Skupština Srbije usvojila je juče izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji će doprineti transparentnosti izbornog procesa i obezbediti inkluzivnost preko Komisije za nadzor, sastavljene od stručnjaka, što je u skladu sa preporukama ODIHR-a. Poslanici su usvojili i leks specijalis o Generalštabu, kojim je predviđeno rušenje bombardovanjem NATO-a urušenih zgrada, a na tom prostoru biće izgrađeni drugi objekti, u okviru kojih će se nalaziti memorijalni centar za žrtve agresije na našu zemlju.

Usvajanju je prethodila rasprava o amandmanima na Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske. Poslanici vlasti i opozicije, uglavnom su se, kao i u načelnoj raspravi, sporili oko toga da li je urušena zgrada Generalštaba simbol otpora agresiji NATO-a, ili su simbol otpora ljudi koji su se borili za zemlju, uz mnogo vike i uvreda. Opozicionari su isticali da zgradu ne treba rušiti, između ostalog i zato što se „ispod nje nalaze komunikacije, pa je opasno dati nekome taj prostor”, te da će vlast „odgovarati za veleizdaju”. Odgovarajući na ove primedbe, Milenko Jovanov je rekao: „Zanimljiva je teza da se ispod zgrade nalaze važna sredstva komunikacije. Trebalo je o tome da vode računa onda kada su dali NATO-u kancelariju u istoj toj zgradi, bukvalno iznad kancelarije ministra odbrane. Izgleda da im to nije bio problem. Ispod se nalazi podrum, u podrumu je voda, zgrada je oronula i hvala Bogu što sve ovo vreme nije pala i što niko nije stradao.”

Jovan Janjić (Mi – glas iz naroda) rekao je da bi rušenje Generalštaba, „iz kojeg se komandno vodila borba za nacionalne interese Srbije tokom 1999. godine, bilo primer beščašća učinjenog u ime slobodarskog naroda, ali bez odobrenja naroda”. Kazao je: „Nigde se u svetu lokacija u središtu vladinih institucija ne ustupa nekome ko dolazi pod okriljem strane vlade.”

Ivana Rokvić (NPS) rekla je da je „najopasnije to što se odluka vlade u vezi leks specijalisa predstavlja kao dobra i pravosnažna, tako je prodato Makiško polje, srušena Savamala, srušen hotel ’Jugoslavija’, tako se ruše mostovi u Beogradu. Sada je izgleda na red došao Generalštab, koji je simbol istorije, žrtve, državnosti i otpora, samo zarad ostanka na vlasti, bogaćenja i za mrvicu Trampove milosti. Leks specijalis treba povući.”

Natalija Stojmenović, kao i sve njene kolege iz ZLF-a, navodili su da nisu podneli amandmane, zato što smatraju da ovakav zakon ne treba da se donese, „dozvole koje se daju dokaz su da država ne postoji”. Biljana Đorđević je navodila kao da je reč o kulturnom dobru, simbolu otpora bombardovanju NATO-a, ističući da zgradu treba obnoviti, a ne rušiti.

Dragan Nikolić (SNS) kazao je da je opozicija slične kritike iznosila i 2014. godine u vezi sa izgradnjom Beograda na vodi, a „danas je tamo, umesto zmijarnika, najlepši deo grada”. Istakao je: „Upravo oni koji su najviše kritikovali, u Beogradu na vodi su kupili stanove i lokalne. Zgradu Generalštaba je nemoguće rekonstruisati, između ostalog, zato što se kamen od koga je napravljena ne proizvodi od 1971. godine. Nešto što je nemoguće obnoviti mora biti srušeno. Možda će tu biti luksuzni hotel, ali je sigurno da će biti izgrađen memorijal nastradalima tokom bombardovanja NATO-a SRJ.”

