Formira se Komisija za uvid i kontrolu biračkog spiska

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da se izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku predviđa formiranje komisije sastavljena od stručnjaka, a ne političara, koji će imati pun uvid i kontrolu nad jedinstvenim biračkim spiskom i istakla da se nijedna prethodna vlast u poslednjih 28 godina nije bavila preporukama ODIHR-a o unapređenju izbornih uslova.

Brnabić je u Skupštini Srbije, obrazlažući izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, čiji je predlagač poslanik Uglješa Mrdić koji štrajkuje glađu,  rekla da je ODIHR prvi izveštaj o sprovedenim izborima Srbiji doneo 1997. godine i da nijedna prethodna vlast nije ni mrvu pažnje posvetila ODIHR-ovim izveštajima za unapređenje izbornih uslova sve do vlasti čija je okosnica SNS.

Navela je da je 2019. godine aktuelna vlast prvi put formirala radnu grupu za dodatno unapređenje izbornih uslova, a da oni koji su bili na vlasti od 2000. do 2012. godine nisu pročitali nijedan ODIHR-ov izveštaj niti primenili i jednu preporuku.

''Nikad ih nije bilo briga šta treba da se promeni da bi se unapredili izborni uslovi. Upravo ovaj današnji predlog zakona i tema o kojoj raspravljamo je najbolji i najsvetliji primer toga'', rekla je Brnabić.

Ukazala je da je glavna preporuka bila da se napravi jedinstveni birački spisak jer do 2012. godine postojao birački spisak na nivou lokalne samouprave, grada i opštine, ''na papirićima''.

Brnabić je rekla da će Komisija za kontrolu JBS biti potpuno inkluzivna i da će svoje  predstavnike imati i vlast i opozicija i civilno društvo.

Dodala je da će od ukupno 10 članova, pet nominovati predstavnici pet najvećih poslaničkih grupa vladajuće koalicije, a tri člana predstavnici opozicije, dok će dva člana nominovati predstavnici organizacija civilnog društva sa višegodišnjim iskustvom u posmatranju izbora, a to su Crta i CESID.

''Dakle, potpuno inkluzivna i svi imaju svoje predstavnike, mogu da svaki detalj biračkog spiska analiziraju, čak i da predlažu terenske kontrole. Ministarstvo unutrašnjih poslova u saradnji sa predstavnicima komisije može da ide na terenske kontrole i proveri sve ono o čemu su (opozicija) pričali i pozivali se na alibi kada su gubili izbore'', rekla je Brnabić.

Istakla je i da će ta komisija biti formirana kao stalno radno telo, a ne ad hoc radno telo da bi, kako je rekla, građani u svakom trenutku, bez obzira ko je na vlasti, imali poverenje u taj birački spisak.

Brnabić je rekla da je u skupštinskoj sali ostalo svega troje opozicionih poslanika kada se govori o predlogu Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

''I moje pitanje još jednom, a zašto nećete glasati za taj predlog zakona, kada već ima sve ovo? E toliko im je bio problem birački spisak. Nikada problem nije bio birački spisak, problem je bio u njima i ovo će ih sada potpuno razgolititi'', kazala je Brnabić.

Nikolić: Izmenama Zakona o biračkom spisku odbacujemo kritike opozicije

Član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Dragan Nikolić, u ime predsednika tog odbora Uglješe Mrdića koji štrajkuje glađu ispred Skupštine Srbije, pozvao je danas sve poslanike da glasaju za predlog izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Nikolić je, tokom rasprave o izmenama tog zakona naveo da je Mrdić, kao predlagč, na tom predlogu radio 11 meseci i da ga je 11 puta usaglašavao sa predlogom Crte, kako bi se, kako je rekao, razbila mantra opozicije da gubi izbore zbog neuređenog izbornog spiska.

"Nakon izbora 2023. godine, došli smo u situaciju da opozicija nalazi krivicu u izgubljenim izborima u tome što jedinstveni birački spisak nije urađen kako treba. Onda smo dobili preporuke ODIHR-a koji je rekao da nikakvih nepravilnosti ili vrlo malo nepravilnosti nije bilo na izborima 17. decembra 2023", rekao je Nikolić.

Napomenuo je da je ODIHR dao određene preporuke, nakon čega je Odbor formirao Radnu grupu.

Takođe, dodao je da je bilo devet javnih slušanja, dva u Novom Sadu, dva u Nišu, dva u Kragujevcu, dva u Beogradu i u finalu i treće u Beogradu.

