Pro­te­sti u Sr­bi­ji bri­nu jav­nost u Rusiji

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Mo­skva – Još od agre­si­je NA­TO-a na SR Ju­go­sla­vi­ju 1999. go­di­ne ru­ski zva­nič­ni­ci i jav­nost ni­su po­sve­ti­li to­li­ko pa­žnje Sr­bi­ji i Sr­bi­ma kao u to­ku po­sled­njih go­di­nu da­na, od tra­ge­di­je u No­vom Sa­du i pro­te­sta ko­ji su po­tom usle­di­li. Zva­nič­ni­ci i vo­de­ći me­di­ji go­to­vo su ne­dvo­smi­sle­ni u sta­vu da je u Sr­bi­ji na sce­ni po­ku­šaj obo­je­ne re­vo­lu­ci­je, dok se ne­što dru­ga­či­ji sta­vo­vi mo­gu ču­ti od ne­kih mar­gi­nal­nih ana­li­ti­ča­ra i ma­nje uti­caj­nih me­di­ja.

Si­tu­a­ci­ju u Sr­bi­ji ko­men­ta­ri­sa­li su go­to­vo svi u Mo­skvi, po­čev­ši od pred­stav­ni­ka Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va, pre­ko zva­nič­nog sa­op­šte­nja Spolj­ne oba­ve­štaj­ne slu­žbe SVR, pa sve do pred­sed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na, ko­ji je na pi­ta­nje dr Alek­san­dra Ra­ko­vi­ća na su­sre­tu Val­daj­skog klu­ba od­go­vo­rio sle­de­će: „Sla­žem se sa pred­sed­ni­kom Sr­bi­je Alek­san­drom Vu­či­ćem, a oba­ve­štaj­ne slu­žbe to po­tvr­đu­ju – ne­ki za­pad­ni cen­tri po­ku­ša­va­ju da or­ga­ni­zu­ju ta­kvu obo­je­nu re­vo­lu­ci­ju. U ovom slu­ča­ju, u Sr­bi­ji.”

To­kom pret­hod­ne go­di­ne go­to­vo da ni­sam sreo Ru­sa – od zva­nič­ni­ka na pri­je­mi­ma, pre­ko obič­nih lju­di na uli­ci, pa sve do voj­ni­ka na fron­tu – ko­ji me ni­je pi­tao šta se to u Sr­bi­ji de­ša­va. Sa ne­ki­ma sam, po­put Ma­ri­je Bu­ti­ne, de­pu­ta­ta Dr­žav­ne du­me i, ka­ko mno­gi ka­žu, naj­per­spek­tiv­ni­je že­ne po­li­ti­ča­ra u Ru­si­ji, ura­dio i in­ter­vjue za „Po­li­ti­ku”. Ona je ta­da iz­ja­vi­la da je pro­te­sti u Sr­bi­ji pod­se­ća­ju na „po­ku­šaj ru­še­nja vla­sti u Ru­si­ji od stra­ne Za­pa­da” i po­seb­no do­da­la: „Za­pad­ne si­le zlo­u­po­tre­blja­va­ju ljud­sku tra­ge­di­ju da se ume­ša­ju i na njoj po­ku­ša­va­ju da iza­zo­vu kr­vo­pro­li­će.”

Te­ri­to­ri­ja je­ste naj­va­žni­ji, ali ne i je­di­ni po­jav­ni ob­lik su­ve­re­ni­te­ta jed­ne ze­mlje. Bez ob­zi­ra na broj­ne po­pu­li­stič­ke, na pr­vi po­gled pa­tri­ot­ske pa­ro­le ko­je smo ču­li na pro­te­sti­ma to­kom pret­hod­nih go­di­nu da­na, vi­še or­ga­ni­za­ci­ja i po­je­di­na­ca ko­ji su se na­me­ta­li kao li­de­ri pro­te­sta u ne­ga­tiv­nom kon­tek­stu go­vo­ri­lo je o in­ve­sti­ci­ja­ma iz NR Ki­ne. In­di­ka­tiv­no je da od istih ni­smo ču­li ni­šta lo­še o in­ve­sti­ci­ja­ma i kom­pa­ni­ja­ma sa Za­pa­da, ko­je su po­seb­no u od­no­su pre­ma do­ma­ćim rad­ni­ci­ma bi­le znat­no vi­še spor­ne od od­no­sa po­slo­da­va­ca iz NR Ki­ne. Po­sled­njih go­di­na in­ve­sti­ci­je iz ove da­le­ke, u sva­kom po­gle­du Sr­bi­ji pri­ja­telj­ske ze­mlje, do­sti­gle su in­ve­sti­ci­je iz svih ze­ma­lja EU za­jed­no.

