Antikorupcijski Bornov ultimatum

U jednoj od sala Nacionalnog filmskog teatra (National Film Theatre)u Londonu u okviru Londonskog filmskog festivala. reditelju Polu Gringrasu dodeljena je nagrada magazina "Varajeti" za dostignuće Britanca u filmu

Skromno i pomalo sramežljivo, uz burni aplauz prisutne publike, komentarišući ulogu reditelja u filmu, Gringras je rekao: "Svako ko pravi film ima taj strah da će ga jednog dana neko na setu kucnuti po ramenu i pitati: Izvinite, ko ste vi?"

Poznatog po dramatizacijama stvarnih događaja (režirao je, između ostalih, odlično prihvaćene filmove Ubistvo Stivena Lorensa i Krvava nedelja, kao i United 93), ovog pedesetdvogodišnjeg Britanca najšira javnost najpre zna kao reditelja poslednja dva nastavka o bivšem agentu CIA-e Džejmsu Bornu, koga u Bornovoj nadmoći i Bornovom ultimatumu tumači holivudska zvezda Met Dejmon.

Razgonetanje istine u međuprostoru

Upućenim filmskim fanovima, naviknutim na Gringrasove socijalno obojene filmove o najproblematičnijim temama i dilemama modernog doba, njegov prelazak na tlo akcionog žanra izgledao je kao netipičan korak. On na to odgovara: "Želeo sam da vidim da li postoji granica do koje akcija može da se razvije i stopi sa ličnošću pojedinca. I tu računate na sreću, to je faktor koji ne smete nikad potceniti. Pravljenje filmova je kao pravljenje suflea. Kada otvorite šerpu, iznenadite se kako ste ga skuvali! Jedna od stvari koji razlikuje Borna od drugih akcionih filmova je to što je on pravi čovek, sa osećanjima i moralnim ograničenjima, koji pokušava da otkrije šta je to krenulo naopako, zašto je sistem tako korumpiran. Nikada pre Borna nisam zabavljao gledaoce svojim filmovima. Jednostavno, hteo sam da uradim nešto novo. I, za promenu, lepo je biti dobro plaćen, posebno u Britaniji!

Govoreći o ulozi reditelja u procesu pravljenja filma, ovaj bivši student Univerziteta u Kembridžu kaže: "Da bi neki film bio uspešan, svako u ekipi mora da  daje najbolje od sebe. To je kao da dirigujete orkestrom, reditelj ne svira, ali sve usklađuje. Svaki reditelj ima neki svoj tempo. Ja verujem da postoje dve velike sile u svakoj kreativnoj aktivnosti, a posebno u grupnoj, kakva je film. Prva je sila reda, strukture, planiranja, organizovanja dana na setu, praćenje scenarija. Druga je spontanost, ono što ti se, jednostavno, desi. I tu uvek dolazi do kolizije reda i haosa. Najekstremnija suprotnost ova dva pola za mene je dobitna kombinacija. To sam rano iskusio i počeo da koristim, i što sam se više na to navikavao, sve sam više i dublje za tim tragao."

Film Ubistvo Stivena Lorensa (1999), priča o crnom dečaku ubijenom bez očiglednog razloga na ulicama Londona ,nikada potpuno i pravično istražena od strane Metropolitan policije, koja je dovela je do šokantnih otkrića o institucionalnom rasizmu u policiji.

"Pravljenje dokumentaraca, zasnovanih na istinitim događajima nosi veliku odgovornost i breme, prema učesnicima, porodicama, svedocima, publici", objašnjava Gringras. "Ali, priče treba pričati onako kako ih ti vidiš. Uvek postoje mesta na kojima jednostavno ne znaš šta i kako se tačno desilo. Ima načina da se tome doskoči. Na prvom mestu, tu je dobar scenario. Zatim, glumački instinkt koji uvek može razgonetnuti istinu, samom činjenicom da je u realističnom okruženju u gotovo identičnoj situaciji. Biti u tom međuprostoru, ne znati stopostotno šta se tačno u tom trenutku desitlo, a reprodukovati to, najveća je privilegija filmskog stvaraoca."

Terorizam, irački sukob

Krvava nedelja, ostvarenje koje je verno prenelo događaje iz 1972. godine kada su se demonstranti u Severnoj Irskoj sukobili sa britanskom policijom, na međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu 2002. godine dobilo je prvu nagradu. Događaj u Severnoj Irskoj i sukobi koji su mu prethodili i dolazili posle njega imali su ogroman uticaj na tada dvadesetogodišnjeg Gringrasa koji je kao uposlenik britanske ITV televizije često putovao tamo.

"Bilo je potresno otići tamo i videti iste telefonske govornice, iste automobile, isto obučene ljude kao u Londonu, a tamo su sukobi besneli. Bilo je to mesto neverovatnog uzbuđenja, bunilo ideala i neverovatnih mogućnosti. Nikada nisam o sukobima u Severnoj Irskoj sudio kao o pravičnim ili pogrešnim. Drago mi je što sam doživeo da vidim da je sve to sada prošlost. Najveći deo radnje filma Krvava nedelja temelji se na toj napetosti."

Mnogo kontroverzi pratilo je Gringrasov film United 93,  priču o otimanju jednog od američkih aviona od strane terorista 11. septembra 2001. godine. Za ovo ostvarenje reditelj Gringras dobio je mnogobrojna priznanja poput BAFTA-e, a bio je nominovan i za Oskara u kategoriji "najbolji reditelj".

"Mnogi su me pitali zašto pravim ovakav film. Imajući u vidu moje prethodne radove, odgovaram: "A zašto ne?". Meni je to izgledalo logično. Porodice poginulih su htele da ovaj film bude napravljen, za njih to nije bilo prerano. Moja ideja je bila da doprem do same srži događaja, a ne da prihvatim zvanična objašnjenja i značenja. I mislim da sam u tome uspeo."

U tome mu je značajno pomogao "Juniverzal" studio sa kojim Gringras nastavlja saradnju. "Ne bih mogao da tražim više slobode i podrške od njih u pravljenu ovog filma. Suprotno našem, standardnom evropskom uverenju da su samo vođeni idejom zarade, koja jeste jedna od bitnijih stavki, u tim holivudskim studijima sede ljudi koji zaista žele da naprave dobar film", kaže on.

Pol Gringras trenutno radi na novom filmu u kome će glavnu ulogu opet igrati Met Dejmon. "Čovek me, jednostavno, trpi", šali se reditelj. Reč je o projektu čija je priča smeštena u prvih osam nedelja nakon invazije Iraka. "Te nedelje su bile ključne za dalju sudbinu ovog dela planete, pa i svih nas. Tada je postojalo toliko mogućnosti da sve ode u nekoliko različitih pravaca, kao priča sa više završetaka, a otišlo je baš u ovom, u situaciju u kojoj sada živimo."