Pušenje i dijabetes

Aktivni pušači duvana imaju za 30–40 odsto veći rizik od nepušača za nastanak dijabetesa, upozorava Surgeon General of the US. Reč je o dijabetesu tipa 2, koji se sreće u 90–95 odsto slučajeva te bolesti. Dakle, ako se smanji procenat pušača u nekoj sredini, smanjuje se i broj osoba koje obole od dijabetesa.

Povezanost pušenja s nastankom dijabetesa dokazana je na hiljadama Amerikanaca, Kineza i Korejaca, koji su godinama praćeni. Pored rizika za pojavu dijabetesa, pušenje dovodi do karcinoma pluća i drugih oštećenja, uključujući postojeći dijabetes. Rizik za muškarce s dijabetesom veći je nego za žene (1,3:1). I ne samo pušenje duvana, već i svi alternativni produkti koji sadrže nikotin, povećavaju rizik od razvoja dijabetesa. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ustanovila je da oko 173 miliona Evropljana puši.

Danas se traži efikasniji pristup sprečavanju početka pušenja dece i odraslih. Kod dece se o tome najviše brinu roditelji. Postupak se poredi s formiranjem navike pranja zuba. Kada u ranom periodu dete nauči da pere zube, ono nastavlja tokom života i kada je u odmaklom životnom dobu ima skoro sve zube, a mnogi nemaju nijedan kariozni zub. Oni koji nisu stekli naviku pranja zuba, često ih u dubokoj starosti sve izgube. Ali, edukacija dece dešava se kod kuće, u početku uz diskretan nadzor roditelja ili staratelja, a pušenje van kuće i na nju utiče ne samo sredina, već i pušenje roditelja. U studentskom dobu drugačije okolnosti dovode do početka pušenja i one su dobro poznate. Mada medicinska praksa i iskustvo bivših pušača pomažu onima koji žele da ostave duvan, a to se retko postiže.

Porast cena cigareta, zabrane pušenja svima u nadleštvima, saobraćaju, bolnicama, sportu, univerzitetskim zgradama, uključujući studentske domove i sl. smanjuju procenat pušača. Vredi podsticati i okrnjen društveni ugled pušača. Video sam kako se u Americi odvija zabrana pušenja u bolničkom kompleksu. Rukovodstvo obznani zabranu pušenja u svim zgradama i to važi za svakoga, od čistača do direktora i njegovih gostiju. Kad kontrolor ustanovi da neko puši, gubi platu za jedan dan, u drugom prekršaju se oduzima trodnevna plata, a kod trećeg prekršaja gubi posao. Može se pušiti samo van zgrade.

Zabrana pušenja doneta je svojevremeno u Nemačkoj nakon otkrića nemačkih lekara tridesetih godina prošlog veka da pušenje izaziva rak pluća. Hitler je hteo da se sačuvaju arijevci i zabrani državnim službenicima, ženama i vojnicima da puše; samo je vojnik na frontu dobijao malo sledovanje cigareta. Međutim, zbog revolta pušača, zabrana je 1941. godine počela da popušta.

U Jugoslaviji su studenti medicine razvili blagu, ali uspešnu kampanju „Dan bez cigarete – 31. januar”, koju je SZO ocenila kao najuspešniju u Evropi. Nakon raspada zemlje, pokret je nastavljen u Srbiji i Bosni i Hercegovini; a sada je u Srbiji skoro zaboravljen. Postoji niz uspešnih metoda borbe protiv pušenja, ali se one koriste sporadično.

Akademik Rajko Igić,

Sombor