Lozinka za video-nadzor u Luvru bila je – LUVR

Možda biste očekivali da muzej koji čuva neke od najdragocenijih artefakata na svetu ne bi štedeo novac na svakom aspektu bezbednosti. Novi izveštaj nakon „pljačke veka”, međutim, pokazuje da sajber bezbednost najpoznatijeg muzeja na svetu, Luvra, čini da većina kancelarijskih imejl naloga izgleda kao Fort Noks.

Nakon zagonetne greške, poverljivi dokumenti u koje je imao uvid francuski list „Liberasion”, pokazuju da je lozinka za video nadzor Luvra bila - „LUVR“ (LOUVRE). Što je, kako je jedan komentator na društvenim mrežama istakao, „u osnovi, jedan korak više od lozinke koja glasi: ‘lozinka’”, piše Dejli mejl.

Kao da to nije bilo dovoljno loše, izveštaj je, takođe, otkrio da je lozinka za pristup drugom ključnom delu softvera bila „TALES“. To možda ne zvuči kao nešto što se može lako pogoditi, dok ne saznate da je softver objavila tehnološka kompanija „Tales”.

Još uvek nije jasno da li su ove očigledne slabosti doprinele pljački 18. oktobra u kojoj je ukradeno 102 miliona dolara krunskih dragulja usred bela dana.

Bezbednosna infrastruktura - trivijalna

Ova vest je muzej učinila predmetom podsmeha u svetu sajber bezbednosti, ali i na društvenim mrežama, a jedan ljubitelj tehnologije se našalio: „Ako ikada budete imali sindrom prevaranta (imposter syndrome), samo se setite da je bezbednosna lozinka za Luvr bila ‘LUVR’.“

Ova šokantna otkrića dolaze iz niza bezbednosnih pregleda koje je sprovela Francuska nacionalna agencija za sajber bezbednost (ANSSI) pre više od decenije.

ANSSI je 2014. godine pozvana da revidira kritične IT sisteme muzeja, koji kontrolišu alarme, kontrolu pristupa i video nadzor. Čak i tada, Luvr je upozoren da bi „napadač koji uspe da preuzme kontrolu nad tim sistemima mogao da olakša oštećenje ili čak krađu umetničkih dela“. Pregled je utvrdio da je zaštita ove kritične infrastrukture bila „trivijalna“.

„Sistemi video nadzora muzeja bili su zaštićeni šokantno jednostavnim lozinkama”, istakao je Džavad Malik, savetnik za sajber bezbednost u softverskoj firmi KnowBe4, za Dejli mejl. Time što su ove lozinke bile iste kao ime muzeja i dobavljača softvera, Luvr je otvorio vrata čak i najosnovnijim pokušajima hakovanja.

„Da li je ova slabost igrala ulogu u pljački još uvek se ispituje. Ali lekcija je jasna. Kada sistemi koji štite neprocenjiva kulturna blaga oslanjaju se na podatke koje je lako pogoditi, to nije praznina u politici – to je poziv, koji služi kao pokazatelj da je ukupna kultura bezbednosti možda slaba”, dodaje Malik.

Zastareli Vindous

Luvr nije imao samo komično slabe lozinke, već je muzej koristio i zastarelu verziju Windows-a. U suštini, sve ovo je ekvivalent sajber bezbednosti na nivou ostavljanja otključanih ulaznih vrata i omogućava hakerima da koriste poznate propuste kako bi dobili pristup vitalnim informacijama.

Nije jasno da li su ovi problemi rešeni u to vreme, ali kasniji izveštaji, čak i oni iz 2025. godine, i dalje pokazuju velike bezbednosne probleme.

Na primer, 2017. godine, ANSSI je upozorio da, iako je muzej „do sada relativno pošteđen, više ne može ignorisati potencijalnu pretnju od napada čije bi posledice mogle da budu dramatične”.

Na društvenim mrežama, ljubitelji tehnologije su se okupili da ismeju bezbednosne propuste Luvra.

Jedan komentator na X je napisao: „Ako se osećate kao da ste loši u svom poslu i da vas to čini depresivnim, samo uzmite u obzir da je, kako je otkrila istraga nedavne pljačke, lozinka za pristup sistemu video nadzora Luvra bila ‘Luvr’.“

„Mora da se šalite! Šta mislite pod tim da je lozinka za bezbednosnu kameru Luvra bila „Luvr“, pitao je jedan komentator.

Dok je zbunjeni komentator pitao: „Moja lozinka na poslu mora da ima oko 15 karaktera... ******* kako je to moguće?“

Drugi se ubacio: „Čak ni L0uvr3!?“