Udari na Unmik opasni za Srbe i Rezoluciju 1244

Prisustvo Unmika na Kosovu i Metohiji je prevaziđeno. U ovaj poziv na ukidanje prisustva misije Ujedinjenih nacija na Kosmetu mogli bi da se sažmu stavovi Amerike i Velike Britanije, kao i privremenih prištinskih institucija. Uz Srbiju, Rusija i Kina jasno odgovaraju da je nastavak mandata Unmika neophodan, uz poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše države. Na taj način tekla je i nedavna rasprava na sednici Saveta bezbednosti UN o situaciji na KiM, a slični tonovi čuli su se i u prethodnim diskusijama u SB po ovom pitanju.

Uprkos tome što je uloga Unmika tokom godina smanjivana, ono što su njegovi prioriteti, a to je unapređenje bezbednosti, stabilnosti i poštovanje ljudskih prava na Kosovu, ipak nisu izgubili na značaju, naročito ako se ima u vidu situacija na terenu i ponašanje Prištine. Uz sve mane, Unmik je brana dodatnoj samovolji prištinskih institucija, pa bi njegovo ukidanje bilo štetno po Srbe, koji su već izloženi ogromnom pritisku. Zadatak ove misije da vodi računa o nevećinskim zajednicama, njihovoj bezbednosti, pitanju demokratije, vladavine prava... A kada se sagleda sve što se danas dešava na Kosmetu, jasan je razlog zašto se Srbija na tako jasan način, na svakoj sednici SB UN, zalaže za ostanak Umnika i zašto je neophodno da to nastavi da čini.

Ako bi zahtev za ukidanje ove misije, koji su u SB UN uputili Sjedinjene Države i Velika Britanija, bio ispunjen, to bi faktički značilo da se iz rasprave isključuju Ujedinjene nacije, a to bi samo išlo u korist tzv. državnosti „Kosova”. Pošto je jednostrano proglašena nezavisnost nelegalna, onda je potrebno ukloniti neprijatne svedoke, a Unmik je baš takav i svedoči svemu onome što se dešava protivno međunarodnom pravu. Ukoliko bi do toga došlo, više ne bi bilo potrebe da se o tome razgovara pod svodovima na Ist Riveru i Srbija bi bila dovedena pred svršen čin da prizna jednostranu i protivpravnu nezavisnost Kosmeta.

Suština je da se otvori debata o Rezoluciji 1244 u SB jer Unmik deluje u skladu sa tom rezolucijom i odlukom SB da je Kosovo u nadležnosti Ujedinjenih nacija kao protektorat. Dakle, privremenu punu vlast na KiM kontrolišu Ujedinjene nacije, pri čemu je suverenitet i teritorijalni integritet Srbije nesporan. Uprkos tome, na poslednjoj sednici SB UN, na kojoj je predstavljen novi šestomesečni izveštaj Misije UN na Kosovu, još jednom su se mogli čuti pozivi na gašenje te misije. Zvanično, zahtev je podnela Velika Britanija, dok su joj se pridružile SAD, navodeći finansijske razloge, odnosno troškove Unmika.

Na gašenje ove misije, na poslednjoj sednici SB UN, najpre je pozvala tzv. kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala Švarc, koja je rekla da ta misija gubi kredibilitet kao agencija UN i da ne predstavlja realnu sliku razvoja na Kosovu. Kazala je da Unmik više ne vrši ulogu zbog koje je došao i zavarava SB, optužujući misiju svetske organizacije za pogrešnu interpretaciju niza sudskih procesa. Osim nje, sada već tradicionalno na gašenje Unmika pozvali su i ambasadori SAD i Velike Britanije, ali sa nešto drugačijim ocenama nego što je ona iz Prištine.

Amerika smatra da je najbolje rešenje postepeno ukidanje Unmika time što bi se buduće sednice SB UN o Kosovu zatvorile za javnost i održavale na godinu dana, umesto na šest meseci. Uz to se otvoreno zalažu da Unmik počne da prebacuje ovlašćenja na druge agencije UN koje su, kako kažu, adekvatnije za te poslove i da proces ukidanja misije treba da bude postepen. Nova američka administracija smatra da je Unmik odavno prevazišao prvobitni mandat i da se SAD zalažu za smanjenje nepotrebnih troškova u međunarodnim organizacijama. Kao jedan od glavnih razloga za njeno ukidanje navode da ta misija bez mirovnih snaga čak 81 odsto svog budžeta izdvaja na plate zaposlenih. Sa druge strane, predstavnica Londona Barbara Vudvart rekla je da je situacija na terenu neprepoznatljiva u odnosu na 1999. godinu te da zbog toga treba razmišljati o ukidanju misije.

