Slučaj Lora: pravda za Bojana posle 17 godina

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 13. januara – Županijsko tužilaštvo u Splitu podiglo je optužnicu protiv petorice bivših hrvatskih vojnih policajaca pripadnika 72. bojne VP zbog ratnih zločina počinjenih nad zarobljenim Srbima u vojnom zatvoru Lora tokom 1992. godine. Ovaj slučaj naziva se „Lora 2”, jer su sada optuženi sa još trojicom kolega iz stražarske službe Lore već osuđeni na šest do osam godina zatvora zbog mučenja i ubistava zatočenih u Lori, konkretno zbog ubistva civila Gojka Bulovića i Nenada Kneževića i mučenje većeg broja zatočenih Srba.

Sada su ponovo optuženi tada osuđeni vojni policajci, bivši komandant zatvora u Lori Tomislav Duić (40), njegov zamenik Tonči Vrkić (49) i stražari Emilio Bungur (49), Ante Gudić (38) i Anđelko Botić (41). Duić (osuđen na osam godina zatvora) i Bungur (šest godina) još se nalaze u bekstvu i čeka ih odsluženje već izrečenih kazni.

Petorka bivših vojnih policajaca sada je optužena za mučenje i zlostavljanje više od 40 zatočenika u Lori i ubistvo trojice ratnih zarobljenika – Bojana Vesovića, Dušana Jelića i Vlade Savića.

Da su se tamničari odnosili prema zatočenim Srbima na najstrašniji način govori mučenička sudbina i smrt mladog Bojana Vesovića iz Kragujevca. Kada je 1992. ubijen pod najtežim mukama imao je tek 18 godina. U januaru te godine otišao je na redovno odsluženje vojnog roka u Prištinu.

Obuku za tenkistu još nije ni završio kada je sa drugima poslat u BiH, gde je već besneo rat. U okolini Livna je ranjen u bedro i zarobljen od strane hrvatske paravojske i zatim odveden u hrvatski vojni zatvor Lora u Splitu, što samo potvrđuje pod čijom komandom su ratovali Hrvati u BiH. U Lori je, iako teško ranjen, bestijalno mučen danima dok na kraju, pod najtežim mukama, nije preminuo. Da bi sakrili zločin njegovi počinioci su Bojanovo mrtvo telo prebacili u BiH i pokopali na neoznačenom mestu, ali je posle više godina slučajno pronađeno i uz pomoć DNK metode utvrđeno o kome se radi.

Sve vreme njegov otac Miroslav ga je uporno tražio, ali nije dočekao podizanje optužnice protiv njegovih dželata. O tome Bojanov brat Dane Vesović u jučerašnjoj „Slobodnoj Dalmaciji” kaže: „On je bio dete, nikome ništa nije bio kriv. Otišao je u JNA kao što su išli i svi u drugim republikama, a onda su ga poslali u rat, iako obuku nije završio, niti mu je tamo bilo mesto.”

Kroz šta je sve prolazio nesrećni Bojan svedoči Dejan Radosavljević, takođe iz Kragujevca, koji je s njim prošao pakao Lore, ali srećom preživeo: „Bojan je bio u bloku C, prva ćelija. Bio je go, ranjen prostrelnom ranomu butinu. Ta noga natečena, mnogo više od druge zdrave. Zavukao je glavu ispod kreveta. Vidi se da je isprebijan, fleka do fleke – to je sve crno bilo. Nije hteo jesti. Te životinje su se nad njim iživljavale i kada je prestao zapomagati.”

Takođe u to vreme zatočenik Lore, Veso Deretić, koji živi u Trebinju i biće svedok na predstojećem suđenju, neposredno je video šta se tada zbivalo s Bojanom: „Bojan je doslovno poludeo od bolova, pevao je noću. Umro je u neopisivim mukama. Redovno ga je posećivao i mučio Ante Gudić, a mali bi vrištao čim bi taj stražar ušao, sve dok jednog dana nije prestao vrištati.”

Zadovoljstvo zbog podizanja ove optužnice izrazio je ovih dana predsednik Dalmatinskog komiteta za ljudska prava Tonči Majić, koji se proteklih godina mnogo zalagao da se najzad sazna istina šta se to dešavalo u hrvatskom vojnom zatvoru Lora. Za splitski dnevnik je izjavio da će se državno tužilaštvo morati pozabaviti i brojnim drugim osobama koje su tu vršile zločine. „Posebno nam je zanimljiva jedna ženska osoba – anđeo smrti iz Lore – koja je u društvu s Duićem mučila jadne ljude”, napominje Majić.

Na seanse mučenja srpskih civila i zarobljenika zatočenih u Lori dolazili su i neki civili, koji još nisu identifikovani, iako se radi o prijateljima i poznanicima optuženih stražara i vojnih policajaca koji su im to i omogućavali.