Petar Bošković (SRCE) rekao je da je opozicija pokušala da ukaže poslanicima vladajuće koalicije da je „Generalštab spomenik kulture i istorijski spomenik, da je simbol otpora, ali nismo uspeli” i dodao: „Pitam vas da li ste svesni da se najviše čvorište svih komunikacija nalazi ispod Generalštaba, pozivam načelnike VBA i BIA da vam objasne šta se nalazi ispod zgrade. Opasno je tu lokaciju dati strancima, odgovaraćete za veleizdaju.”

Odgovarajući na izrečene kritike, u ime predlagača zakona, Milenko Jovanov (SNS) rekao je: „Pravi simbol otpora u borbi protiv agresije NATO-a su ljudi koji su tu borbu izneli, a to su generali Lazarević, Pavković, Ojdanić, heroji sa Košara, ljudi koji su ovu zemlju branili. Sve te ljude ste ponižavali, zakrvavljenih očnjaka ste ih dočekivali kad su dolazili iz Haga, protestovali ste zbog toga što general Vladimir Lazarević predaje na Vojnoj akademiji. Smejali ste se i seirili kada je preminuo general Nebojša Pavković. Sada nam oni pričaju kako je njima stalo da ostane neki spomen na agresiju NATO-a. Oni su protiv ovog projekta zato što ga predlaže vlast, kao što su bili protiv svakog projekta koji je predložila vlast.”

Jovanov je kazao: „Pričaju o korupciji, a još ništa ne postoji. Ako postoji korupcija to znači da je posao završen, a posao još nije ni počeo, tek usvajamo zakon. Dakle, teze koje su ponavljali u nedogled pokazale su se kao besmislene i apsolutno neistinite, baš kao što su se pokazale u slučaju mosta na Savi, Beograda na vodi i svega ostalog. Međutim, dužan sam da ponovo istaknem da je jedini ko je pokušao da obnovi ovu zgradu predsednik Aleksandar Vučić 2016. godine. Tada smo dobili, to sam već čitao, mišljenje instituta, koji je utvrdio da su oštećenja takva da bi obnova bila skupa, ali i da je nemoguća zbog nedostatka bračkog i kosjerićkog kamena od kojih je zgrada izgrađena. Treće, Vojsci Srbije, koja je mnogo manja od JNA, svakako takva zgrada ne bi bila potrebna. To su činjenice. Što se tiče toga što smo slušali kako je to remek-delo, podsećam da u samoj odluci kojom se ovo stavlja pod zaštitu države piše da je to jedino i najkompleksnije delo ovog autora, tako da taj autor ništa ni pre, ni posle toga nije u Beogradu radio. I to vam govori dosta toga i o samom autoru i o njegovom delu. Takođe, onaj za koga je to pravljeno i ko je bio vrhovni komandant vojske koja se tu nalazila, nikada u taj Generalštab, odnosno Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, nikad ušao nije. I to su činjenice. Prema tome Srbija treba da ide napred. Vreme je da se nastavi dalje, da Srbija dobije pravi memorijal i uverena sam da će, u tom kontekstu, stvari ići dalje. Mi ovde nismo govorili o tome kako će da izgleda projekat i šta će da se radi, govorili smo o onome što je na dnevnom redu, a to je zakon.”

Izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koje su juče usvojene sa 133 glasa „za”, 26 „protiv” i 11 uzdržanih, rezultat su dijaloga u kojem su, pored poslanika, učestvovali predstavnici civilnog sektora i OEBS-a, a u skladu sa preporukama ODIHR-a. Najvažnija novina je formiranje Komisije za nadzor i reviziju jedinstvenog biračkog spiska, koja je samostalno telo sa deset članova i njihovih zamenika, koju imenuje Narodna skupština. Pet članova predlažu stranke parlamentarne većine, tri opozicione poslaničke grupe, a dva predstavnici civilnog društva, koja su od Republičke izborne komisije dobila ovlašćenje za posmatranje najmanje tri izborna postupka, u ovom slučaju to su Cesid i Crta. Odluke se donose dvotrećinskom većinom.

