Može li Vašington da utiče na Bin Salmana

Ohra­bren uspe­hom u ini­ci­ra­nju pri­mir­ja u Ga­zi, ame­rič­ki pred­sed­nik Do­nald Tramp iz­ja­vio je za Si-Bi-Es da bi usko­ro mo­gao da od­ne­se još jed­nu ve­li­ku spolj­no­po­li­tič­ku po­be­du: da ube­di Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju da pri­stu­pi „Avra­mo­vim spo­ra­zu­mi­ma”. Dan ka­sni­je, Roj­ters je iz­ve­stio da će sa­u­dij­ski pre­sto­lo­na­sled­nik Mu­ha­med bin Sal­man bo­ra­vi­ti u Be­loj ku­ći 18. no­vem­bra u zva­nič­noj rad­noj po­se­ti ame­rič­kom pred­sed­ni­ku.

Iako je Tramp 2020. po­sti­gao do­go­vor s Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma, Ba­hre­i­nom, Su­da­nom i Ma­ro­kom o nor­ma­li­za­ci­ji od­no­sa s Izra­e­lom, Ri­jad je do sa­da to do­sled­no od­bi­jao zbog iz­o­stan­ka kon­kret­nih ko­ra­ka ka us­po­sta­vlja­nju pa­le­stin­ske dr­žav­no­sti.

Princ Mu­ha­med, či­ni se, i sa­da ima dru­ge pri­o­ri­te­te, dok je us­po­sta­vlja­nje od­no­sa s Izra­e­lom da­lek cilj ko­ji će, pre­ma mi­šlje­nju ana­li­ti­ča­ra, ve­ro­vat­no zah­te­va­ti go­di­ne, a ne me­se­ce. Na dnev­nom re­du nje­go­ve po­se­te na­la­zi se i spo­ra­zum o od­bra­ni ko­ji bi Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja i SAD tre­ba­lo da pot­pi­šu, pre­ma re­či­ma jed­nog ame­rič­kog zva­nič­ni­ka za „Nju­jork tajms”. Na­vod­no, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja že­li da za svo­ju avi­ja­ci­ju na­ba­vi bor­be­ne avi­o­ne F-35, ali i da po­stig­ne do­go­vor ko­ji bi Ri­ja­du omo­gu­ćio pri­stup ame­rič­koj teh­no­lo­gi­ji za raz­voj ci­vil­nog nu­kle­ar­nog pro­gra­ma.

To, me­đu­tim, ne­će spre­či­ti Tram­pa da po­ku­ša da Ri­jad pri­vo­li „Avra­mo­vim spo­ra­zu­mi­ma”. U in­ter­vjuu za ča­so­pis „Tajm” pro­šlog me­se­ca, ame­rič­ki pred­sed­nik je iz­ja­vio da ve­ru­je da je „ve­o­ma bli­zu” do­go­vor po ko­jem bi Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja pri­zna­la Izra­el, pred­vi­đa­ju­ći da će se to do­go­di­ti do kra­ja go­di­ne, jer to ra­ni­je ni­je mo­glo da se ostva­ri zbog ra­ta u Ga­zi.

Me­đu­tim, Ali Ši­ha­bi, sa­u­dij­ski spolj­no­po­li­tič­ki ko­men­ta­tor bli­zak kra­ljev­skom dvo­ru, iz­ja­vio je da us­po­sta­vlja­nje zva­nič­nih od­no­sa iz­me­đu dve ze­mlje do kra­ja go­di­ne de­lu­je „prak­tič­no ne­mo­gu­će, osim ako ne do­go­di ču­do”. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, princ Mu­ha­med sma­tra da nor­ma­li­za­ci­ja od­no­sa za­vi­si od to­ga da li će Izra­el pred­u­ze­ti ve­li­ki ko­rak ka stva­ra­nju dr­ža­ve Pa­le­sti­ne, jer je to je­di­ni ozbi­ljan in­stru­ment pri­ti­ska ko­ji je pre­o­stao arap­skim dr­ža­va­ma.

To je, ipak, ma­lo ve­ro­vat­no u sa­da­šnjim okol­no­sti­ma, po­što su izra­el­ski pre­mi­jer Ben­ja­min Ne­tan­ja­hu i kraj­nje­de­sni po­li­ti­ča­ri iz nje­go­ve ko­a­li­ci­je ja­sno po­ru­či­li da ne­će po­dr­ža­ti us­po­sta­vlja­nje Pa­le­sti­ne, a za njih je to mno­go bit­ni­je pi­ta­nje u od­no­su na od­no­se sa Sa­u­dij­skom Ara­bi­jom.