"Za sve to vreme gospodin Uglješa Mrdić je upodobljavao svoj predlog i približavao se predlogu Crte da bismo na kraju u finalu doživeli da se sama Crta izjasni da u potpunosti podržava predlog koji se sada nalazi u ovoj skupštinskoj proceduri. I ja zbog toga, a i zbog čitavog truda koji je uradio i ovaj Odbor, pozivam sve narodne poslanike da se u danu glasanja izjasnimo i usvojimo ovaj zakon o izmeni i dopuni Zakona o jedinstvenom biračkom spisku jer će između ostalog i taj zakon koji budemo usvojili u potpunosti razbiti mantru opozicije da ona gubi izbore zato što jedinstveni spisak ne postoji", naveo je Nikolić.

Istakao je da će usvajanjem predloga postojati jedinstveni spisak birača, a i biće komisija koja će to kontrolisati.

Jovanov:Leks specijalis o Generalštabu iskorak u modernizaciji i investicijama

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov rekao je danas da Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske predstavlja još jedan iskorak u modernizaciji, investicijama i napredovanju Srbije.

Predstavljajući u ime predlagača leks specijalis o zgradi Generalštaba Jovanov je podsetio da je 1999. godine, tokom NATO agresije, ta zgrada  srušena  i da tako srušena stoji 26 godina i poručio da samo nova izgradnja, a ne ruševine, pokazuju da to bombardovanje nije dovelo do efekta koji su  želeli.

On je rekao i da je ta zgrada građena u periodu od 1956. do 1965. godine i korišćena je kao zgrada za Savezni sekretarijat za Narodnu odbranu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

"Za sve građane koji imaju prilike ovih dana da slušaju različite izjave i različita tumačenja od velikog broja stručnjaka, kvazi stručnjaka i sličnih, želim samo da kažem da se zapitaju da li je posle Drugog svetskog rata bilo i jedne potpuno porušene zgrade u Beogradu koja je mogla, a nije bila ponovo izgrađena. Odgovor je da nije", rekao je Jovanov.

On je ukazao da su se čitav vek, pre nego što je na tom mestu podignut Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, nalazile dve zgrade koje su imale pravu arhitektonsku i kulturnu vrednost i bilo je delo slavnih arhitekata.

"Reč je o zgradama Ministarstva vojnog i Vojne akademije koje su imale značajno mesto u istoriji države Srbije. Međutim, Vojna akademija je srušena već u prvom naletu nemačkih bombardera 6. aprila 1941. godine dok je sama zgrada Generalštaba takođe rušena tokom Drugog svetskog rata", rekao je Jovanov.

Kako je dodao, vlastima posle Drugog svetskog rata nije palo na pamet da obnove ove dve zgrade.

"Da li je razlog bio ideološki ili neki drugi, neću da ulazim u to. Ima smisla zaključiti da onaj ko je ratovao protiv vojnika obrazovanih u tim zgradama, na Ceru i Kolubari kao austrijski kaplar, nije hteo da obnavlja mesta na kome su učile i podizale svoje znanje srpske vojvode koji su ih na tom Ceru i Kolubari pobeđivali", rekao je Jovanov.

Dalje je dodao da su na tom mestu podignute dve bliznakinje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu koje simbolišu kanjon Sutjeske, kao jednu od najvećih bitaka Drugog svetskog rata i prelomnu bitku verovatno za komunistički partizanski pokret otpora tokom Drugog svetskog rata u kome su, kako je rekao, jedva izvukli iz obruča koji je bio namenjen drugom pokretu otpora monarhističkom i nacionalnom.

"Pored ove zgrade u Beogradu je u NATO agresiji uništena i Radiotelevizija Srbije, uništen je Avalski toranj, Straževica je bombardovana svih 78 dana. Međutim, Avalski toranj nije ostavljen kao ruševina da bude podsećanje, nego je izgrađen ponovo", podsetio je Jovanov.

Takođe, naveo je da su i novosadski mostovi koji su svi bili uništeni tokom NATO agresije izgrađeni ponovo, kao i RTV.

"Jer samo nova izgradnja, a ne ruševine, pokazuju da to bombardovanje nije uspelo i nije dovelo do efekta koje su hteli i koje su želeli", istakao je Jovanov.

On je naveo da je tek 2005. godine, šest godina nakon bombardovanja doneta odluka o utvrđivanju zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu za spomenik kulture i čini ga po toj odluci kompleks zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, odnosno, kompleks čine dve celine zgrada A i zgrada B.