Skupština je usvojila Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, kao i izmene Zakona o radnom vremenu u drumskom prevozu i tahografima i o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda. Usvojena su i tri međunarodna sporazuma.

Poslanici počeli raspravu o izboru članova Saveta REM-a

Poslanici su po podne započeli raspravu o izboru članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, a na usaglašenoj listi je 18 kandidata od kojih će biti izabrano devet. Predstavnik predlagača Nataša Jovanović (SNS) govorila je gotovo sat vremena, navodeći, između ostalog, da je bilo mnogo opstrukcije, povlačenja kandidatura, te da se do ove usaglašene liste došlo „na transparentan način, uz uvažavanje svih”. Navela je da je čak i od predstavnika OEBS-a zatraženo mišljenje o tome ko može biti predlagač, a da se opoziciji to mišljenje nije svidelo.

Jovanovićeva je rekla: „Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu indukovao blokadere koji od početka imaju jedan cilj, a to nije pronalaženje krivca i privođenje pravdi krivih, već se i proces izbora članova Saveta REM-a u okviru obojene revolucije opstruiše. Blokaderskoj opoziciji REM je kriv zbog toga što nemaju podršku iako njihovi mediji, N1 i Nova S generišu njihovu mržnju. Ono što ih je u stvari najviše interesovalo je da se jednom od ta dva medija dodeli peta frekvencija. Uporno su insistirali da se dodeli tajkunskim medijima koji su sistematski i kontinuirano u funkciji obmanjivanja javnosti, koja samo njih gleda i prati. Ne shvataju da postoji mnogo drugih zakona koji regulišu medije u našoj zemlji.”

Jovanovićeva je podsetila da je usvojen set medijskih zakona i istakla da pre 2012. godine u Srbiji nije bilo slobode medija i dodala: „Usvojili su zakon koji je ograničavao slobode medija, novinara, vlasnika medija, kojih je danas više od 2.000. Taj zakon je ubrzo suspendovan, a onda je 2012. počeo da se primenjuje kroz slobodu izražavanja. Sadašnja vlast je usvojila zakone koji se tiču bezbednosti na internetu, a koji daje mogućnost otvaranja toliko elektronskih medija. Iako već imaju gomilu takvih medija koji su u njihovoj službi, oni kažu da nemaju gde da se oglase. Vladajuća većina nikada nije govorila za bilo koji predlog zakona da nešto mora da bude, uvek smo bili spremni za razgovor i predloge opozicije. Uhvatili su se REM-a kao da im je on glavni krivac što ih građani Srbije neće na vlasti. Već godinama se vodi organizovana kampanja protiv tog nezavisnog tela.”

U raspravi je Željko Veselinović (Pokret radnika – Sloga – Struka) kazao je da u Srbiji ne postoje objektivni mediji, „niti su objektivni režimski, niti ovi koji sebe zovu profesionalnim”. Dodao je: „Jedni targetiraju jedne, drugi druge, to radi Informer koji brani vlast na sve načine, a na ovim drugim, ako ne kažete – ’smrt Vučiću’, nikad vas neće pozvati. REM nikada nije radio svoj posao profesionalno i objektivno. Ako bismo govorili o tome da svako treba da odgovara za svaku izgovorenu reč, došli bismo do toga da svako ko na televiziji kaže da je neko lopov, ili kriminalac, odgovara, ali niko ne odgovara. I jedni i drugi mediji su najodgovorniji za širenje mržnje i podela. Kada budemo imali medije gde mogu da dođu vlast i opozicija da u debatnoj emisiji razmene argumente, onda možemo da govorimo o objektivnim medijima.”

Kao i uvek kad se raspravlja o REM-u, poslanici vlasti i opozicije uglavnom govore o medijima i njihovom izveštavanju, svako sa svojih pozicija, pa je tako bilo i juče. Rasprava će biti nastavljena sledeće nedelje, kada je planirano i glasanje.