Veliko priznanje Marku Pešiću

Generalni menadžer košarkaške sekcije Bajerna, Marko Pešić, postao je prva ličnost iz košarke proglašena za počasnog člana Fudbalskog kluba Bajern pod čijim okriljem se nalazi košarkaški tim (kao i u Barseloni, i ovde košarkaši na opremi nose grb FK). Ovo je veliko priznanje za ovog našeg sportskog funkcionera koji već dugo živi i radi u Nemačkoj. Pogotovo kada se zna da ga je za počasnog člana proglasio predsednik Bajerna Herbert Hajner, dugogodišnji generalni direktor „Adidasa”.

– Imao sam veliku čast da mi predsednik Herbert Hajner dodeli počasno članstvo Fudbalskog kluba Bajern. Posle 15 godina služenja Bajernu, ovo priznanje za mene predstavlja veliku, ali i duboko ličnu čast. U svom govoru, Herbert Hajner me je opisao kao košarkaškog idealistu – kompliment koji me je iskreno dirnuo i koji odražava ono što me je oduvek pokretalo: strast, uverenje i viziju da košarku razvijamo na održiv način u Minhenu i šire. Moju iskrenu zahvalnost upućujem svim kolegama, igračima, partnerima, navijačima i saradnicima koji su bili deo ovog putovanja. Ova čast pripada svima nama – kazao je Marko Pešić koji bi, prema nekim nagoveštajima, u bliskoj budućnosti mogao da se nađe i na nekoj odgovornoj fudbalskoj funkciji u Bajernu.

Pešić je vrlo emotivno, sa suzama, primio ovo priznanje, prisetivši se u sebi istorijskog puta koji je za proteklu deceniju i po prevalio sa ovim klubom. U Bajern je došao 2011, kada je fudbalski klub odlučio da od amaterske košarkaške sekcije (tada u Drugoj ligi Nemačke) napravi profesionalan tim, sa ciljem da postane stalni član Evrolige. Tada je to delovalo kao dug i neizvestan put. Klub ne samo da je postao stalni evroligaš, već je od tada osvojio deset trofeja u domaćoj konkurenciji: pet u prvenstvu, četiri u kupu, jedan superkup.

Pored toga, Pešić ima i deset trofeja kao igrač Albe (šest domaćih liga i četiri kupa) i jedan sa Kelnom (domaći kup 2005). Sa reprezentacijom Nemačke osvojio je svetsku bronzu (Indijanapolis 2002) i evropsko srebro (Beograd 2005). U Indijanapolisu je sa svojim ocem Svetislavom – doskorašnjim selektorom Srbije – ušao u istoriju, pošto se prvi put dogodilo da otac (zlato sa Jugoslavijom) i sin budu zajedno na pobedničkom postolju.