Klimatske promene su postale stvarnost

Živimo u vremenu kada klimatske promene nisu pitanje budućnosti, već stvarnost koju svi osećamo, i zato odgovor mora biti snažan i usmeren ka aktivnostima koje će ublažiti njihov uticaj, kazala je juče Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine na konferenciji „Dijalog o klimatskim promenama 2025 – Igraj za klimatsku akciju”. Ministarka Pavkov je istakla da je samo od prethodnog susreta do danas Ministarstvo zaštite životne sredine načinilo značajne korake u jačanju okvira za borbu protiv klimatskih promena.

„Jedan od najznačajnijih rezultata je što je usvojen Treći nacionalno utvrđeni doprinos NDC 3.0, naš najambiciozniji cilj do sada, jer se Srbija obavezala da će do 2035. godine smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,1 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine. Ovaj cilj je čak četiri puta veći od prvog NDC-a iz 2015. godine, i značajno veći od cilja iz 2022. To je pokazatelj snažnog opredeljenja naše države za sprovođenje energetske tranzicije, jačanja otpornosti na klimatske rizike i ubrzanje zelene transformacije društva”, rekla je ministarka Pavkov.

Kako je dodala, usvojen je i niz drugih značajnih okvira, važnih za ostvarenje ciljeva Zelene agende za zapadni Balkan, ispunjavanje obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazumu iz Pariza. Ministarka je naglasila da se paralelno radi i na jačanju praktičnih mehanizama, a jedan od najznačajnijih koraka je uspostavljanje sistema MRVA – monitoringa, izveštavanja, verifikacije i akreditacije verifikatora emisija gasova sa efektom staklene bašte.

„Ovo je vrlo značajno za našu zemlju s obzirom na to da je ovo jedan od indikatora evropske agende koju je, zajednički sa drugim resorima, neophodno u što intenzivnijem i kraćem roku da ispunimo kako bismo mogli još brže da nastavimo naš put ka Evropskoj uniji. Pored toga, nakon usvajanja Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, zajedno sa prvim Akcionim planom za period 2024–2026. godine, ministarstvo će započeti i izradu novog Akcionog plana za period 2027–2030. kao jednu od najvažnijih aktivnosti u ovoj oblasti. Takođe, u narednom periodu očekuje nas unapređenje zakonodavstva i priprema za transpoziciju EU Direktive o sistemu trgovine emisijama EU ETS, što će dodatno približiti Srbiju evropskim standardima i podstaći privredu ka dekarbonizaciji. Sve ove aktivnosti su veoma važne, jer grade čvrst temelj za održivi razvoj i pokazuju da Srbija korak po korak napreduje ka klimatski otpornijem i konkurentnijem društvu”, napomenula je ministarka.

Pitanje koje zahteva akciju

Pitanje klime je jedno od najvažnijih na svetu na kome UN intenzivno radi i pitanje koje zahteva akciju i saradnju svih zemalja sveta u skladu sa duhom koji je ustanovljen u UN, naveo je juče Jakup Beriš, v. d. stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija u Srbiji i stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. On je istakao da će se sledeća Svetska konferencija o klimi održati u Brazilu sledećeg meseca, a da svet nije uspeo da izbegne globalni porast temperature od 1,5 stepeni. „Moramo da promenimo svest i da promenimo kurs da bismo izbegli veće povećanje temperature”, rekao je Beriš.

Naglasio je da je Srbija među zemljama koje predstavljaju pozitivan trend i da je jedna od retkih zemalja koja je dostavila izveštaje UN. Rekao je da UN podržava Srbiju da pređe na zelenu ekonomiju i poveća energetsku bezbednost. „Podržavamo Srbiju u diversifikaciji zelenih aktivnosti i zemlja sve brže napreduje u tom smislu”, rekao je Beriš.

Šef Odeljenja za saradnju delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Mauro di Veroli rekao je da je Srbija važan partner EU na putu smanjenja uticaja klimatskih promena. Dodao je da je Srbija na vreme reagovala na svoje obaveze u skladu sa Pariskom sporazumom i da joj slede ambiciozne politike po pitanju zelene agende. Istakao je da je EU izdvojila značajna finansijska sredstva za pomoć Srbiji u zelenoj agendi.