ČEZ bi da gradi „Kolubaru" i „Obrenovac"

Izgradnja dve elektrane u Srbiji vrednosti 1,6 do 1,9 milijardi evra biće u 2009. godini jedna od najvećih „energetskih” investicija u ovom delu Evrope. Sudeći po dostupnim informacijama, svetski energetski giganti s nestrpljenjem očekuju 20. januar, kada će srpsko Ministarstvo rudarstva i energetike objaviti javni poziv u „Fajnenšel tajmsu” za preuzimanje dokumentacije za projekte izgradnje termoelektrana „Kolubara B” i „TENT-B3”.

Ukoliko bude mnogo zainteresovanih, kako se naslućuje, borba lobista inostranih kompanija za dobijanje ovog posla mogla bi da baci u senku sva događanja oko prodaje Naftne industrije Srbije. Moglo bi se čak i špekulisati da će kompanija koja dobije posao i obrazuje zajedničko preduzeće sa Elektroprivredom Srbije za izgradnju ovih elektrana imati velike šanse u privatizaciji EPS-a, ukoliko se država kasnije odluči za privatizaciju kao model restrukturisanja ovog javnog preduzeća.

Prva faza u ovom projektu je kvalifikaciona, i u njoj će zainteresovani investitori otkupom dokumentacije steći uvid u projekte i uslove ulaganja, a zatim će u narednih šest meseci njihovi stručnjaci praviti analize i proceniti da li im ponuđeni uslovi odgovaraju. Druga faza treba da ponudi odgovore koje su firme zainteresovane i kakva je njihova finansijska i tehnička ponuda. Zatim bi, krajem ove godine, trebalo da sa jednom ili dve firme koje su dale najbolje ponude bude potpisan predugovor, kao i ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća. To znači da bi najranije početkom 2010. godine otpočeli radovi na izgradnji oba energetska postrojenja.

Već dvadeset godina u Srbiji nije izgrađena nijedna nova „fabrika struje” i zbog ozbiljnog raskoraka potrošnje i proizvodnje novi energetski objekti morali bi biti nacionalni investicioni prioritet. Zbog takve situacije, međunarodni konkursi za izbor strateških partnera za izgradnju dva bloka snage od po 350 megavata u Termoelektrani „Kolubara B” i novog bloka snage 700 megavata u TENT-B trebalo je da budu raspisani pre dve godine. Avgusta 2007. Elektroprivreda Srbije je poslala tadašnjoj vladi potrebne papire za tendere, ali ministri nisu smatrali da je potrebno da o tome raspravljaju.

Očekivanja su da konkurencija za navedene projekte bude veoma jaka. Neke kompanije, poput nemačke RWE, 2005, i ruske „Inter RAO”, prošle godine, pokušavale su godine da na mala vrata, kao strateški partneri dođu do posla ili što bolje startne pozicije.

Aleksandar Obradović, generalni direktor češke nacionalne kompanije ČEZ u Srbiji, ističe da su zainteresovani i za izgradnju obe elektrane, ali i za privatizaciju celog EPS-a, ako do nje dođe.

– Za izgradnju termoelektrane potrebno je četiri do pet godina. U Srbiji postoje dve nepoznanice – dužina administrativnih procedura i oprema na koju se dugo čeka. Naše prednosti su što smo prošli tranziciju sličnim putem koji čeka i EPS. Druga naša prednost jeste to što je češki mentalitet bliži srpskom, nego što je to slučaj kod ostalih konkurenata i to je veoma bitno kada birate partnera na duže staze – ističe Obradović.

Da će ovo biti uzbudljiva trka svedoče i reči Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije i ministra nauke, koji je krajem prošle godine najavljujući potpisivanje memoranduma o saradnji Srbije i nemačke oblasti Baden-Virtemberg rekao da energetski gigant EON pokazuje ogromno interesovanje za tendere.

Slobodan Ružić, bivši zamenik ministra energetike, očekuje da će se najjače kompanije javiti na konkurs i da svetska ekonomska kriza neće nikoga sputati da se javi, jer je električna energija veoma tražena roba na tržištu.

– Treba obratiti pažnju na vrednost uloženih sredstva EPS-a, odnos cene uglja i proizvedene struje i koliki će biti udeo države u zajedničkoj firmi ili firmama – kaže Ružić.

Kompanije koje daju najbolje ponude uneće u novu firmu novac i tehnologiju, dok će EPS iza sebe imati nekretnine i ulaganja u rudnike. Koliki će biti udeo EPS-a, a samim tim i države kao partnera u budućoj kompaniji, niko od nadležnih u Srbiji nije želeo da kaže, jer će se o tome tek razgovarati sa potencijalnim suinvestitorima. Kada je reč o „Kolubari B”, EPS očekuje da njegov ulog u novoj firmi bude srazmeran vrednosti davno kupljene opreme za taj objekat, ali i tržišnoj vrednosti lokacije. A vrednost udela države u novom bloku u TENT-u (od koga se očekuje da poveća energetsku efikasnost najmanje 20 odsto) zasnivaće se na vrednosti zemljišta.

EPS će, kako „Politika” saznaje, u oba projekta uložiti više od 700 miliona evra, prevashodno u otvaranje novih ugljenokopa u Kolubari. Da li jednog ili dva kopa, pokazaće studije koje se trenutno rade, što će omogućiti da nova firma, ili firme, potpiše ugovor sa Rudarskim basenom „Kolubara” o garantovanim isporukama uglja.

Dejan Spalović