Pro­te­ri­va­nje ki­ne­skih in­ve­sti­to­ra, ko­je li­de­ri pro­te­sta otvo­re­no za­go­va­ra­ju, ni­je je­di­ni za Sr­bi­ju šte­tan pro­ces ko­ji že­le da re­a­li­zu­ju od­re­đe­ni spolj­ni cen­tri mo­ći. Iz SAD vi­še od go­di­nu na­me­će se ini­ci­ja­ti­va da se iz raz­vo­ja te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne in­fra­struk­tu­re i mo­bil­ne mre­že pot­pu­no iz­ba­ci ki­ne­ski „Hu­a­vej”. Od­ba­ci­va­nje ki­ne­skih in­ve­sti­ci­ja i pri­hva­ta­nje pot­pu­ne teh­no­lo­ške za­vi­sno­sti od Za­pa­da ni­je ni­šta dru­go do ozbilj­no ogra­ni­ča­va­nje na­šeg na­ci­o­nal­nog su­ve­re­ni­te­ta.

Po­re­đe­nje pro­te­sta u Sr­bi­ji sa pre­vra­tom na Maj­da­nu 2014. če­sto se ču­lo to­kom pret­hod­nih go­di­nu da­na u ru­skoj jav­no­sti. Ta­kvu pa­ra­le­lu po­vu­kao je i Pu­tin na Val­da­ju. Is­ta­kao je da su „mla­di lju­di ko­ji u Sr­bi­ji pro­te­stu­ju pa­tri­o­te” i do­dao: „Oni ko­ji gu­ra­ju mla­de na uli­ce že­le da srp­ski na­rod i da­lje stra­da, iako jav­no o to­me ne go­vo­re. Do če­ga je do­ve­la obo­je­na re­vo­lu­ci­ja u Ukra­ji­ni svi do­bro zna­ju. Obo­je­na re­vo­lu­ci­ja je, go­vo­re­ći di­rekt­no, ne­za­ko­ni­to, ne­u­stav­no pre­u­zi­ma­nje vla­sti.”

O Maj­dan­skom pre­vra­tu, nje­go­vom po­vo­du, uzro­ku i po­sle­di­ca­ma či­ta­li smo i slu­ša­li mno­go to­kom pret­hod­ne de­ce­ni­je. Ipak, ma­lo smo ima­li pri­li­ke da ču­je­mo to iz ugla obič­nog čo­ve­ka ko­jem je Maj­dan ne­po­sred­no pro­me­nio ži­vot iz ko­re­na. Jed­na od ta­kvih je ko­le­gi­ni­ca Sve­tla­na Pik­te, da­nas no­vi­nar ru­ske te­le­vi­zi­je Ja 1. Pr­vog da­na av­gu­sta 2017. go­di­ne u njen stan u Ki­je­vu upa­la je gru­pa hu­li­ga­na, ko­ja je upu­ti­la je­zi­ve pret­nje njoj, trud­ni­ci u 6. me­se­cu, i nje­noj po­ro­di­ci, su­pru­gu i tro­je de­ce. Po­vod za ovaj upad gru­pe na­sil­ni­ka bi­li su sta­vo­vi ko­je je pi­sa­la u ro­di­telj­skom če­tu ško­le ko­ju su nje­na de­ca po­ha­đa­la, a ko­ji su se ko­si­li sa sta­vo­vi­ma zva­nič­ne post­maj­dan­ske po­li­ti­ke.

„Po­sle upa­da hu­li­ga­na u stan, pla­ka­ti sa mo­jim por­tre­tom u ko­jem su me bru­tal­no vre­đa­li iz­le­plje­ni su po ce­lom kra­ju. Zbog pro­vo­ci­ra­nja, tar­ge­ti­ra­nja, ši­ka­ni­ra­nja na sva­kom ko­ra­ku, svo­je bli­zan­ce ro­di­la sam pre vre­me­na i po­sle ne­ko­li­ko me­se­ci mo­ja po­ro­di­ca bi­la je pri­nu­đe­na da na­pu­sti svo­ju do­mo­vi­nu i vo­lje­ni Ki­jev, grad u ko­jem su ro­đe­na sva mo­ja de­ca”, na­vo­di Pik­ta.

