MMF: posle rizika Srbija se brzo vraća na kolosek snažnog i dinamičnog privrednog rasta

Ekonomija Srbije je i dalje snažna i otporna, dobro je pozicionirana za nastavak rasta kada se ublaže privremeni šokovi. Procena predstavnika misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je da će rast BDP-a Srbije u 2025. iznositi 2,1 procenat, što je posledica nižih javnih investicija, smanjenih priliva stranih direktnih investicija i slabije potrošnje. Takođe, prognoze su da će se rast vratiti na nivo od tri procenta u 2026. na osnovu kontinuiranih povećanja raspoloživog dohotka domaćinstava, povoljnih kreditnih uslova, novih prerađivačkih izvoznih kapaciteta i razrešenja neizvesnosti u pogledu snabdevanja energijom u vezi sa NIS-om.

– Misija MMF-a se trudi, njihovi predlozi su konstruktivni. Realno iskazuju probleme i ograničenja, ali i rezultate, kada kažu da smo otporna ekonomija. U pravu su kada očekuju da ćemo se posle rizika vratiti brzo na kolosek snažnog i dinamičnog privrednog rasta – ističe za „Politiku” ekonomista Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Za nastavak rasta potrebno je ublaženje „privremenih šokova” po oceni MMF-a.

– Kada govore o privremenim šokovima, to se odnosi na NIS, pa stoga ukoliko bi se rešilo pitanje vlasništva, bili bismo na „konju”. Jer, to sa NIS-om je kratkoročni loš šok koji je ozbiljno ugrozio kratkoročnu perspektivu naše ekonomije. Ako bi došlo do zastoja rafinerije ili obustave dotoka gasa, sve u vezi sa energetikom pokazalo bi se kao najozbiljnije ograničenje našeg napretka – navodi Nikolić, i dodaje da sada pričamo o ograničenjima koja su onako srednjoročna i koja su teško premostiva.

– To su loša ekonomska slika Evrope i evrozone, zbog čega nam je slabiji priliv stranih investicija u ovoj godini i razlog zašto brže ne napredujemo. Ali, to je nešto što ne možemo da promenimo i to će trajati – dodaje on.

Ukoliko se „privremeni šokovi” budu ubrzo rešili, već dogodine ćemo se vratiti na stare staze kada je reč privrednom napretku.

– MMF kaže da nam je u ovoj godini stopa rasta BDP-a 2,1 procenat. Do kraja godine malo toga može da se promeni po tom pitanju. Možda ćemo imati do 2,3 odsto rasta, a sledeća godina će dati širi potencijal, za dodatnu potrošnju. U ovom trenutku je teško i nezahvalno biti ministar finansija jer on u takvim okolnostima treba do kraja novembra da izađe s novim budžetom za 2026 – dodaje Nikolić, i ističe da su ograničenja i dalje prisutna.

– Ukoliko se problemi otklone za nedelju ili dve, onda će biti lakše usvojiti budžet i planirati sve što nam predstoji – smatra on.

MMF veruje da će se rizici rešiti vrlo brzo, kako bi već oko Svetog Nikole na bordu direktora MMF-a bili usvojeni rešenja i izveštaj.

– Imamo još prostora za analize koje bi bitno promenile mnogo toga. Sve je još rovito, ali verujem da ćemo u tom periodu više znati te projekcije, a sam izveštaj koji bude skrojen biće potpuniji. Ali, podvlačim, šta će biti potpuno je nezahvalno sada reći – zaključio je Nikolić.

To što je Srbija u poziciji da vrlo brzo dođe na nivo privredne dinamike koji je imala prošle godine, rezultat je dobre politike iz prošlosti, pre svega velikih rezervi koje su stvorene, među kojima su devizne rezerve najznačajniji bafer i sigurnost.

Kako je Nikolić rekao, one pritom imaju i dobru strukturu, budući da je veliki udeo zlata skoro 20 odsto.

– Naznačili su da je međugodišnja inflacija u septembru bila znatno niža kao rezultat nove uredbe o limitiranju marži. Uredba je dala svoj inicijalni rezultat i sada treba samo pratiti njenu realizaciju i insistirati na njenoj disciplinovanoj primeni – naveo je on za RTS.

Ocenio je da se Ministarstvo trgovine izuzetno agilno ponaša, jer je uredba već menjana i dopunjavana.

– Trenutne procene NBS su da bi inflacija mogla da se zadrži na ovom nivou do kraja godine i da završimo godinu na centralnom cilju koji je postavila NBS, a on je tri, plus – minus 1,5 odsto. Čak i ako bude više od toga svakako ćemo biti u planiranom koridoru, što je za MMF jako bitno kao i za naš poslovni ambijent s tim što ta niža inflacija već daje efekat na jedan drugi nivo ekonomije, a on se tiče realnog prometa u trgovini i standarda građana – zaključio je Nikolić.