I svetilište i lečilište

Zrenjanin – U okviru kompleksa Opšte bolnice ,,Đorđe Joanović” u Zrenjaninu nalazi se svojevrsno svetilište, mala crkva posvećena Svetom Nektariju Eginskom. Mesto koje je i molitva i medicina, koje posećuju vernici iz svih krajeva Srbije, a dođu ovde i doktori u belim mantilima, trknu kad ugrabe malo vremena, jer se kapelica nalazi odmah preko puta zgrade bolnice.

Crkvica u krugu bolničke zgrade postala je mesto okupljanja vernika, među kojima su i oni sa zdravstvenim problemima ili njihovi srodnici. Već 23 godine subotom u sedam sati otvaraju se vrata hrama posvećenog Svetom Nektariju Eginskom, koji je i sam svojevremeno bolovao od tumora. Poznat je po svojim čudotvornim isceljenjima i svedočenjima ljudi kojima je zacelio bolesti, a klanjaju mu se vernici širom sveta. Tako se i u ovoj crkvici čita akatist posvećen velikom svecu, za bolesne, ali i za druge verujuće koji ovde pronalaze mir, snagu i nadu.

– Kao što možete da vidite, kad se uđe u kapelicu, prvo se nailazi na sto za prodaju sveća i davanje imena za molitve, za žive i upokojene. Desno je prostorija u kojoj se služi sveta liturgija, tu je celivajuća ikona, pa krst i na zidu, levo od oltara, Bogorodičina ikona sa kandilom. Ispod nje je polica sa dva kovčežića. Veliki je sa moštima rumunskih mučenika i mali sa česticom Svetog Nektarija. Kada se završi akatist, počinje sveta liturgija. Posle deljenja nafore otac nas pomazuje uljem Svetog Nektarija, koje je dr Nena Boškov, nekadašnja načelnica Onkološkog odeljenja zrenjaninske bolnice, donela iz Grčke – objašnjava nam Vesna Đorđević, koja aktivno učestvuje u radu crkvice, pomaže i prisustvuje liturgijama.

Svake subote ovde dolazi jedan sveštenik iz Crkve Svetog Arhangela Mihaila u Zrenjaninu, poznate i kao Ruska crkva, da bi služio svetu liturgiju.

– Dolaze ovde i doktori, trknu kad ugrabe malo vremena, ili dođu pre posla, upale sveću, celivaju ikonu, pomole se i odu da rade. Mir i spokojstvo traže i medicinske sestre, ali i pacijenti, kao i drugi mnogobrojni vernici – dodaje Đorđevićeva.

Da se crkva otvori i postane mesto u koji vernici rado hrle, zaslužan je otac Anđelko, a nakon njega sveštenik Branko Popov iz Novog Kneževca, koji je službovao u Zrenjaninu.

– Pre mene se otac Anđelko angažovao da na tom mestu bude crkvica i tako je otpočelo renoviranje zgrade 2001. godine. Ova lepa priča počela je godinu dana kasnije. Otac Anđelko je otišao u penziju, pa sam ja nastavio angažovanje oko svega. Inače, na tom mestu gde je crkva 1527. godine, za vreme Turaka, bila je tamnica – otkriva za ,,Politiku” neke zanimljive detalje otac Branko Popov.

U novijoj istoriji, od izgradnje zrenjaninske bolnice, sve do trenutka kada je crkvica počela sa radom, na ovom mestu nalazilo se bolničko knjigovodstvo.

– Kancelarije knjigovodstva preseljene su u bolničku zgradu i kapelica je dobila svoju svrhu. Prostorije pripadaju bolnici koja ih je ustupila za ovu namenu. Crkva 22. novembra obeležava slavu Svetog Nektarija i uvek je gužva. Mnogo je korisno za sve koji ovde dođu – navodi Vesna Đorđević.

Priča koja pokazuje da zajedničkim snagama i voljom može da se uradi nešto lepo i korisno podseća nas na snagu solidarnosti, vere i humanosti, posebno u teškim trenucima, kada je ova crkvica mnogima utočište i svetlo nade.

Čudotvorac i iscelitelj

Sveti Nektarije je dugo pre smrti patio od teškog oblika raka prostate i krio je svoju bolest. Kada je postalo nemoguće da sakrije patnju, poslat je u bolnicu u Atini. Smešten je u odeljenje treće klase za umiruće. Proveo je još dva meseca u agoniji, a na praznik arhangela Mihaila, preminuo je. Od tada, u bolnici su počela da se dešavaju čuda.

Kada je Sveti Nektarije umro, pre nego što mu je telo oprano, skinuta mu je riza i stavljena na paralizovanog čoveka koji je ležao u blizini. Paralizovan čovek je ustao, iscelio se. Odmah nakon smrti, telo svetitelja je počelo da miriše. Kada je njegov kovčeg donet na Eginu, celo ostrvo je izašlo da isprati sveca. Oni koji su nosili njegov kovčeg primetili su da su mu odeća i ruke mirisale – samo su neke od priča o životu ovog pravoslavnog teologa koji je umro 1920. godine.

Film o njegovom životu ,,Božji čovek”  iz 2021. godine imao je veliki uspeh u bioskopima u Grčkoj.