Parcela u Irigu plaćena 200.000 evra

Tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji beleži rekordne vrednosti u drugom kvartalu 2025. godine a interesovanje za kupovinu ostaje stabilno. Ukupna vrednost prometa nepokretnosti u drugom kvartalu iznosila je 2,1 milijardu evra, od čega je poljoprivredno zemljište učestvovalo sa 49 miliona evra, odnosno dva odsto.

Kao i do sada, na cenu su najviše uticale parcele u blizini autoputeva, a najviše vrednosti postižu se kod ukrupnjavanja parcela. Najskuplja je prodata u Irigu za gotovo 200.000 evra, dok je cena hektara u Beogradskom regionu dostigla skoro 70.000 evra – najvišu do sada zabeleženu vrednost.

U Kuli je zabeležena najveća ukupna vrednost ugovora – 1,25 miliona evra za parcelu od 86 hektara. Rekord po ceni hektara u pojedinačnim ugovorima drži Beogradski region sa 69.803 evra, a slede Šumadija i Zapadna Srbija sa 50.000 evra za hektar i Srem sa oko 40.000 evra.

Prema izveštaju koji je objavio Republički geodetski zavod (RGZ), u odnosu na isti period 2022. godine, primetno je značajno uvećanje prosečne cene hektara u svim regionima Vojvodine– gde je zemljište za poljoprivrednu proizvodnju već godinama najskuplje.

Na nivou severne pokrajine prosečna (srednja) cena hektara oranica bila je najviša u Južnobačkom okrugu ( 15.642 evra) a potom i Sremskom (13.140).

Iako je i drugim krajevima Srbije cena od tog perioda takođe rasla, ta razlika u ostvarenim vrednostima primetno je manja u Šumadiji, Južnoj i Istočnoj Srbiji. Srednja cena hektara poljoprivrednog zemljišta na nivou cele zemlje ipak je bila rekordna u Beogradskom regionu, sa ostvarenih 15.720 evra po hektaru.

Najveći skok na tržištu poljoprivrednog zemljišta dogodio se u poslednjem kvartalu 2023. Tada je vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta, odnosno ukupan novčani iznos koji je prometovan kroz kupoprodaju oranica, porastao za 38 odsto u poređenju sa istim periodom 2022.