Patrijarh: Večnost, život i lepota jesu dar Božji

Patrijarh srpski Porfirije je načalstvovao svetom arhijerejskom liturgijom u crkvi Svetog Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi.

Tom prilikom, rukopoložio je đakona dr Vladana Tatalovića, profesora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u svešteni čin jereja. Takođe, patrijarh je odlikovao sveštenika Predraga Timotijevića činom protojereja.

Patrijarhu su sasluživali preosvećena gospoda episkopi šabački Jerotej, valjevski Isihije, marčanski Sava i jenopoljski Nikon, uz molitveno učešće visokopreosvećene gospode mitropolita bačkog Irineja i budimljansko-nikšićkog Metodija. Sasluživali su i visokoprepodobni arhimandriti slanački Stefan i koviljski Hariton, jerej dr Srboljub Ubiparipović, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; protojerej Predrag Timotijević, jerej Miroslav Čolaković, protonamesnik Bogoljub Ostojić, protođakoni Dragan Radić i Radomir Vrućinić, kao i đakoni Vasilije Perić i Momčilo Dimitrijević.

Posle čitanja svetog Jevanđelja o vaskrsenju sina udovice iz grada Naina, patrijarh Porfirije je besedio:

“Gospod pokazuje da smrt nije poslednja naša stanica i nije poslednja reč u našem postojanju i naročito to po premudrosti, pokazuje, potvrđuje i nama daruje kroz svoje Vaskrsenje iz mrtvih, kroz pobedu nad smrću. Sazdani smo, dakle, za punoću, za život, za lepotu, za večnost i ta večnost, život i lepota jesu dar Božji. Jednostavan je odgovor i jednostavna je poruka ove priče, kao i poruka čitavog Jevanđelja, a to je da zajednica sa Bogom nas čini da smo ovde i sada, u Crkvi Njegovoj, ali naravno i u budućem veku, koji je prisutan kroz Crkvu, kroz svetu Liturgiju, u punoći. Ne treba mnogo, dovoljno je da verujemo. A kad to kažem, dovoljno je da verujemo, znam da će onda vera oblikovati naš život.”