Autentični zvuk Detroita

Da li se sećate „Suprimsa”, „Temptejšnsa”, Marvina Geja, „Miraklsa”, „Komodorsa”, Gledis Najt i „Pipsa”, „Jackson 5”

Stivija Vondera…Zahvaljujući tim umetnicima svet je upoznao i zavoleo „crni zvuk”. A svima njima zajednička je jedno – „Motaun”.

Pre dva dana navršilo se pet decenija od nastanka jedne od najuticajnijih diskografskih kuća popularne muzike – „Motaun rekordsa”, odnosno „Tamla Motauna”. Tada, tačnije 12. januara 1959. godine, Beri Gordi je u svom domu osnovao izdavačku kuću. Osim što je svetu predstavio novi soul zvuk sa primesama popa, „Motaun” je doneo još jednu prekretnicu u, tada, rasno podeljenoj Americi. Bila je to prva diskografska kuća koju je držao jedan Afroamerikanac i za koju su snimali uglavnom Afroamerikanci, a koja je doživela komercijalni uspeh. Gordijev „Motaun” lansirao je tamnopute zvezde koje su „pokorile” svet i top liste.

Ako ne znate da se upravo navršio veliki jubilej – 50 godina od nastanka revolucionarne diskografske kuće „Motaun”, šetnja ili vožnja po američkom gradu Detroitu nikako ne bi ukazala na to, pišu ovih dana svetski mediji. Niko od čelnika američkog grada, po kome je ta izdavačka kuća dobila ime i u kome je bilo njeno sedište, ovih dana nije se setio da, bar skromno, obeleži značajnu godišnjicu.

Doduše, Detroit je samo do 1972. godine bio sedište „Motauna”, jer je tada idejni tvorac te kuće Beri Gordi, privučen magijom Holivuda, preselio kompaniju u Los Anđeles. Iako je i u kalifornijskom gradu Gordi sa „Motaunom” imao uspeha, to se ne može porediti sa šezdesetim godinama, kada su iz pomenute kuće „izašli” najveći hitovi gospela, soula i ritma i bluza.

(/slika2)Detroit, odnosno Vest grand bulevar 2648 smatra se duhovnim domom „Motauna”. Na pomenutoj adresi nalazila se kuća gospodina Gordija, kako ga je zvala većina „njegovih” umetnika, i upravo tu je, zahvaljujući očevoj pozajmici od 800 dolara, Beri Gordi napravio jedno od najuspešnijih carstava u muzičkoj istoriji, nazvavši ga po svom rodnom gradu. Podsetimo, još je Henri Ford, rešen da od skromne luke napravi prestonicu, Detroit načinio „gradom motorne industrije”. Otuda pseudonim za ovaj grad u državi Mičigen – „Motor City”ili „Motor Town”.Otuda i „Motown”.

– Čim je Beri osnovao kuću, zamolio nas je da mu se pridružimo, ali smo ga odbili. Smatrali smo da crn čovek neće imati šanse da uradi nešto u muzičkoj industriji – priseća se danas Abdul Djuk Fakir, jedini živi član popularne „Motaunove” grupe „The Four Tops”. Sedamdesettrogodišnji muzičar, koji i dalje nastupa i jedva čeka ceremoniju Gremi nagrada kada će „The Four Tops” dobiti priznanje za životno delo, u izjavi za Bi-Bi-Si povodom ovog jubileja, priznaje da su, kada su konačno pristali da se pridruže Gordiju, „osvojili” džekpot.

Svi muzičari vežbali su i snimali u garaži Gordijeve kuće koja je pretvorena u „Studio A”.Sedište „Motaun rekordsa” nazvano je „Hitsville USA”, a Gordijeva kuća bila je i škola. Mlade muzičare tu nisu učili samo kako da pevaju, već i kako da se oblače, komuniciraju, kako da postanu umetnici…

Jedan od zaštitnih znakova „Motauna” jeste i ženski trio „Suprims”. Dve članice tog sastava Marta Rivs i Dajana Ros od sekretarica muzičke kompanije vinule su se u zvezde sa hitovima koji i danas ne blede.

Studio je bio otvoren 24 sata i nije bilo nimalo neobično da zateknete Marvina Geja usred noći kako uvežbava stihove neke nove pesme ili da „The Four Tops” uskoče u termin „Temptejšnsa” i zajedno nešto snime.

Fakir se seća da je osim takmičarskog duha među „Motaunovim” umetnicima negovano i drugarstvo.

– Posle snimanja, igrali bismo zajedno košarku ili otišli do kuće Meri Vilson iz „Suprimsa”, gde bi nam ona pravila klopu. Družili smo se do tri ujutru. Bio je to život pun zadovoljstva.

(/slika3)Studio A i danas je tu, ali u okviru Motown Historical muzeja. Tu se mogu videti razni predmeti, počev od instrumenata, preko magnetofona, do šoljica za kafu koje su koristile „Motaunove” zvezde.Čuvaju se i mašine za slatkiše, koje je najčešće koristio Stivi Vonder.

„Motaun” je doprineo i rušenju rasnih barijera. To što su crni izvođači pravili muziku koju su belci voleli da slušaju značilo je mnogo za afroameričku zajednicu u SAD, naročito u postepenom okončanju segregacije.

A kako je bilo do tada, najbolje svedoče reči Džoa Bilingslija iz „Kontursa”:

– Na jednom koncertu u Memfisu dvorana je bila podeljena na deo za belce i deo za crnce. Svaku pesmu smo najpre morali da pevamo belcima, a potom se okrenemo i istu numeru otpevamo crncima.

Često se govorilo o „Motaun zvuku”. Objašnjavajući uticaj ove kuće na generacije muzičara Smoki Robinson, jedna od vedeta „Motauna”, rekao je svojevremeno:

– Kada smo postigli prve uspehe, dolazili su ljudi iz Nemačke, Francuske, Italije, Njujorka, Čikaga, Kalifornije… Samo da bi snimali u Detroitu. Mislili su da je „to nešto” u vazduhu i da će, ako dođu u Detroit i snime muziku na autoputu, dobiti „Motaun zvuk”.

Ali, danas u Detroitu nema mesta slavlju. Mnogi se bore da izdrže ekonomsku krizu i kolaps automobilske industrije, pa ovaj jubilej nezasluženo prolazi nezapaženo. Ako izuzmemo nekoliko tekstova u svetskoj štampi koji podsećaju na pet decenija od nastanka čuvene diskografske kuće.

-----------------------------------------------------------

Najprodavaniji singlovi „Motauna”

1. „I Just Called to Say I Love You” – Stivi Vonder
2. „Hello” – Lajonel Riči
3. „One Day in Your Life” – Majkl Džekson
4. „Three Times a Lady” –  „Komodors”
5. „Being with You” – Smoki Robinson
6. „All Night Long (All Night)” – Lajonel Riči
7. „I Heard it Through the Grapevine” – Marvin Gej
8. „Baby Love” –  „Suprims”
9. „I Want You Back” –  „Jackson 5”
10. „Happy Birthday” – Stivi Vonder