U Nemačkoj ždralovi masovno „padaju s neba"

Situacija u Nemačkoj zbog širenja ptičjeg gripa se usložnjava, a pojedini mediji ocenjuju je dramatičnom.

Stotine hiljadu različite peradi već je uništeno u Nemačkoj zbog ovog virusa, a u nekim krajevima zemlje poslednjih dana ždralovi masovno „padaju s neba”, zbog čega su stroge mere na farmama dodatno pooštrene i već se strahuje od nestašice jaja i živinskog mesa.

Ove jeseni, posle registrovanja epidemije na farmama, do sada je ubijeno više od 200.000 kokoški, gusaka, pataka i ćurki. Virus šire ptice selice poput ždralova, a stručnjaci napominju da vrhunac selidbe ptica (pa tako i uginuća) još nije dostignut.

Ptičji grip u Nemačkoj prisutan je cele godine, ali u toku jesenje selidbe ptica broj zaraženih jedinki naglo raste. Kako je preneo „Jutarnji list”, prema proceni Instituta „Fridrih Leofler” (FLI) – Saveznog instituta za istraživanje zdravlja životinja, širenje ptičjeg gripa među ždralovima u Nemačkoj dostigao je do sada nezabeležene razmere. FLI je podigao procenu rizika od zaraze na „visok”, piše „Dojče vele”. Ne isključuje se mogućnost da epidemija dostigne razmere slične onima od pre četiri godine, kada je u toku te zime u Nemačkoj moralo da bude usmrćeno više od dva miliona  živine – što je bio jedan od najtežih talasa ove bolesti do tada. Predstavnica za štampu ovog instituta istakla je da je ove godine zaraza otkrivena na 50 farmi širom Nemačke, od čega 26 samo u oktobru. Broj životinja koje su preventivno usmrćene kreće se od 5.000 do više od 90.000 po farmi.

Kako se navodi, uzgajivači živine sada traže konkretne mere, poput uvođenja obaveznog držanja životinja u zatvorenim prostorima i to na nivou cele zemlje. Jer, kako se ptičji grip brzo širi rastu i strahovi od ekonomskih gubitaka.

– Prioritet mora da bude  sprečavanje širenja virusa, zaštita živine i izbegavanje ekonomske štete – rekao je Džordž Hitlinder iz pokrajinskog Udruženja živinske industrije Baden-Vurtemberg. On je javno zatražio od nadležnih uvođenje tzv. „naredbe o zatvaranju živine”, što bi značilo da se perad iz slobodnog uzgoja moraju držati u zatvorenim objektima. Centralno Udruženje nemačke živinarske industrije (ZDG) već upozorava na moguće nestašice jaja i živinskog mesa ako se virus ptičjeg gripa ne suzbije na vreme.

– Potrebna nam je rasprava o strategiji vakcinisanja, usklađivanje propisa o zaraznim bolestima životinja na nivou EU i jasna pravila u međunarodnoj trgovini – rekao je predsednik ZDG-a Hans-Peter Goldnik za medije.

Podsetio je da trenutno druge države još odbijaju uvoz proizvoda dobijenih od vakcinisane živine. Ako ova bolest nastavi da se širi, a vlasti ne preduzmu protivmere, razmere zaraze i štete na farmama mogle bi da postanu toliko velike da bi došlo do nestašica jaja i mesa – upozorio je on. Za sada, međutim, taj nivo još nije dostignut.

Ptičji grip, poznat i kao živinska kuga, vrlo je zarazna infektivna bolest koja kod brojnih vrsta ptica i živine  često ima smrtonosan ishod. Zaražene divlje ptice koje na putu prema zimovalištima na jugu odmaraju smatraju se glavnim prenosiocima.

U populacijama divljih ptica, najznačajniji izvori zaraze verovatno su patke, jer one često samo prenose virus, a retko obolevaju. Međutim, stručnjaci napominju da svaka zaražena ptica može da prenese virus na druge.

Ove godine najviše su pogođeni ždralovi, ali je visoko zarazni virus tipa H5N1 potvrđen i kod drugih vrsta, poput divljih gusaka i pataka. Kako se navodi, oboleli ždralovi doslovno padaju s neba, ponekad tačno pred noge ljudima. Za sada je evidentirano više od 2.000 mrtvih ždralova u celoj Nemačkoj.

Najgore je na severoistoku zemlje, u području ribnjaka kod Linuma u Brandenburgu, gde se nalazi najveće odmorište ovih ptica u Evropi. Do subote, proteklog vikenda, tamo su dobrovoljci sakupili 1.500 mrtvih ptica, piše „Dojče vele”.

Situacija je dramatična. Kao da smo u lošem horor filmu – rekao je Matijas Pershal, gradonačelnik Fehrbelina, u čijoj se blizini nalazi jezero.

Za sada u Nemačkoj virus nije direktno prešao sa životinje na čoveka. Nemački mediji podsećaju da je 2024. u Americi bilo i ljudi koji su se zarazili ptičjim gripom, kada su krave s jedne farme mleka bile posrednici. Prema izveštaju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) iz avgusta ove godine, prenosa sa životinje na čoveka je bilo, ali nije bilo prenošenja među ljudima. Ptičji grip može da pređe na čoveka uglavnom na dva načina: preko direktnog kontakta sa zaraženim životinjama i preko kontaminiranog zemljišta.