Zlatni presek umetničke produkcije Pančeva

Pančevo – Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva jedna je od malobrojnih institucija u Srbiji koje redovno opipavaju puls godišnje produkcije umetnika koji žive u gradu na Tamišu, ili su svojim radom vezani za njega. Nova vremena ubrzala su i zbivanja u umetnosti, te su mnoge sredine odustale od „trke za aktuelnostima”, dok se ovde i dalje uviđa značaj kolektivnih izložbi lokalne konotacije, pre svega u kontinuitetu izvesne brige za prisustvo autora na sceni u jednom potvrđenom kontekstu.

Taj okvir Salona umetnosti Pančeva i ove godine, 55. put, jeste izložba 42 rada isto toliko stvaralaca, u Galeriji savremene umetnosti. Bez zadate teme i ograničenja u izrazu, kuriozitet ovogodišnje revije je i da se publici predstavljaju svi autori koji su iskazali želju da učestvuju. Tako je organizator prvi put odlučio da izbegne pitanje „podobnosti” autora, istovremeno ne odstupajući od standarda, maksimuma i pravila koja Konkurs Salona propisuje. 

– Ostali smo u fokusu da su sve to radovi nastali u minulih godinu dana i uvek je šaroliko s obzirom na broj umetnika koji se predstavljaju. Naravno, postoji balans, od svakog medija po nešto, što je lepo i dobro, da izložba ima jednu dinamiku u izrazima, ali i ujednačen kvalitet – da bude presek lokalne scene, u najboljem smislu te sintagme. Na taj način, pre svega se upoznajemo s mladim autorima, njima se daje podsticaj da se jave za samostalno izlaganje, a i autori se međusobno upoznaju i vide gde su. Ovoga puta izdvojili su se oni inovativni, osvežavajućeg pristupa kao prijatna iznenađenja, a kako su prve dve nagrade otkupnog tipa, zadovoljni smo što će ti radovi postati deo bogate kolekcije Galerije – napominje za „Politiku” kustos Ivana Markez Filipović, urednica Programa vizuelnih umetnosti Galerije savremene umetnosti u Pančevu.  

Svojevrsni „zlatni presek” produkcije, od salona do salona, dobio je aktuelne pobednike, a prema oceni komisije najuspešnije se predstavio Nikola Gajić, radom „Četvrta kuća mi je u jarcu”. Drugoplasirana je Milica Krstić Bulik sa radom „Srce je u igri”, dok je treću nagradu i izlagački termin u narednoj godini osvojila Marta Stanojlović radom „Crveni mravinjak”.  

– Teško je reći nešto o aktuelnoj umetničkoj sceni Pančeva i to se odnosi na jedan produženi trenutak. Zapravo, to je nekada bilo mnogo lakše, kada je manji broj stvaralaca gravitirao ovoj sredini, dok su većina umetnika danas nomadi i nemaju stabilnu poziciju koja ih vezuje za jedan prostor. Tako ovde vidimo autore koji opstaju, stvaraju i izlažu na salonu decenijama, svedoci smo njihovog kontinuiteta i mena u radu, ali su tu i generacijski mlađi umetnici, i samim tim, svaki njihov izlazak i nastupanje je kuriozitet u nečemu što se menja, a ostaje isto – ocena je istoričara umetnosti Dimitrija Jovanova, člana Umetničkog saveta Galerije savremene umetnosti u Pančevu. 

Salon umetnosti Pančeva nastao je po ugledu na Oktobarski salon Beograda. Kao revijalna izložba, prvi put je održan 1971. godine, predstavljajući više od pola veka jednu od najvažnijih tačaka susreta savremene lokalne likovne scene, od prvog dana uz podršku Grada Pančeva. 

Učesnici Salona umetnosti

Na ovogodišnjem salonu izlažu: Larisa Ackov Palić, Miljana Aleksić Mimica, Jelena Badnjevac Ristić, Jelena Bekić, Sara Bogdanov, Ksenija Bogdanović, Gabrijela Bulatović, Zoran Deranić, Lara Erdeljan, Dejan Gaćeša, Nikola Gajić, Igor Gardinovački, Nikolina Jovanović, Andrea Kartali, Ekaterina Klimova, Željko Komosar, Milica Krstić Bulik, Dragana Kuprešanin, Vladan Lazarov, Marija Lalošević, Milan Manić, Jelena Miletić, Aleksandra Milosavljev Ugrinovski, Vladana Moldovan, Milijan Nastić, Mirjana Nikolić, Uroš Ogrizović, Nada Onjin Žužić, Milovan Panić, Katarina Petrović Vučković, Maja Poljak, Nikola Poljak, Dejan Ratković, Miroslav Savkov, Emil Sfera, Marija Stanojlović, Marta Stanojlović, Milun Šiljković, Ivan Špehar, Vladimir Tomić, Uroš Milosav Urošević i Lidija Živković.