Do­cent isto­ri­je na Uni­ver­zi­te­tu u Ku­vaj­tu Ba­der el Sa­if re­kao je da ga Tram­po­ve iz­ja­ve o sko­roj pro­me­ni od­no­sa Ri­ja­da i Tel Avi­va pod­se­ća­ju na laj­fko­u­ča ko­ji po­ku­ša­va da ma­ni­fe­stu­je že­lje u stvar­nost. De­lom je to i zbog sta­vo­va sa­u­dij­skih gra­đa­na. Is­tra­ži­va­nje spro­ve­de­no kra­jem 2023. po­ka­za­lo je da su oni u ogrom­noj ve­ći­ni pro­tiv od­no­sa s Izra­e­lom, što će Bin Sal­ma­nu bi­ti na umu kad bu­de do­no­sio od­lu­ke.

Ipak, za prin­ca će po­se­ta Va­šing­to­nu bi­ti isto­rij­ski do­ga­đaj. Po­sled­nji put je pu­to­vao ta­mo 2018, na ras­ko­šan tro­ne­delj­ni obi­la­zak to­kom ko­jeg se sa­stao s Tram­pom, ali i s vo­de­ćim lič­no­sti­ma ame­rič­kog bi­zni­sa i me­di­ja. Ta­da se hva­lio svo­jim dru­štve­nim re­for­ma­ma, uklju­ču­ju­ći ve­ća pra­va za že­ne. Ali, ne­ko­li­ko me­se­ci ka­sni­je sa­u­dij­ski agen­ti su u kon­zu­la­tu kra­ljev­stva u Is­tan­bu­lu ubi­li i ras­ko­ma­da­li ko­lum­ni­stu „Va­šing­ton po­sta” Dža­ma­la Ha­šo­gi­ja, sa­u­dij­skog di­si­den­ta u eg­zi­lu.

Princ Mu­ha­med su­o­čio se s me­đu­na­rod­nom osu­dom. CIA je za­klju­či­la da je pre­sto­lo­na­sled­nik odo­brio ubi­stvo Ha­šo­gi­ja, dok su mno­gi svet­ski li­de­ri ko­ji su ga ra­ni­je sr­dač­no do­če­ki­va­li po­če­li da ga iz­be­ga­va­ju. Princ je ne­gi­rao bi­lo ka­kvu ulo­gu u ubi­stvu, ali je pri­znao „sim­bo­lič­nu od­go­vor­nost” kao de fak­to vla­dar ze­mlje.

Me­đu­tim, glo­bal­na osu­da ni­je du­go po­tra­ja­la. Pri­sta­li­ce Bin Sal­ma­na sma­tra­ju da je on po­li­tič­ki „te­škaš” ko­ga je ne­mo­gu­će ig­no­ri­sa­ti. U ma­ju ove go­di­ne Tramp je iza­brao Ri­jad za po­čet­no od­re­di­šte svo­je pr­ve ve­li­ke ino­stra­ne tur­ne­je u dru­gom man­da­tu. Po­hva­lio je na­po­re pre­sto­lo­na­sled­ni­ka da pre­o­bli­ku­je kra­ljev­stvo, iz­ja­viv­ši pred sa­u­dij­skim zva­nič­ni­ci­ma da im Ame­ri­ka vi­še ne­će „dr­ža­ti pre­da­va­nja o to­me ka­ko tre­ba da ži­ve”.

S dru­ge stra­ne, pro­šlo­ne­delj­na kon­fe­ren­ci­ja o in­ve­sti­ci­ja­ma u Ri­ja­du oku­pi­la je hi­lja­de ban­ka­ra, zva­nič­ni­ka, di­rek­to­ra i pred­u­zet­ni­ka, ali i pru­ži­la uvid u pri­o­ri­te­te Mu­ha­me­da bin Sal­ma­na. Na fo­ru­mu je odr­ža­no de­se­tak pa­ne­la o ve­štač­koj in­te­li­gen­ci­ji, vi­še sa­u­dij­skih zva­nič­ni­ka go­vo­ri­lo je o prin­če­vim me­ga­pla­no­vi­ma i nje­go­voj stra­te­gi­ji za ogro­man dr­žav­ni in­ve­sti­ci­o­ni fond. Ipak, go­to­vo da ni­je bi­lo go­vo­ra o ula­ga­nju nov­ca u ob­no­vu Ga­ze – na­po­ru za ko­ji Tramp že­li da ube­di arap­ske ze­mlje da ga pred­vo­de.