Vučić: Samit o proširenju EU prilika da se čuje glas Srbije

BRISEL - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je Samit o proširenju EU u organizaciji Juronjuza, na kojem učestvuje, odlična prilika za Srbiju da ponovo izloži stavove o politici proširenja EU.

"Uveren sam da će se naš glas čuti, iako su vremena teška i neizvesna ne samo za region Zapadnog Balkana, već i za celu Evropu", naveo je Vučić na Instagram profilu "BudućnostSrbijeAV".

Dodao je da je zahvalan televiziji Juronjuz na originalnoj ideji, gostoprimstvu i posebno na, kako je naveo, prilici da se otvoreno razgovara o svim izazovima sa kojima se suočavaju zemlje regiona na evropskom putu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom tokom radne posete Briselu i izjavio da od EU očekuje transparentnost i jasne signale u pogledu politike proširenja budući da smo pokazali odgovoran partnerski odnos prema Uniji.

"Odličan sastanak sa Antoniom Koštom o ključnim aspektima odnosa Srbije i EU, pogotovo u oblasti ekonomske saradnje, ulozi naše zemlje u regionu Zapadnog Balkana i Evrope, kao i o nastavku procesa reformi kojima Srbija ostaje iskreno posvećena", naveo je Vučić na instagramu.

Podsetio je da je pozicija Srbije u pogledu pristupanja dosledna i čvrsta i poručio da je za to potrebna snažna podrška Unije.

"Upravo zato sam posebno zahvalan Košti na ličnom angažovanju, razumevanju, iskrenosti i mogućnosti da otvoreno razgovaramo o svim poteškoćama sa kojima se susrećemo, kao i na zalaganju da se evropska perspektiva našeg regiona što pre pretoči u realnost kojoj težimo", naveo je Vučić.

Vučić će kasnije učestvovati na sesiji "Evropski razgovori", u formi intervjua, a prisustvovaće i večeri, koju u čast šefova država i vlada učesnika Samita, organizuje komesarka EU za proširenje Marta Kos.

Vučić će kasnije učestvovati na sesiji "Evropski razgovori", u formi intervjua.

Takođe, prisustvovaće večeri, koju u čast šefova država i vlada učesnika Samita, organizuje komesarka EU za proširenje Marta Kos.

Planirano je da se tokom boravka u Briselu, predsednik Vučić sastane i sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Peterom Sorensenom.

Na Samitu o proširenju, vodeći lideri EU i zemalja kandidata će razgovarati o budućnosti evropskih integracija.

Samit je osim predsednika Vučića, okupio predsednicu Moldavije Maju Sandu i tri premijera, albanskog Edija Ramu, Milojka Spajića iz Crne Gore i Hristijana Mickoskog iz Severne Makedonije, kao i evropsku komesarku za proširenje Martu Kos i predsednika Evropskog saveta Antonia Koštu.

Očekuje se i video obraćanje predsednika Ukrajine Volodmira Zelenskog.

Samit će ispitati da li je horizont proširenja do 2030. godine za zemlje kandidate, Zapadni Balkan i države Istočnog partnerstva verodostojan ili simboličan, i šta bi dublja integracija značila za evropsku demokratiju, ekonomiju i stratešku autonomiju.

Košta: Proširenje EU je najbolja investicija u našu budućnost

BRISEL - Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je danas da aktuelni geopolitički kontekst čini proširenje EU veoma hitnim procesom, koji će Uniju učiniti jačom i bezbednijom, kao i da je to najbolja investicija u budućnost.

On je na početku Samita o proširenju EU, koji se održava u Briselu i na kome učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je ovo prvi mandat EK gde je proširenje realna mogućnost.

Prema njegovim rečima, danas je najvažniji dan što se tiče proširenja, jer se danas objavljuju izveštaji i ocenio da je 2025. godina je bila godina konkretnog napretka za partnere EU u proširenju.

"Videli smo vrlo naporan rad koji je doneo vrlo stvaran napredak. Crna Gora je ostvarila najveći napredak i imaju ambiciju da završe pregovore do kraja 2026. godine. Današnji dan izgleda kredibilno ako nastave s istom predanošću i intenzivnim radom na potrebnim reformama. Verujem da Crna Gora može biti 28.(članica) od 2028. godine. Moldavija i Ukrajina su ostvarile impresivan napredak. Ukrajina, zemlja u ratu, i Moldavija koja se suočava s ponovljenim napadima na svoju demokratiju i suverenitet, tokom ove godine su završile skrining pravnih reformi od strane komisije rekordnom brzinom. Albanija je također uložila ogroman trud i znatno ubrzala napredak na putu pristupanja. I vjerujem da još uvek možemo da vidimo napredak od Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije do kraja ove 2025. godine", rekao je Košta.