Ostale velike sile, stalne članice SB, pozdravile su rad Unmika, a uz njih je i Srbija podržala puno angažovanje te misije. Tako je šef srpske diplomatije Marko Đurić istakao potrebu da Misija nastavi da potpuno sprovodi svoj mandat u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244, koja predstavlja temeljni pravni okvir za očuvanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini. Naglasio je da su Ujedinjene nacije najznačajnija međunarodna organizacija kada je reč o očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije i naveo da naša zemlja pridaje izuzetnu važnost delovanju ove organizacije. Poručio je da je za Srbiju od posebnog značaja da se očuva kontinuitet i dinamika ovih sednica u otvorenom formatu, kako bi međunarodna javnost bila objektivno informisana o stanju na terenu i svim izazovima sa kojima se suočava srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji.  

Stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja istakao je na istoj sednici SB UN da izveštaj o radu Unmika jasno odražava trend ka značajnom pogoršavanju krize na Kosmetu, a glavni razlozi su ostali nepromenjeni i uključuju politiku mržnje Prištine prema srpskoj zajednici i njenu želju da nametne potpunu kontrolu nad severom pokrajine u dosluhu sa brojnim zapadnim zemljama. Izrazivši ozbiljnu zabrinutost najnovijih poteza Prištine na severu AP KiM i uz poziv na hitan prekid jednostranih akcija, kineski predstavnik je pozvao da se nastavi prisustvo Unmika na terenu. Peking je ponovio svoj stav da podržava rešavanje pitanja Kosova kroz dijalog i u skladu sa Rezolucijom 1244, uz puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da to što je na poslednjoj sednici SB UN izneo američki predstavnik nije ništa novo. Za „Politiku” podseća da se Velika Britanija za tako nešto zalaže poslednje tri godine i da je Vašington to podržavao. Ukazuje da postoji mala razlika kada su te dve države u pitanju, London to traži zato što misli da kosovskometohijsko pitanje treba definitivno zatvoriti i to traže, kako navodi, iz isključivo, antisrpskih razloga.

„Cilj je da se potvrdi tzv. kosovska državnost i eliminiše Rezolucija 1244 jer bi povlačenje Unmika to značilo. To je pokušaj da se državnost tzv. Kosova verifikuje u Ujedinjenim nacijama. Kada je pak reč o američkoj strani, mnogo je interesantnije njihovo obrazloženje koje sada ima sasvim drugi karakter. To jeste u političkoj osnovi, ali ima jedan drugi karakter. To je otvoreno nezadovoljstvo SAD radom UN, a i politika američke administracije nije naklonjena multilateralizmu. Drugi razlog su troškovi, jer administracija Donalda Trampa smatra da su to bačeni novci. Ali ima tu političku težinu iako to američko obrazloženje ne može da se kvalifikuje kao isključivo političko i antisrpsko. Ono ima neke motive koje sada nova američka administracija projektuje prema svima međunarodnim organizacijama i telima”, kaže Milivojević, dodajući da je to novi, tipičan Trampov princip, gde su finansije u prvom planu i njegov prilaz globalnim odnosima.

Uprkos svemu tome, Milivojević kaže da to ipak nije ništa novo i ništa što bi moglo da zabrine više nego što je to bio slučaj i prošli put. „Moje mišljenje je da to nema nikakve šanse, a ja u tome prepoznajem politički stav, jer bi to značilo i ukidanje Rezolucije 1244 ili njenu promenu. Ova inicijativa će imati istu sudbinu kao i ona pre nje jer Rusija i Kina tako nešto ne bi dozvolile”, naveo je Milivojević. Dodaje da se statusno pitanje Kosova i Metohije definitivno ne može rešiti bez Saveta bezbednosti. „Globalne okolnosti su se promenile i to najbolje pokazuje stav Francuske. Oni navode da Unmik treba da ostane sve dotle dok je to potrebno da bude, a ne kako to neki centri u svetu žele. Za takvu inicijativu oni nemaju većinu ne samo u Savetu bezbednosti, već ni u Ujedinjenim nacijama. Ta stvar ostaje otvorena i ostaje kao pokušaj Britanije koja ima podršku nekih drugih država koje nisu u SB UN, tu mislim pre svega na Nemačku, sa zahtevom da se poništi Rezolucija 1244. Sklanjanjem Unmika nestaje i rezolucija”, navodi Milivojević.

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova već je samo po sebi donelo posledice kada je reč o značaju Unmika, uz umanjenje uticaja na ono što se dešava u Prištini. Ipak to što u SB ne postoji konsenzus oko završetka UN Misije na KiM znači da će ona ostati na tom prostoru i u narednim godinama. Da bi se završio njen mandat, potrebna je saglasnost svih u Savetu bezbednosti, a to iz mnogo razloga nije moguće. Zato je izvesno da Unmik ne može da se povuče sa Kosova i Metohije. Problem je, međutim, u tome što se stanje na Kosmetu ne popravlja, a izveštaje misije o stanju na Kosmetu Priština, uz podršku pokrovitelja sa Zapada, uporno ignoriše. I ne samo to, u poslednjih nekoliko godina, pre svega u mandatu Albina Kurtija, stanje se dodatno pogoršalo zbog pretnji Srbima i brojnih eskalatornih koraka.

Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović takođe ne misli da će inicijativa za ukidanje Unmika uspeti, ali podseća da je problem što smo mi neoprezno pod prethodnom vlašću preneli dalje rešavanje pitanje Kosova i Metohije sa Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju. Za naš list kaže da je to što radi Velika Britanija zloupotreba nadležnosti jer je cilj da se poništi Rezolucija 1244 koja nije u potpunosti i zaživela i sada bi neko da je, na mala vrata, ukine.

„Evropska unija, ali i Velika Britanija dužne su da se pridržavaju Rezolucije koju je usvojio Savet bezbednosti jer je ova međunarodna odluka doneta pod glavom 7, pod obavezom i pretnjom prinudnog izvršenja ove rezolucije ukoliko se ne izvršava. To je na snazi i dalje. Ne iznenađuje me to što je Velika Britanija tražila i nije nikakva tajna da su tako nešto tražile neke članice Evropske unije jer je njihova želja da Kosovo i Metohiju potpuno izvuku iz nadležnosti UN. S druge strane, Savet bezbednosti drži do poštovanja svojih odluka, koji je organ UN koji se stara o izvršavanju Rezolucije 1244 i o tome izveštava Savet bezbednosti. I to dva puta godišnje, u svojim izveštajima. Takvu jednu odluku nije lako ni jednostavno menjati bez konsenzusa stalnih članica SB UN”, kaže Jovanović. Dodaje da njima smeta Unmik i njihovo prisustvo na terenu jer je taj mandat na temelju međunarodnog javnog prava. 

„Oni će sve učiniti da pre ozbiljnih svetskih promena završe posao oko Kosova, ali su Englezi svesni da će otpori toj njihovoj ideji biti snažni i da nisu velike šanse da tako nešto uspe. Siguran sam da ni Kina ni Rusija ni po koju cenu neće prihvatiti tako nešto, ali i da će pritisak Zapada kroz Evropsku uniju u tom pravcu biti nastavljen u raznim vidovima. To nije dobar znak za nas i pokazuje da će oni težiti da njihova oduka o priznanju tzv. nezavisnosti Kosova postane konačna, tako što će da prisile Beograd da to uradi. Zapad sa ovom inicijativom pokazuje da se nalazi u ’mrtvom uglu’. Ukoliko bi uspeli, onda bismo teško mogli da se odupremo ultimatumima i da se odreknemo Kosova i Metohije kao uslov za ulazak u Evropsku uniju”, zaključuje Vladislav Jovanović.

Zoran Milivojević podseća da je ono što stoji u Rezoluciji osnova za statusno pitanje i da zbog toga mi na njoj insistiramo. „To je prva stvar, a druga je to što je Savet bezbednosti prvo pozvan da se brine o miru i stabilnosti, zato postoji Kfor i njegov mandat je upravo to”, ukazao je Milivojević. Naglašava i da se tzv. državnost „Kosova” nije potvrdila ni na unutrašnjem ni na spoljnom planu i da dve trećine čovečanstva to ne prihvata. „Stvari su sad već dovedene, ja bih rekao, do jedne situacije kad mi treba da razgovaramo samo o tome kako da sačuvamo mir, kako da se ta bezbednost osigura zbog ovoga šta tamo čini Kurti”, kaže Milivojević. Podseća da su Kurtija pozvali da formira vladu, a on to nije učinio. „Mislim da je on izgubio tu podršku u nekim zapadnim silama. Počeo je od Amerike i to se videlo”, kaže Milivojević i zaključuje da je pobeda Srpske liste na lokalnim izborima demonstrirala odlučnost srpskog naroda da tu ostane i da se bori svim sredstvima za svoj opstanak.

Drugačiji stav Francuske pokazuje da na Zapadu nema potpune saglasnosti

Za razliku od SAD i Velike Britanije, Francuska je ovog puta iskazala drugačiji stav kada je u pitanju prisustvo UN na Kosmetu. Pariz smatra da bi Unmik trebalo da ostane na Kosovu i Metohiji onoliko koliko je potrebno, što ukazuje na politiku razumevanja za interese Srbije. „To je odstupanje od osovine Vašington – London i sugeriše zaključak da u užem jezgru velikih zapadnih sila ne postoji saglasnost oko tog pitanja. Da nije šire usaglašeno, već da je izvorno tvrd stav osovine Velike Britanije i SAD koje na tome insistiraju. Tako nešto je na liniji poznate britanske politike koja na taj način hoće da priču oko Kosova i Metohije zaokruži i završi, uz pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost tzv. Kosova”, naglašava Zoran Milivojević.