Stvaram, dakle radim i na sebi

Umetnik Dejan Grba, docent na Slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti i predavač na Odseku za digitalnu umetnost Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, boravio je šest meseci kao gostujući umetnik-profesor na Koledžu likovnih i izvođačkih umetnosti Sirakjuz univerziteta u Sirakjuzu (država Njujork, SAD). Bio je na jednosemestralnom stručnom usavršavanju na programu Kompjuterske umetnosti Odseka transmedija na ovom koledžu, u okviru Programa za usavršavanje mladih nastavnika (JFDP). Dejan Grba (1967) prvi je umetnik iz Srbije koji je dobio JFDP stipendiju, dodeljivanu do sada isključivo nastavnicima iz oblasti društvenih nauka.

Dejan je, 27. septembra i 31. oktobra, u Reksu održao predavanja o svom boravku u Americi u okviru ciklusa "Gde je bio, šta je radio". Deo tih iskustava prenosi nam i u ovom razgovoru.

– Moje gostovanje na Univerzitetu Sirakjuz podrazumevalo je i poziciju predavača i studenta. Pratio sam predmete programa digitalne umetnosti i drugih programa na Odseku transmedija, ali sam u nastavu bio uključen ravnopravno sa profesorima. Sa postdiplomskim studentima vodio sam i individualne konsultacije.

Pragmatično obrazovanje

O tome kako je američko umetničko obrazovanje organizovano u odnosu na naše i koje su najtransparentnije razlike, naš sagovornik kaže:

– Visoko umetničko obrazovanje u Americi je organizovano prvenstveno pragmatički i tržišno, što je, za sada, drugačije nego kod nas. Mislim da se može reći da su kod nas studije umetnosti superiornije i naši studenti su temeljnije obrazovani od američkih. Najveći deo novomedijske umetničke nastave u Americi se svodi na proceduralnu obuku kojoj često nedostaje važna spona između praktičnog mišljenja rada i njegove kontekstualizacije. Američkim koleginicama i kolegama se dopao moj pedagoški metod i pozvali su me da njihovim studentima prikažem različite pristupe u mišljenju umetničkog rada na konceptualno-idejnom planu. Održao sam predavanja o politici umetničkog delovanja, o političkoj umetnosti, o fenomenu Noje Sloveniše Kunst (Neue Slowenische Kunst), o grupi Kraftverk (Kraftwerk)...

Kada je reč o razlikama između američkih i srpskih studenata, Dejan Grba kaže da su one pre svega kulturno uslovljene:

– Američka kultura je znatno mlađa i, po mom mišljenju, između ostalog je zbog toga superiorna evropskoj. Takođe, često zaboravljamo da je Amerika drugi kontinent i koliko je to ogromna zemlja – dovoljno je da otputujete 350 km u bilo kom pravcu od tačke na kojoj se nalazite da biste se našli u potpuno drugom kulturnom i geografskom okružju. Amerika je izrazito multikulturno društvo čije su mikrokulture mnogo autonomnije, često i autentičnije, nego u Evropi. Govoreći o proseku, glavna razlika među našim i njihovim studentima je u opštem vaspitanju. Amerikanci u svom vaspitanju imaju nešto što se može nazvati "protestantska radna etika" čije tekovine bi našim studentima svakako bile dragocene. Drugi nivo razlike je u odnosu prema obrazovanju. Glavni kriterijum u Americi su finansije i ljudi studiraju ono što sebi mogu da priušte i što smatraju da je korisno, dok se kod nas umetničko obrazovanje (još uvek) zasniva na želji koja proizlazi iz talenta. Američki studenti zbog toga imaju proračunatiji odnos prema studijama umetnosti koje doživljavaju kao jedan od mogućih vidova obrazovanja, a manje kao životno opredeljenje, ne zabrinjavajući se previše time da se po završetku studija možda nikada neće profesionalno baviti umetnošću. Razume se, upoznao sam i studente koji su istinski zaljubljeni i posvećeni umetnosti, i koji studiraju krajnje ozbiljno. Mali ih je broj, kao i kod nas. Ali, u onoj meri u kojoj je američki karakter pragmatičniji, on je i mnogo više avanturistički i otvoreniji od evropskog. Zbog toga američki studenti trezvenije pristupaju novim informacijama, iskustvima i praksama sa kojima se upoznaju, ali su i znatno spremniji da se u njima i oprobaju.

Rad na eksperimentu

Nakon što je na beogradskom FLU diplomirao slikarstvo, Dejan Grba se posvetio digitalnoj umetnosti, prvenstveno iz, kao što kaže, praktičnih razloga:

– Ne pravim umetnost koja se zasniva na nekom posebnom, jedinstvenom problemu, temi ili stilu. Kroz radove koje stvaram, zapravo radim na sopstvenoj transformaciji, radim na sebi. To je moj primarni motiv i manje mi je važno da proizvodim umetnost koja ima dignitet u prepoznatljivosti. Moj pristup umetnosti zasniva se na stalnom eksperimentisanju iz kojeg se povremeno dogodi neki rad. U tom smislu, svi oblici likovnog stvaralaštva mogu biti ravnopravni, a novomedijska umetnost je za mene polje u kojem efikasno mogu da vršim različite vrste eksperimenata, objašnjava Dejan Grba.

I na kraju, ako se uporede dometi digitalne umetnosti kod nas i u Americi, očekivanja da je američki kontinent daleko ispred nas, po oceni Dejana Grbe, izgleda da i nisu sasvim osnovana:

– Američka kulturna scena je razvijenija, otvorenija i, u velikim gradovima, znatno kosmopolitskija, a time i prijemčivija za digitalnu umetnost nego naša. Za novomedijsku umetnost postoji ozbiljna društvena, infrastrukturna, finansijska i iskustvena baza koja se ne može porediti sa našom. Sve to, međutim, nije isključivi uslov kvaliteta i u Americi, kao i kod nas i bilo gde drugde, postoji mnogo zanimljivih ali jednako malo dobrih (novomedijskih) radova. Individualni kvaliteti i posvećenost su retkost u svakoj umetnosti.