Kašalj i zamor – znaci hronične opstruktivne bolesti pluća

Hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) karakteriše ograničenje protoka vazduha koje nije potpuno reverzibilno primenom terapije. Nastaje kao posledica dugotrajne iritacije disajnih puteva raznim inhalatornim agensima. Prvenstveno se misli na hronično izlaganje duvanskom dimu, pušenje ali i na izloženost aerozagađenju u smislu izloženosti izduvnim gasovima u saobraćaju, industriji, toplanama. Prema ranijim definicijama, bolest karakteriše hroničan kašalj koji traje duže od tri meseca, a u toku dve godine uzastopno.

Kako ističe dr Marijana Milić, specijalista pneumoftiziologije Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, u osnovi bolesti postoji kašalj koji pacijenti najčešće povezuju sa svojim životnim navikama, pušenjem ili izloženošću raznim vidovima aerozagađenja. – Kašalj može biti suv ili češće praćen iskašljavanjem veće ili manje količine sekreta. Pored kašlja postoji zamor koji se postepeno pogoršava. Jedan broj pacijenta taj zamor dosta dugo toleriše i relativno ga kasno primećuje. Znatan procenat pacijenata pre nego što primeti i prihvati da se intenzivno zamara polako menja svoje životne navike i nesvesno smanjuje stepen izloženosti naporu. Najjednostavniji primer ovakvog ponašanja bilo bi sve češće korišćenje lifta umesto penjanja stepenicama ili vožnja kolima umesto šetnje. Pored kašlja, iskašljavanja i zamora u kasnijim fazama bolesti nastaje osećaj otežanog disanja, gušenja, osećaj čujnog disanja „sviranja” u grudima. Kako bolest napreduje, znatno se remeti kvalitet života. Svaka respiratorna infekcija može biti okidač za pogoršanje HOBP-a. Svako pogoršanje je praćeno sve intenzivnijim gušenjem. Znatno se gubi na kvalitetu života – kaže dr Milić.

Naglašava da je potrebno reagovati već kod prvih simptoma bolesti i javiti se lekaru. Jako su bitni i preventivni pregledi stanovništva, posebno pušača.

– Dolaskom kod lekara napravljen je prvi korak u dijagnostici. Uz dobro uzetu anamnezu neophodno je napraviti nekoliko pregleda. Prvi korak je rendgensko snimanje pluća. Nakon toga radi se spirometrija, koja čini osnovu ispitivanja plućne funkcije. To je bezbolna i dostupna metoda koja predstavlja osnovu ispitivanja.

Spirometrijom se procenjuje kapacitet pluća pacijenta i da li postoji oštećenje ovog organa. Po završenoj osnovnoj spirometriji pristupa se i bronhodilatatornim testu radi postavljanja definitivne dijagnoze astme ili HOBP-a. Na osnovu kliničke slike lekar procenjuje šta raditi dalje. Često u slučaju obimnog iskašljavanja pristupamo i analizi sputuma na bakterije. Obavljamo osnovne laboratorijske analize radi praćenja parametara zapaljenja. Sve češće radimo preventivne preglede pušača u smislu korišćenja niskodoznog skenera za rano otkrivanje početnih infiltrativnih promena u plućima – navodi dr Milić.

Nakon postavljene dijagnoze pristupa se terapiji. Prvi korak je prihvatanje bolesti i toga šta je dovelo do nje. Insistira se na prestanku pušenja i promeni životnih navika, uz postepeno povećanje fizičke aktivnosti pacijenta. Sledeći korak je uvođenje terapije u smislu korišćenja raznih inhalera, njihove redovne primene i pravilnog uzimanja. U slučaju uznapredovale bolesti, nažalost, jedan procenat pacijenata doživotno je vezan za koncentrator kiseonika i redovnu primenu oksigenoterapije.

– Sa sve dužim pušačkim stažom bolest napreduje. Sve češće svaka respiratorna infekcija dovodi do pogoršanja HOBP-a i gušenja. Gušenja su sve teža, sve duža, sve je veća količina lekova potrebih za saniranje bolesti. Pacijent se zbog prirode bolesti polako izoluje od okoline jer više ne može da prati ritam i tempo zdravih ljudi. Češće su hospitalizacije ovakvih pacijenta. Posledično, osim progresije HOBP-a, paralelno se razvijaju i komorbiditeti u smislu kardiovaskularnih bolesti, depresije, razni maligniteti, prvenstveno karcinom pluća, astenija, odnosno propadanje čitavog organizma – pojašnjava dr Milić.

Prvi korak u prevenciji je upoznavanje stanovništva sa samom bolešću. Dr Milić kaže da je, osim prestanka pušenja, važan i prestanak izlaganja aerozagađenju, jer je borba za zdravu životnu sredinu – borba za zdrava pluća. Ozelenjavanje životne sredine, smanjivanje aerozagađenja, zabrana pušenja samo su mali koraci u ovoj velikoj borbi.

– U Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu, pored redovnih pregleda stanovništva, insistiramo i na prevenciji i preventivnim pregledima. Zato ćemo 15. novembra, na Svetski dan borbe protiv HOBP-a, u našim prostorijama organizovati akciju borbe protiv ove bolesti i obavljati preventive preglede. Radićemo spirometriju, rendgenski pregled pluća, održaćemo obuke za korišćenje pumpica. Tog dana biće urađen i jedan broj preventivnih skenerskih pregleda pušača. Pozivamo sugrađane da se u što većem broju odazovu našem pozivu na preventivne preglede radi poboljšanja našeg zdravstvenog statusa i kvaliteta života – dodala je dr Milić.