"I sada dolazimo do najvećeg paradoksa. Onaj koji je zgradu izgradio, dakle, vlasti posle Drugog svetskog rata, tu zgradu nisu proglasile spomenikom kulture. 2010. godine samo su izvedeni radovi na rušenju dela zgrade A aneksa na objektu 2D u Nemanjinoj 15. Dakle, 2010. godine su rušili, nisu ništa renovirali, nisu ništa gradili, a do dolaska Srpske napredne stranke na vlast nisu bili u stanju da ono ne zjapi onako kako zjapi. Čak i to nisu bili u stanju da urade", rekao je Jovanov.

On je naveo da su 2015. i 2016. godine izvršeni radovi na sanaciji i rušenju zgrade A, odnosno izvedeni su radovi na rušenju nestabilnih delova predmetnog objekta kao i delimična sanacija konzolnog dela objekta prema Nemanjinoj ulici.

"Prilikom izvođenja ovih radova srušeno je oko 2900 m2. Nakon radova izvršenih 2015. i 2016. godine nije bilo dodatnih radova, odnosno aktivnosti na samim objektima i zato je neophodno da se što pre pristupi ubrzanim aktivnostima koje će u potpunosti rešiti pitanje objekta koji se nalazi u centru Beograda i koji je oštećen tokom NATO bombardovanja", rekao je Jovanov.

Ocenio je da najveće kritike trpe od onih koji za sve ovo vreme nisu uradili ništa na revitalizaciji tih zgrada i baš ih je, kako je rekao, bilo briga.

"Pokušali su 2008. i 2009. da pronađu investitora koji bi to preuzeo, ali pošto su bili takvi kakvi su bili, niko nije hteo da investira u zemlju koju oni vode i nisu uspeli nikoga da privuku i zato do dana današnjeg imam ove ruševine", rekao je Jovanov.

Jovanov je rekao da oni koji danas najviše kritikuju su isti oni koji su izmislili priču o Savskom mostu u Beogradu.

"Most će biti obnovljen, biće novi most, lepši most, a ovaj će biti na drugom mestu, neće biti stariji, to možda u vašoj glavi nešto može da bude starije od nečega retroaktivno, neće biti stariji, ali će biti lepši, biće noviji, moderniji i lepši. I na isti način na koji su izmišljali priče o mostu, sada će da izmišljaju priče o Generalštabu, kako oni kažu, odnosno o zgradi Saveznog sekretarijata", rekao je Jovanov.

Kaže da treba dodati i geopolitički aspekt, dodajući da postoji želja i ozbiljan trud brojnih faktora na političkoj sceni da se zaustavi bilo kakvo približavanje i otopljavanje odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije.

"Lično se zalažem za najbolje moguće odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i sa Ruskom Federacijom, kao i sa Narodnom Republikom Kinom, kao i sa Evropskom Unijom, kao i sa Indijom kao dolazećom svetskom silom, kao i sa afričkim zemljama koje svojim rastom populacije predstavljaju sigurno veliko tržište budućnosti. U interesu Srbije je da sa svima gradi dobre odnose. U interesu onih koji ne žele dobro Srbiji je da Srbiju usmere samo u jednom pravcu", rekao je Jovanov.

Jovanov je naveo da SNS i predsednik Aleksandar Vučić ne žele politiku u kojoj se pokorno izvršava ono što se naredi.

"Mi želimo politiku u kojoj ćemo sami da donosimo odluke za koje smatramo da su nam u interesu, poštujemo sve, a volimo isključivo sopstvenu zemlju. I radimo ono što smatramo da je najbolje za Srbiju", istakao je Jovanov.

Poslanici pitali o Generalštabu, policiji, obrazovanju

Poslanici Skupštine Srbije danas su u delu sednice predviđenom za postavljanje poslaničkih pitanja, članovima vlade postavili pitanja koja se odnose na leks specijalis o Generalštabu, rad policije, kao i o štrajku glađu Dijane Hrke ispred parlamenta, dok je poslanilk iz redova SNS imao pitanje u vezi sa školskom godinom koju su studenti izgubili zbog blokada fakulteta.

Zdravko Mladenović je istakao da se obraća kao član Odbora za obrazovanje i u ime roditelja, čija su deca želela da normalno studiraju, ali su bila onemogućena, zato što su pojedini dekani i profesori blokirali fakultete.

