Strašna sudbina Vesne Vulović

Branko Ćopić, veliki pisac i pesnik, imao je strah od letenja i u jednom turbulentnom letu on je sročio stihove:

Bože što si na nebesima, 
ako se šta desi, 
ti udesi da padnem  
u krilo stjuardesi.

Stjuardesa Vesna Vulović je pala sa visine 10.000 m, pošto je putnički avion „Jata” navodno slučajno pogođen raketom i pao iznad Čehoslovačke 1972 godine. Preživela je božijim čudom samo ona, Vesna Vulović. 
Moderni mediji su od Vesne napravili svetsku medijsku zvezdu jer to je i do danas svetsko čudo. Svevišnji je iz njemu znanih razloga bio nepravedan prema Vesni Vulović, ona je bila slavna, a ostatak života je provela u strašnoj traumi. Iz tog svog košmarnog života nije mogla da nađe izlaz. O svetskom fenomenu kao što je bila Vesna država i njena matična firma „Jat” nisu uopšte brinuli. Otišla je u penziju sa 300 maraka, što nije bilo dovoljno za život i infostan. Morala je da proda stan u Makedonskoj ulici da bi vratila dugove i kupila garsonjeru. 
Vesna Vulović (Beograd, 3. januar 1950 – 23. decembar 2016) jedina je preživela eksploziju aviona, nakon što je 26. januara 1972. godine bomba probila prtljažnik „Jata” na letu 367, koja je raznela DC-9-30 iznad Srpske Kamenjice u Čehoslovačkoj (današnja Češka).

Jugoslovenske vlasti su sumnjale da su za ovo bili krivi hrvatski nacionalisti, ali niko nikada nije uhapšen. Preživela je pošto je bila vezana za svoje sedište u zadnjem delu aviona koji je, posle eksplozije, ostao spojen za toalete i pao na snegom pokrivenu planinu. Dvadesetdvogodišnja Vesna nije čak ni bila predviđena za taj let, bila je zamenjena sa drugom stjuardesom koja se takođe zvala Vesna. Nakon nesreće, Vulovićeva je provela dane u komi, a bila je hospitalizovana nekoliko meseci. Imala je frakturu lobanje, obe slomljene noge i tri slomljena pršljena, od kojih je jedan bio zgnječen zbog čega je ostala privremeno paralizovana od pojasa nadole.

Prohodala je nakon nekoliko meseci, posle više uzastopnih operacija. Vulovićeva se nije sećala incidenta. Iako je bila spremna da nastavi posao stjuardese, „Jat” joj je obezbedio posao za šalterom, jer su osećali da će njeno prisustvo na letovima privući previše publiciteta. Vulovićeva je postala slavna ličnost u Jugoslaviji, a kasnije je postala nacionalni heroj tokom sedamdesetih godina. 
Iz „Jata” je otpuštena početkom devedesetih godina, nakon što je učestvovala u antivladinim protestima tokom raspada Jugoslavije, ali je izbegla hapšenje jer je vlada bila zabrinuta zbog negativnog publiciteta koji bi joj doneo zatvor. Nastavila je sa radom kao demokratska aktivistkinja sve do oktobarskih promena 2000. godine. Vulovićeva se kasnije u ime Demokratske stranke zalagala za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Svoje poslednje godine provela je usamnjeno, a borila se sa krivicom preživelog. Nakon razvoda živela je sama u svom stanu u Beogradu, sa malom penzijom, sve do smrti 2016. godine. 
Bila je veliki ljubitelj „Bitlsa”, Đorđa Marjanovića i Zorana Radmilovića. Jednog dana Đorđe i ja prolazimo pored njene zgrade u Makedonskoj ulici, kad se pojavi Vesna sva oduševljena što vidi Đorđa i pozove nas u stan. Pričali smo o njegovim prvim koracima i njegovim prvim koncertima. 
I u jednom trenutku Vesna kaže Đorđu: „Moja najveća tragedija u životu je bila pad aviona sa 10.000 m gde sam jedva ostala živa, a moja najveća sreća je što mi je Đorđe Marjanović došao u stan da mogu da ga ugostim.”
Kad sam radio emisiju o Zoranu Radmiloviću, pozvao sam je da učestvuje, bila je jako srećna što će da govori o Zoranu kao njenom prijatelju i čoveku koga je obožavala kao umetnika. Živela je vrlo teško, jedva je sastavljala kraj sa krajem, ja sam joj pomagao, dovodio majstore da bi mogla nekako da preživi. 
Njeno beživotno telo pronašao je mašin-bravar pošto se danima nije javljala na telefon, pa je taj mašin-bravar otvorio stan. Umrla je u 66. godini života 2016. godine.

*Reditelj

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista