Da li i BiH če­ka „po­lo­vič­no" me­sto u EU

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka 

Ba­nja­lu­ka – Ne­for­mal­na pred­vi­đa­nja da bi Evrop­ska uni­ja mo­gla pri­ma­ti no­ve čla­ni­ce po ubr­za­noj pro­ce­du­ri – ali s ogra­ni­če­nim pra­vi­ma od­lu­či­va­nja u od­no­su na po­sto­je­će čla­no­ve, za­go­li­ca­la su ma­štu bal­kan­ske jav­no­sti. Ipak, u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, na­vi­kloj na vi­še­de­ce­nij­ska raz­o­ča­ra­nja u pro­ce­su evro­in­te­gra­ci­ja, ma­lo je onih ko­ji ve­ru­ju da bi se i ona mo­gla na­ći me­đu po­ten­ci­jal­nim do­bit­ni­ci­ma „pre­či­ce” ka Bri­se­lu.

BiH je u mar­tu pro­šle go­di­ne do­bi­la ze­le­no sve­tlo li­de­ra EU za otva­ra­nje pre­go­vo­ra o pri­stu­pa­nju, ali da­tum po­čet­ka još ni­je od­re­đen. Ta­ko da ni no­va sa­zna­nja za­pad­nih me­di­ja o to­bo­že „ubr­za­nom pri­je­mu” ni­su us­pe­la une­ti op­ti­mi­zam ni u Sa­ra­je­vo, ni u Ba­nja­lu­ku.

Ka­ko pri­me­ću­je i bri­sel­ski „Po­li­ti­ko”, fru­stra­ci­je u dr­ža­va­ma kan­di­da­ti­ma ra­stu, jer su broj­ne ze­mlje već spro­ve­le du­bo­ke unu­tra­šnje re­for­me, a član­stvu ni­su ni bli­zu. Pre­ma sa­zna­nji­ma, u Bri­se­lu se na­vod­no raz­ma­tra mo­del pre­ma ko­jem bi bu­du­će čla­ni­ce pri­stu­pi­le EU bez pu­nih pra­va od­lu­či­va­nja – uklju­ču­ju­ći pra­vo ve­ta – u ci­lju ubr­za­nja pro­ši­re­nja. Ide­ja ni­je no­va, ali se po­no­vo vra­ća kao mo­gu­ći kom­pro­mis za za­pad­no­bal­kan­ske ze­mlje, po­seb­no zbog, ka­ko sma­tra deo ana­li­ti­ča­ra, ru­skog uti­ca­ja i hro­nič­no slo­že­nih po­li­tič­kih pri­li­ka u re­gi­o­nu. Po­je­di­ni do­ma­ći ana­li­ti­ča­ri sma­tra­ju da je BiH „naj­go­ri đak” me­đu kan­di­da­ti­ma i da bi sto­ga even­tu­al­na po­li­tič­ka od­lu­ka o ubr­za­nom pri­je­mu mo­gla da bu­de mo­žda i je­di­na šan­sa za njen na­pre­dak.

Ana­li­ti­čar­ka Ta­nja To­pić ka­že za „Po­li­ti­ku” da su ne­ke ze­mlje iz­ve­sno na dnev­nom re­du za ubr­za­ni pri­jem, pre sve­ga Cr­na Go­ra, a mo­žda i Se­ver­na Ma­ke­do­ni­ja.

„Ali ni po­red naj­bo­lje že­lje i vo­lje ne mo­gu ni za­mi­sli­ti da bi se u toj gru­pi mo­gla na­ći Bo­sna i Her­ce­go­vi­na. Po­li­tič­ke (ne)pri­li­ke još uvek op­te­re­ću­ju evrop­ski put BiH, vla­da­vi­na pra­va vo­di te­šku bit­ku sa po­li­tič­kim uti­ca­jem, re­for­me su za­gla­vlje­ne u me­đu­sob­nim uce­na­ma i blo­ka­da­ma. Te­ško da se mo­že po­sti­ći pu­na sa­gla­snost oko ime­no­va­nja pre­go­va­ra­ča, ta­ko da će oni ko­ji su za pri­jem BiH u Evrop­sku uni­ju, dok dr­že fi­ge u dže­pu, osta­ti na de­kla­ra­tiv­noj po­dr­šci ovom pu­tu, za­gle­da­ju­ći se pre­ma Is­to­ku, dok će ne­ki dru­gi oče­ki­va­ti da EU bu­de po­pu­stlji­va pre­ma BiH, pro­gle­da nam kroz pr­ste i do­ne­se da­ro­ve po­put po­klo­nje­nog kan­di­dat­skog sta­tu­sa”, oce­ni­la je To­pi­će­va i na­ve­la da ogro­man po­sao ve­zan za član­stvo „do­ma­ći po­li­tič­ki ak­te­ri ni­ti mo­gu, ni­ti že­le da ura­de”.

