započeo je izborom za gradonačelnika Nejija na Seni 1983, pobedom koju je obezbedio uz podršku Žaka Širaka. Međutim, već 1995. okrenuo se protiv Širaka, podržavši njegovog rivala Eduara Baladura na predsedničkim izborima.

Ipak, ne može se poreći da je često znao da zadivi Francuze. Kao gradonačelnik Nejija, 1993. postao je heroj nacije nakon talačke krize u vrtiću, kada je terorista zarobio 21 dete. Ignorišući uputstva profesionalnih pregovarača, Sarkozi je samoinicijativno ušao u vrtić, direktno pregovarao sa otmičarem i spasio decu, iznoseći ih jedno po jedno u naručju. Njegov privatni život bio je jednako teatralan: u Nejiju se zaljubio u Mariju, mladu sa venčanja koju je vodio kao gradonačelnik, nakon čega ju je zaveo i potom se oženio njome. A pošto je Sarkozi advokat specijalizovan za poslovno pravo i porodično pravo – tu veštinu je iskoristio prilikom Marijinog razvoda od njenog prvog muža, pomogavši joj da pokrene pravni postupak protiv njega kako bi naplatila alimentaciju. Sezilija je bila njegova druga žena i kako je isticao najpouzdanija politička savetnica, sve do kraha njihovog braka 2007. Ubrzo nakon toga, Sarkozi je oženio manekenku i pevačicu Karlu Bruni, sa kojom je i danas, osiguravši sebi status večitog favorita tabloida, sa ukupno tri braka iz kojih ima četvoro dece.

Svojevremeno je, 2003. godine, na pitanje novinara da li kada se ujutru brije razmišlja o tome da postane francuski predsednik, odgovorio: „Ne samo kada se brijem.” Trenutno, Sarkozi (70) nema političkih ambicija, ali ima onu da se što pre vrati porodici. Njegovi advokati već su uložili žalbu, a sud mora da donese odluku najkasnije do 21. decembra.