Nikola Šugar, zaboravljeni pionir psihoanalize

Subotica – Postala je već tradicija da se na tribinama u okviru Jesenjeg festivala jevrejske kulture podseti na ličnosti iz prošlosti grada o kojima se ne zna dovoljno, ili još ima nešto novo da se kaže. Tako je ove godine izbor pao na dva izuzetna lika – Nikolu Šugara, pionira psihoanalize u Jugoslaviji. i Pala Vadasa, arhitektu, tvorca nekoliko značajnih objekata koji i danas definišu izgled grada. Šugar je rođen u Subotici, Vadas ju je odabrao za mesto u kojem će živeti. Ova dva pripadnika jevrejskog naroda bili su savremenici, a zajedničko im je i stradanje u zlu Holokausta.

Iako pripada uskom krugu intelektualaca koji su psihoanalizu doneli na prostore Jugoslavije, o Nikoli Šugaru se praktično veoma malo zna. O tome je govorio dr Srđan Damnjanović, univerzitetski i srednjoškolski profesor filozofije, koji je na tribini u Subotici predstavio delo „Zarazna omaška”. Knjiga naslov duguje upravo jednom Šugarovom tekstu, a Damnjanović i Borislav Mikulić priredili su ovo delo koje sadrži do sada pronađene tekstove psihoanalitičara.

Nikola Šugar želeo je da upiše medicinu, ali je, pretpostavlja se zbog antisemitskih stavova profesora na prijemnom u Beču, zvanje lekara stekao u Pragu. Psihijatriju specijalizira u Berlinu i krajem druge decenije 20. veka vraća se u Suboticu, gde radi i kao lekar i psihoanalitičar. Prvu privatnu ordinaciju za psihoterapiju osniva 1927. godine. O tome je ranije govorila Jelena Zulević, psihološkinja i psihoterapeutkinja, koja je istraživala Šugarov život i njegov doprinos.

Nikola Šugar objavljivao je u vrhunskim psihoanalitičkim časopisima, pripada krugu psihoanalitičara u Beču i Budimpešti, svoje tekstove pisao je na nemačkom i mađarskom jeziku, a na srpski jezik prevodili su ga Branimir Stojanović, Borislav Mikulić i Marko Čudić. Samo jedan tekst napisao je na srpskohrvatskom jeziku, navodi Damnjanović. U knjizi „Zarazna omaška”, uz tekstove priređivača, objavljeni su i Šugarovi radovi.

Petar Klajn je u svom magistarskom radu objavljenom 1989. godine napisao da su o Šugaru malo znali čak i oni koji su bili s njim u višegodišnjem kontaktu. Tako, iako je Klajn imao prilike da razgovara s nekim Šugarovim učenicima ili pacijentima, nije uspeo da sazna mnogo samoj o njegovoj ličnosti. Damnjanović takođe navodi da je bio disciplinovan, metodičan lekar, ne otkrivajući svoju ličnost. Tako je čovek koji je analizirao svesno, voljno ponašanje i duboko zadirao u nesvesno drugih ljudi, uspeo da zadrži distancu od svih. Postoji samo jedna njegova fotografija, i gotovo nijedan podatak koji bi uneo nijanse u tu crno-belu sliku. Zna se da je bio sportista i da je podržavao leve ideje.

Nikola Šugar prelazi u Beograd 1937. godine i osnivač je i beogradskog kruga psihoanalitičara. U beogradskom stanu imao je veliku biblioteku, ali kada je bombardovan Beograd, Šugar je peške došao do Subotice, a nakon nekog vremena zamolio je Vojina Matića da pogleda šta se dešava sa stanom i bibliotekom. Matić je dobio dozvolu od nemačke komande da uđe u stan, koji je zatekao opljačkan, a sva vredna dela iz oblasti psihologije su nestala.

Nikola Šugar u Subotici je nastavio da se bavi psihoanalizom. Prema poznatim podacima, posebno se bavio lečenjem alkoholizma. Deportovan je 1944. godine, a Petar Klajn u svom radu podrobno piše o njegovim logoraškim danima. Međutim, nisu poznate tačne okolnosti njegove smrti. Klajn kao mesto smrti navodi logor Terezin, a Damnjanović potvrđuje da je svakako umro od tifusa ili iscrpljenosti i da je ubijen u logoru. „To su bili haotični dani, a ono što znamo jeste da je 15. maja 1945. godine u Subotici proglašen mrtvim”, kaže Damnjanović.

Nakon što decenijama nije pominjao njegov rad, a Klajnov rad je u bibliotekama sačuvan u svega tri primerka, nova knjiga „Zarazna omaška” dostupna je za čitanje na sajtu Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.