Ipak, za­mi­sao o po­lo­vič­nom član­stvu, bez pu­nih pra­va, iza­zi­va po­do­zre­nje u do­ma­ćoj jav­no­sti. Jed­ni u to­me vi­de oma­lo­va­ža­va­ju­ći me­ha­ni­zam za di­sci­pli­no­va­nje no­vih čla­ni­ca, dru­gi se prav­da­ju iz­be­ga­va­njem blo­ka­da slič­nih oni­ma ko­je na­vod­no pri­re­đu­je Ma­đar­ska. Iz pr­vih re­ak­ci­ja vi­dlji­vo je da pred­log ni­je iza­zvao odu­še­vlje­nje.

Iza­bra­ni pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik po­ru­ču­je da bi ta­kav mo­del zna­čio član­stvo pod tu­tor­stvom. „U tom slu­ča­ju no­vo­pri­mlje­ne ze­mlje mo­ra­le bi bes­po­go­vor­no slu­ša­ti bri­sel­ske di­plo­ma­te”, re­kao je Do­dik. On je do­dao da je Evro­pa im­pe­ri­ja ko­ja za­mi­re, a upor­no na­me­će na­vod­ne vred­no­sti i ho­će da vla­da na ovim pro­sto­ri­ma. „Evro­pa još ima ne­ke re­flek­se od ono­ga što je bi­lo do­bro, ali da je sa­da da­le­ko od te pri­če. EU je pod­va­la ko­ja ov­de ho­će da vla­da. Ne ula­ze ten­ko­vi­ma već ne­ka­kvim na­vo­dim vred­no­sti­ma. Ka­žu, uđi­te unu­tra, se­di­te tu, slu­šaj­te, po­na­šaj­te se ka­ko ka­že­mo, ali ne­ma­te pra­vo gla­sa. Go­vo­re da će da­ti ne­što nov­ca, a mi te nov­ce mo­že­mo na­ći bi­lo gde”, re­kao je Do­dik.

On je, me­đu­tim, is­ta­kao da se tu ja­vlja pro­blem ko­ji ra­ni­je ni­je po­sto­jao. „Ako ho­će­te, na pri­mer, no­vac iz Be­o­gra­da da pre­ba­ci­te u Ba­nja­lu­ku, to se ra­di pre­ko ko­re­spo­de­na­ta, u ovom slu­ča­ju Doj­če ban­ke. Ako Doj­če ban­ka od­lu­či, on­da – ne mo­že. I to je na­čin na ko­ji nas oni oku­pi­ra­ju. Da ne go­vo­rim o SVIFT-u ko­ji u sva­kom tre­nut­ku mo­že ne­što da uki­ne. To je taj glo­bal­ni ob­ra­čun ko­jeg mi mo­ra­mo da bu­de­mo sve­sni”, ka­že Do­dik.

Po­nu­da „br­žeg član­stva bez pu­nih pra­va” mo­gla bi, po oce­na­ma ana­li­ti­ča­ra, do­dat­no po­ja­ča­ti evro­skep­ti­ci­zam na za­pad­nom Bal­ka­nu. Po­je­di­ni struč­nja­ci čak sma­tra­ju da je reč o „ne­pri­stoj­noj po­nu­di” i svo­je­vr­snom mam­cu za is­cr­plje­ne ze­mlje-kan­di­da­te. Dru­gi ana­li­ti­ča­ri pak ide­ju ne sma­tra­ju ta­ko lo­šom jer bi gra­đa­ni od nje ima­li ko­ri­sti – lak­še bi pu­to­va­li i ostva­ri­va­li broj­ne po­god­no­sti od član­stva, a po­li­ti­ča­ri bi do­bi­li „ka­znu” jer ne bi ima­li pra­vo da od­lu­ču­ju u evrop­skim te­li­ma. U Bri­se­lu se, pre­ma ne­kim in­for­ma­ci­ja­ma, u ozbilj­ni­jim kom­bi­na­ci­ja­ma tre­nut­no po­mi­nju Ukra­ji­na, Mol­da­vi­ja i Cr­na Go­ra, dok se o BiH, tvr­de upu­će­ni, „ne raz­mi­šlja ni u sim­bo­lič­nom ka­pa­ci­te­tu”.    

Prav­nik Mil­ko Gr­mu­ša na­veo je za „Ne­za­vi­sne” da od­bi­ja­nje BiH ima i du­blju di­men­zi­ju: „Po­sto­ji tu i ra­si­stič­ka kom­po­nen­ta, to jest strah od mu­sli­man­ske kom­po­nen­te ka­da je reč o Bo­šnja­ci­ma i od srp­ske zbog ve­za s Ru­si­jom. Ne po­sto­ji dru­gi raz­log da nas ne pri­me čak ni pod tim, ne baš sjaj­nim uslo­vi­ma”, sma­tra Gr­mu­ša.