Prema njegovim rečima, ovo može da bude važna godina za zemlje kandidate, kao i za EU.

"Evropska unija pomaže zemljama u procesu proširenja da ispune sve kriterijume za članstvo i ubrzala je njihovu postepenu integraciju kako bi poboljšala svoj nivo pripremljenosti za članstvo. Plan rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju, vredan do šest milijardi evra, već će davati rezultate, menjajući svakodnevni život ljudi pridruživanjem jedinstvenom području plaćanja u evrima, smanjujući vreme čekanja na granicama, proširujući digitalne mreže. A od januara 2026. godine, Moldavija i Ukrajina se pridružuju zoni slobodnog rominga Evropske unije2, rekao je Košta.

Prema njegovim rečima proširenje danas nije apstraktna vizija ili lista želja, već proces transformacije i da je neophodno da se učvrsti demokratija i vladavina prava.

"Moramo da budemo zahtevniji u pogledu standarda i efikasniji i pragmatičniji u tom procesu. Nastaviti put dubokih reformi, u skladu s pristupom zasnovanim na zaslugama, i paralelno pripremiti Evropsku uniju da bude spremna, efikasna i sposobna da dočeka nove članice. To ne znači napraviti novi korak, već raditi na dva koloseka jer su oba neophodna i za zemlje kandidate i za Evropsku uniju. Ovo je unutrašnji domaći zadatak koji ne može da se izbegavati ili odlaže unedogled", rekao je Košta.

Naglasio je da partneri u pridruživanju moraju da odluče da li imaju tu odlučnost da krenu napred sa svojom transformacijom Evropske unije ili radije ostaju zarobljeni bolnim istorijskim naslijeđem.

"Evropska unija takođe mora da odlučiti da li može da priušti da izgubi više vremena i da li je spremna da se razvija i prilagođava trenutnim geopolitičkim realnostima. Čvrsto verujem da Evropa ne sme da postane muzej prošlog prosperiteta. Pozivam vas sve danas da nastavite naporan rad na reformama koje će ovu realnu perspektivu proširenja pretvoriti u stvarnost", zaključio je Košta.

Ovaj skup predstavlja inicijativu Juronjuza da se pojačaju glasovi zemalja kandidata u trenutku kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovo pokrenula proces, rebrendirajući proširenje kao "ponovno ujedinjenje Evrope".

Istovremeno, Samit će pružiti jedinstvenu platformu liderima zemalja kandidata da iznesu svoje stavove o putu proširenja, pri čemu će svaki lider doneti svoj uvid u to kako se proširenje doživljava iz stanovišta njihove zemlje i šta će put koji je pred nama doneti, prenosi Tanjug.

Na Samitu o proširenju, vodeći lideri EU i zemalja kandidata će uživo u Briselu razgovarati o budućnosti evropskih integracija.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta potvrdio je svoje učešće, čime se pridružio skupu lidera koji će definisati budućnost evropskog proširenja.

Sa Martom Kos, evropskom komesarkom za proširenje, samit će ispitati da li je horizont proširenja do 2030. godine za zemlje kandidate, Zapadni Balkan i države Istočnog partnerstva verodostojan ili simboličan, i šta bi dublja integracija značila za evropsku demokratiju, ekonomiju i stratešku autonomiju.

Očekuje se i video obraćanje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

Samit će pružiti jedinstvenu platformu liderima zemalja kandidata da iznesu svoje stavove o putu proširenja, pri čemu će svaki lider doneti svoj uvid u to kako se proširenje doživljava iz stanovišta njihove zemlje i šta će put koji je pred nama doneti.

Vreme održavanja samita Juronjuza poklapa se sa predstavljanjem paketa proširenja za 2025. godinu od Evropske komisije - godišnje procene napretka zemalja kandidata koja će postaviti ton za narednu godinu.

Događaj se održava u vreme kada većina Evropljana podržava proširenje bloka od 27 članica pošto je nedavna anketa Evrobarometra pokazala da 56 odsto građana EU podržava proširenje, uz posebno snažnu podršku mlađih Evropljana, prenosi Tanjug.