Tomo, sve ovo je tvoja zasluga

Carska Rusija i sama je bila u problemu sa artiljerijskom municijom. Kalibar granata za poljske topove koje je koristila srpska vojska više se nije proizvodio. Postojale su u samo nekoliko vojnih magacina koje je ruska armija čuvala za odbranu od avionskih napada na obalama Baltičkog mora.

Kraljevski poslanik Kraljevine Srbije u Moskvi Miroslav Spalajković je nakon samo nekoliko dana od objave rata Srbiji dočekao kapetana Tomu Pavlovića, koji mu se obratio gotovo vapeći: „Hitajte, poslaniče, ruskom caru. Da nam odobri da kontingente artiljerijske municije za topove hitno transportujemo u Srbiju i spasemo našu otadžbinu pred udarom austrougarskog agresora koji je ogromnom vojnom snagom blokirao Drinu i Savu...”

Municija je preko pristaništa Reni Dunavom transportovana do srpske luke u Prahovu. Odatle železnicom ka Knjaževcu, Zaječaru i Nišu, a odatle na položaje srpske vojske na Kolubari.

Posle ove ključne pobede, najvažnije za srpsku vojsku u Prvom svetskom ratu, Spalajković je posebno zahvalio kapetanu Tomi Pavloviću. Zagrlio ga je i glasno poručio: „Tomo, ovo je tvoja zasluga!” Zapise o ovom poduhvatu „njemu dodeljenog oficira” u kraljevskom poslanstvu u Rusiji Miroslav Spalajković objaviće u više nastavaka u dnevnom listu „Politika” od 23. do 26. aprila 1938. godine, pod naslovom „Jedna knjiga koja govori o pravoj ruskoj duši”.

Toma Pavlović (1882–1960), rođen je u selu Dubnica nadomak Vranja, kao trinaesto dete u siromašnoj porodici. Gimnaziju u Vranju završio je spavajući godinama na klupi u varoškoj bakalnici, gde mu je majka Milja donosila samo subotom pogaču sa malo mrsa. Siromaštvo oca Pavla davalo je samo dve mogućnosti za dalje školovanje: da bude pop ili da ide u vojsku. Bistri um i ambicioznost odvešće Pavlovića 1900. godine u 33. klasu Niže vojne akademije koju će sa odličnim uspehom završiti i odmah nastaviti dalje školovanje u vojnoj struci.

Majski prevrat zadesiće ga 1903. godine kao posebno talentovanog pitomca Mihajlovske akademije u Petrogradu. Da će Pavlović biti vrhunski vojni profesionalac, pokazaće i činjenica da je petogodišnje vojno školovanje u Petrogradu završio sa prosečnom ocenom 11,86.

Među Jugoslovenima u Rusiji tokom 1915. godine raste patriotski naboj, koji će naročito biti izražen nakon što car Nikolaj odobri organizovanje vojnih formacija kojima su pristupali dobrovoljno vojnici, ali i oni koji su izbegli iz austrijskih ratnih zarobljeništava. Tokom leta 1916. formirana je prva divizija jugoslovenskih dobrovoljaca koja je u svom sastavu imala 458 oficira i 15.535 vojnika.

U oficirskom kadru bio je i junak ove naše priče. Tada u činu majora. Kralj Aleksandar odlikovaće Pavlovića za poduhvat organizacije dobrovoljačke divizije Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima.

„Iz Rusije su se čuli povici: ’U rat, u rat, za spas Srbije!’ Emocije i ljubav su slate srpskim dobrovoljcima u Dobrudži, koje su pomagali i dobrovoljci iz carske zemlje. Carskim ukazom na front su slani lekari, najbolji oficiri, neophodan sanitetski materijal. Među bolničarkama je bila i mlada Valentina koja se brinula o ranjenicima na frontu. Ona će postati i žena majora Pavlovića”, napisao je u „Politici” Miroslav Spalajković.

Kralju Aleksandru bilo je važno da uz pomoć poslanika Spalajkovića u Rusiji održi otvoreni i diplomatski odnos od poverenja. Za vojnog atašea poslanstva koje će biti preseljeno 1917. godine u Arhangelsk biće postavljen čovek „profesionalno obrazovan i praktično proveren za predstojeće ratno vreme” – Toma Pavlović.

U činu penzionisanog generala, Toma Pavlović se upokojio u Beogradu 1960. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, u kojoj je i urna njegove supruge Valentine. Ostao je bez bilo kakvog spomen-obeležja u svom rodnom selu Dubnici u vranjskoj opštini. Nema obeležja ovom srpskom junaku iz Velikog rata ni u Vranju. „Zaborav na ovog junaka Prvog svetskog rata je težak kao zemlja koja ga godinama pokriva”, govore oni malobrojni koji se sećaju lika generala Pavlovića.