Ona se pri­se­ća da je sve na­iz­gled be­za­zle­no po­če­lo.

„Pr­vi ša­to­ri su po­sta­vlje­ni kra­jem no­vem­bra 2013. na Maj­da­nu ne­za­vi­sno­sti. Po­tom je in­sta­li­ra­na bi­na sa sku­pom opre­mom i po­či­nju bes­kraj­ne de­mon­stra­ci­je. Pr­vu po­sta­vu na de­mon­stra­ci­ja­ma či­ni­li su NVO ak­ti­vi­sti, ko­ji ni­su bi­li po­ve­za­ni sa po­li­tič­kim ak­tiv­no­sti­ma – eko­lo­zi, ak­ti­vi­sti za pra­va ži­vo­ti­nja, za­go­vor­ni­ci pra­va sa­mo­hra­nih že­na, pri­sta­li­ce pe­sni­ka i umet­ni­ka, pro­te­stant­ske sek­te, fon­da­ci­je sa­vre­me­ne umet­no­sti…”, ka­že Pik­ta.

Pri­dru­ži­va­nje pro­te­sti­ma mla­dih ona vi­di kao dru­gu fa­zu pro­te­sta.

„Pa­žlji­vo su ih ci­lja­nim pa­ro­la­ma pri­vla­či­li na Maj­dan, da su ta­mo naj­bo­lji lju­di Ukra­ji­ne, ko­ji ima­ju dve, tri di­plo­me, a ne­ma­ju po­sao. On­da su sa dr­žav­nih uni­ver­zi­te­ta po­če­li da po­ka­zu­ju za­bri­nu­tost zbog ne­do­stat­ka de­mo­kra­ti­je u ze­mlji i po­če­li su da gu­ra­ju stu­den­te na pro­te­ste. U po­čet­ku se ma­sa osme­hi­va­la i po­kla­nja­la cve­će sna­ga­ma bez­bed­no­sti. On­da su se u ja­nu­a­ru 2014. go­di­ne omla­di­ni i in­te­li­gen­ci­ji iz­ne­na­da pri­dru­ži­le bor­be­ne je­di­ni­ce do­bro is­tre­ni­ra­nih i ko­or­di­ni­sa­nih hu­li­ga­na, slič­nih oni­ma ko­ji će upa­sti u moj stan. Epi­log zna­te, na­ša Ukra­ji­na je za­u­vek po­to­nu­la u po­nor”, kon­sta­tu­je Pik­ta.

Ona je 2022. go­di­ne, ka­da se kod nas odr­žao re­fe­ren­dum o ustav­nim pro­me­na­ma, po­se­ti­la Sr­bi­ju. I da­nas pra­ti šta se kod nas de­ša­va.

„Ne­mo­gu­će je rav­no­du­šno gle­da­ti šta se de­ša­va u Sr­bi­ji. Na­ša te­le­vi­zi­ja je u ma­ju po­se­ti­la Be­o­grad i sni­mi­li smo sja­jan in­ter­vju sa va­šim mi­ni­strom kul­tu­re Ni­ko­lom Se­la­ko­vi­ćem za po­tre­be do­ku­men­tar­nog fil­ma o Hra­mu Sve­tog Sa­ve. Na­ža­lost, ka­sni­je se si­tu­a­ci­ja u va­šoj ze­mlji ra­di­ka­li­zo­va­la, de­mon­stra­ci­je su iz mir­nih su pre­ra­sle u na­sil­ne. To me iskre­no za­bri­nu­lo i pod­se­ti­lo na ono što se de­ša­va­lo kod nas u Ki­je­vu. Ne že­lim bra­ći u Sr­bi­ji da na­me­ćem svo­je mi­šlje­nje, ali vas mo­lim da do­bro raz­mi­sli­te da li se oni ko­je fi­nan­si­ra­ju Rok­fe­ler fond, NED, Čarls Stju­art Mot, USA­ID i So­ros bo­re za do­bro­bit srp­skog dru­štva ili im­pe­ri­jal­ne ci­lje­ve nji­ho­vih spon­zo­ra”, po­ru­ču­je Pik­ta.