Nemačka želi najjaču vojsku u Evropi

Nemačka se naoružava „do zuba”. Da se nemački kancelar Fridrih Merc nimalo nije šalio kada je u maju izjavio ono što se uglavnom prećutkuje – kako želi da Bundesver ponovo bude najjača konvencionalna vojska u Evropi, pokazuje vojni budžet za iduću godinu. U dokumentu na 39 stranica se navodi da će biti izdvojeno 377 milijardi evra za kupovinu naoružanja za kopnene, vazdušne, pomorske, svemirske, kao i sajber-snage nemačke vojske, prenosi briselski portal „Politiko”.

Bundesver će u narednim godinama dobiti nove borbene avione, raketne sisteme, uključujući i „tomahavke”, borbena vozila, dronove, nove komunikacijske satelite. Sveobuhvatna mapa puta za reformu nemačke odbrane čvrsto se temelji na domaćoj industriji. Više od polovine planiranog iznosa vojnog budžeta utrošiće se kod kuće. Nemačke kompanije dominiraju sa oko 160 vojnih projekata, vrednih oko 182 milijarde evra. Koncern iz Diseldorfa „Rajnmetal” sa svojim podružnicama ubedljivo prednjači, jer će dobiti porudžbine za izradu oružja u vrednosti od 88 milijardi evra.

Službeni spis otkriva da Bundesver želi da pokrene oko 320 novih projekata nabavke naoružanja i opreme tokom budžetskog ciklusa za sledeću godinu. Ali od tog broja za sada samo 178 nabavki ima navedenog proizvođača. Preostali projekti su još uvek otvoreni, što pokreće pitanje da li će modernizacija Bundesvera ići planiranim tempom.

Politički tajming za ubrzano jačanje nemačke armije u skladu je sa prelaskom na novi model finansiranja odbrane. Krajem marta Bundestag je dvotrećinskom većinom izmenio ustavno ograničenje, takozvanu „dužničku kočnicu”, koje je onemogućavalo prekomerno zaduživanje države. Cilj je bilo jačanje bezbednosti i otpornosti Nemačke na geopolitičke izazove izazvane ratom u Ukrajini. Ovaj potez nemačkog parlamenta dao je odrešene ruke Mercovoj vladi da se zaduži do 500 milijardi dolara kako bi finansirala modernizaciju armije i infrastrukturne projekte koje bi ojačali odbranu.

Prema planovima nemačka armija će do 2035. godine dobiti 687 novih pešadijskih oklopnih borbenih vozila „puma”. Predviđena je nabavka 561 sistema kratkog dometa „skajrendžer 30” za borbu protiv dronova. Okosnicu nemačke protivvazduhoplovne odbrane činiće raketni sistemi IRIS-T, za čiju kupovinu će biti izdvojeno 4,2 milijarde evra.

Na listi želja nemačke armije su i dronovi. Bundesver će proširiti svoju flotu novim izraelskim bespilotnim letelicama „heron TP” koje imaju radijus kretanja od 1.200 kilometara, ali taktičkim dronovima „luna NG”. Ponoviće se i mornarica najnovijim modularnim bespilotnim podvodnim sistemima nemačke proizvodnje uMAVS, za šta će biti izdvojeno 675 miliona evra.

Jedan od politički najosetljivijih planova na spisku želja Bundesvera je moguća dodatna nabavka 15 borbenih aviona F-35 u vrednosti od oko 2,5 milijardi evra. Nemačka armija je do sada već naručila 35 ovih borbenih aviona, a prve letelice bi trebalo da budu isporučene Nemačkoj 2027. godine. Predviđeno je da ovi borbeni avioni zamene zastarele letelice „tornado”, jer mogu da nose nuklearno oružje, što je deo strategije u okviru obaveza NATO-a. Ovim potezom Berlin šalje poruku da je još uvek zavisan od strateškog američkog oružja, budući da je planirani razvoj francusko-nemačko-španskog projekta borbenog aviona šeste generacije (FCAS) do 2040. godine pod velikim znakom pitanja zbog ozbiljnih proizvodnih i političkih razlika.

Slična situacija se ponavlja i u slučaju američkih krstarećih raketa, koje pošto-poto želi da dobije i Ukrajina. Bundesver planira da kupi 400 krstarećih raketa „tomahavk blok Vb” za oko 1,15 milijardi evra, zajedno sa tri lansera „lokid martin tajfun”, koji koštaju 220 miliona evra. Ova kombinacija bi omogućila Nemačkoj domet udara od 2.000 kilometara.

Ali nekoliko najskupljih novih odbrambenih projekata Bundesvera ne odnosi se na vojni primat na kopnu, moru ili u vazduhu – već u orbiti. Vlada u Berlinu planira da obezbedi čak 14 milijardi evra za lansiranje novih geostacionarnih komunikacionih satelita i nadogradnju zemaljskih kontrolnih stanica. Najozbiljniji „svemirski” projekat je postavljanje mreže satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, za koju je predviđeno 9,5 milijardi evra, kako bi se osigurala stalna neometana veza između trupa na terenu i komandnih štabova.