Odgovor na pitanje da li je kriza prošla

Pobeda u Ivanjici, u zaostaloj utakmici u prvenstvu, omogućila je fudbalerima Partizana da udahnu vazduh posle dve duboke rane. U Šapcu ih je prvoligaš Mačva izbacila iz Kupa Srbije već u šesnaestini finala (2:0), a potom ih je na Banovom brdu Čukarički potukao do nogu (4:1).

Protiv Javora su vodili, pa na poluvreme otišli s golom zaostatka i zabrinjavajućom igrom, ali su preokrenuli u drugom poluvremenu (3:2). Što su se dokopali tri boda zasluga je i sreće (penal u bezopasnoj situaciji po gol domaćina, a posebno „makazice” Jovana Miloševića za pogodak iz mašte), kao i opredeljenje protivnika da čuva prednost iz prvog poluvremena, umesto da nastavi da juriša. Uprkos tome Partizan nije stvarao šanse, iako mu je bila prepuštena terenska inicijativa.

Posle smene trenera goli rezultat je, ipak, najvažniji. Marko Jovanović i Đorđije Ćetković, privremeno u toj ulozi, nekako su presekli sunovrat, a večeras, protiv Novog Pazara (18,30 č) u Humskoj ulici (bez gledalaca, pošto su bez ikakvog povoda oskrnavili Partizanov rođendan na utakmici protiv Vojvodine), treba da daju konačan odgovor (sledi predah zbog utakmica reprezentacije) da li je kriza bila privremena.

Blagojević je zasnivao igru na tome da se lopta iznosi iz sopstvenog šesnaesterca kratkim dodavanjima. Partizan za tako nešto nema igrače, pa su nastajale tragikomične situacije u kojima su na jedvite jade hladili kašu, koju su sami zakuvali. U Ivanjici se nisu opekli na tome, mada je, ipak, bilo početničkih grešaka (od prekršaja za penal na nivou rekreativnog fudbala, pa do vraćanja lopte zadnjoj liniji, čime se usporava igra i troše oni, koji treba da budu zapete puške kad se protivnik približi opasnoj zoni).

Marko Jovanović je na istoj vatri kao i krajem prošle godine. I tada je postavljen da na oročeno vreme vodi ekipu dok se na nađe dugoročnije rešenje. Blagojević je najavljen kao baš takav stručnjak, ali nije sastavio ni celu godinu na užarenoj klupi „crno-belih”.

– Malo je ko očekivao u junu da ćemo u novembru da budemo na ovom mestu na tabeli. Kog igrača nema euforije zbog toga, – kazao je uoči današnjeg okršaja Jovanović, aludirajući na to da je Partizan prvi, mada je to varljiva slika, pošto ima utakmicu više od Crvene zvezde. – Oseća se kod njih olakšanje posle Ivanjice. Nisu navikli na kritike, mlada su ekipa, pa su usponi i padovi normalni. Jesu iza njih šest utakmica u Evropi i neke teške u našoj ligi, ali ne sazrevaju svi podjednako brzo. Jovan Milošević je u svakom pogledu napredovao, ne samo zbog onog pogotka u Ivanjici, nego i po karakteru i mnogo bi nam značilo da ostane, jer mu ističe pozajmica iz Štutgarta.

Jovanović je uveren da bi i bez njegovog velemajstorskog pogotka Partizan smogao snage da da pobedonosni gol protiv Javora. Da li je to njegovo iskreno ubeđenje ili ulivanje ohrabrenja ekipi samo on zna. Navodno su u poluvremenu, u svlačionici, ostavili utisak da mogu da se izvuku iz ćorsokaka u koji su upali posle izjednačenja.

O današnjem protivniku, a pogotovo o njegovom treneru, Jovanović je izneo hvalospeve:

– Rezultati Novog Pazara pokazuju da je nastavio trend iz prošle sezone, iako je ostao bez važnih igrača kao što su Ljajić, Mesarević... To je skladna ekipa, koju predvodi Vladimir Gaćinović, moj bivši trener iz Železničara, inače jedan od najboljih stručnjaka u našoj zemlji. Koji god klub da je vodio pravio je dosta problema Partizanu. Naš zadatak je da pobedimo i ostanemo tu gde jesemo. Biće teško, ali s energijom kakvu smo imali u Ivanjici to možemo da ostvarimo.

Partizan već dugo mlako ulazi u okršaje, „opipava puls protivnika”, umesto da krene silovito i odmah ga ošamuti ili mu nametne tempo, koji ne može da izdrži. Umrtvljivanje igre mu ne ide naruku, tim pre što bi brža igra po definiciji trebalo više da odgovara mladoj ekipi. Za brze promene, istina, nije bilo vremena, ali u predahu prvenstva bi moralo da se poradi na tome da se pronađe i poploča put ka usponu.