"Postavio bih pitanje Ministarstvu prosvete i univerzitetima koliko studenata je ostvarilo 48 ESPB bodova i time steklo pravo na status studenta na budžetu, koliko njih je ostvarilo 37 ESPB bodova i time steklo status samofinansirajućih studenata, koliko studenata nije uspelo da dođe ni do 37 bodova i samim tim obnovilo godinu 24.25", upitao je Mladenović.

Takođe upitao je i koliko je studenata izgubilo pravo na stipendiju ili kredit.

Zamolio je za te podatke dobije sa svih šest državnih univerziteta Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, Novi Pazar i Kosovska Mitrovica, sa posebnim akcentom na Univerzitetu u Beogradu, ukoliko, kako je naveo, rektor Vladan Đokić posle 11 meseci uopšte može da uđe na svoje radno mesto da dostavi te podatke.

Podsetio je da je na sednici Odbora 21. januara Skupština pitala šta će  biti sa studentima koji su onemogućeni da regularno završe tekuću akademsku godinu.

"Tada je rektor Đokić doslovce izjavio, da su svi fakulteti spremili planove nadoknade nastave i biće održani svi ispitni rokovi. I posle toga se desilo šta? Nadoknada je počela sa pet do šest meseci zakašnjenja, gradivo je zipovano maksimalno, kriterijum je snižen do samog dna, što mogu da potvrde i profesori i studenti", naveo je Mladenović.

Ukazao je da je prethodna akademska godina vrlo upitna i što se tiče same regularnosti, kao i što se tiče nivoa znanja koja su stekli studenti.

"Neka je samo jedan jedini student izgubio prethodnu akademsku godinu ili izgubio pravo na kredit ili na stipendiju zbog blokada, ko je odgovoran u očima njegovih roditelja? Da li rektor Đokić uopšte, da li njega interesuje sudbina tih porodica koje su imale i troškove i mnogo drugih nekih obaveza da bi svoje dete poslali na studije u Beogradu", naveo je poslanik.

Podsetio je i da su juče dekani Hemijskog fakulteta i Fakulteta političkih nauka izjavili da je sve spremno za početak nove akademske godine i upitao da li to znači da je napravljen plan nadonade za školsku 2025/26. godinu koja je počela sa zalašnjenjem.

Poslanici opozicije govorili su o Dijani Hrki koja štajkuje glađu nedalko od Skupštine, a poslanik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović pitao je  je ministre da li su obavešteni o tome i da ima tri zahteva, i uputio kritiku što je niko nije obišao i obećao joj da će ispuniti te zahteve.

Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović pitao je gde je na sednici ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i zatražio da se hitno oglasi povodom, kako tvrdi, "uznemirujućih saznanja da su delovi policije stavljeni pod kontrolu paralelnih stranačkih struktura povezanim sa Srpskom naprednom strankom".

Poslanik ispred poslaničke grupe "Mi snaga naroda" Aleksandar Pavić uputio je kritiku vlasti u vezi sa navodnim izvozom municije EU, dok je Dragan Stanojević iz poslaničke grupe "Mi glas naroda" pitao kako je moguće da neko planira da izgradi hotel na mestu Generalštaba Vojske Srbije, koje je, kako je rekao, svedočanstvo o NATO agresiji i stradanju srpskog naroda, prenosi Tanjug.

Na dnevnom redu sednice su izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku su rezultat parlamentarnog dijaloga o unapređenju izbornih uslova koji je započet u aprilu 2024. godine na osnovu izveštaja posmatračkih misija OEBS i ODIHR o posmatranju izbora u Srbiji.

Predlogom zakona se predlaže uspostavljanje stalne komisije sa zadatkom da obavlja periodične revizije Jedinstvenog biračkog spiska, što uključuje i utvrđivanje činjeničnog stanja o upravljanju, vođenju i tačnosti JBS i kontrolisanje postupka njegovog ažuriranja.

Poslanici će raspravljati i o Predlogu zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske.

U obrazenju se navodi da realizacija projekta revitalizacije i razvoja lokacije između ovih ulica predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Srbije.

Reč je o leks specijalisu o zgradi Generalštaba Vojske Srbije, a predlog zakona je podnelo 110 narodnih poslanika.

Na dnevnom redu su i predlozi zakona o obilgacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu u drumsko prevozu i tahografima,o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda.

Pred poslanicima je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Svete Lucije o ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Republike Benin o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i servisnih pasoša i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti bezbednosti i javnog reda između Vlade Srbije i Vlade Republike Ekvatorijalne Gvineje.

U radu sednice učestvuju poslanici poslaničkih grupa vladajuće koalicije kao i većina opozicionih poslaničkih grupa, prenosi Tanjug.