Is­pli­va­li oba­ve­štaj­ni po­da­ci o izra­el­skim zlo­či­ni­ma u Ga­zi

Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve pri­ku­pi­le su pro­šle go­di­ne oba­ve­štaj­ne po­dat­ke da su izra­el­ski voj­ni advo­ka­ti upo­zo­ri­li da po­sto­je do­ka­zi ko­ji bi mo­gli da pot­kre­pe op­tu­žbe za rat­ne zlo­či­ne pro­tiv Izra­e­la zbog nje­go­ve voj­ne kam­pa­nje u Ga­zi, pre sve­ga to­kom ope­ra­ci­ja ko­je su iz­vo­đe­ne oruž­jem ko­je je is­po­ru­či­la Ame­ri­ka, re­klo je pet biv­ših ame­rič­kih zva­nič­ni­ka. Ra­ni­je ne­pri­ja­vlje­ni oba­ve­štaj­ni po­da­ci, ko­je su biv­ši zva­nič­ni­ci opi­sa­li kao jed­ne od naj­vi­še za­pa­nju­ju­ćih ko­ji su po­de­lje­ni s vo­de­ćim ame­rič­kim po­li­ti­ča­ri­ma to­kom ra­ta, uka­za­li su na sum­nje unu­tar izra­el­ske voj­ske u ve­zi s le­gal­no­šću nje­ne tak­ti­ke, što je bi­lo u oštroj su­prot­no­sti s jav­nim sta­vom Izra­e­la ko­jim se bra­ni nje­no de­lo­va­nje.

Advo­ka­ti Stejt de­part­men­ta, ka­ko pre­no­si Roj­ters, iz­ra­zi­li su za­bri­nu­tost zbog voj­nih ak­ci­ja Izra­e­la u Ga­zi. Još je ad­mi­ni­stra­ci­ja Džo­ze­fa Baj­de­na ras­pra­vlja­la o sa­u­če­sni­štvu Sje­di­nje­nih Dr­ža­va ako se Izra­el su­o­či s op­tu­žba­ma za rat­ne zlo­či­ne. Me­đu­tim, SAD su na­sta­vi­le da po­dr­ža­va­ju Izra­el upr­kos za­bri­nu­to­sti zbog rat­nih zlo­či­na u Ga­zi.

Tram­po­va ad­mi­ni­stra­ci­ja po­ka­za­la je ma­lo in­te­re­so­va­nja za op­tu­žbe za rat­ne zlo­či­ne Izra­e­la­ca, ka­žu biv­ši zva­nič­ni­ci. Dva biv­ša ame­rič­ka zva­nič­ni­ka re­kla su da ma­te­ri­jal ko­ji pot­kre­plju­je tvrd­nje o izra­el­skim rat­nim zlo­či­ni­ma ni­je bio ši­ro­ko di­stri­bu­i­ran unu­tar ame­rič­ke vla­de sve do pred kraj Baj­de­no­ve ad­mi­ni­stra­ci­je, ka­da je po­de­ljen pre bri­fin­ga u Kon­gre­su u de­cem­bru 2024. go­di­ne.

Oba­ve­štaj­ni po­da­ci pro­du­bi­li su za­bri­nu­tost u Va­šing­to­nu zbog po­na­ša­nja Izra­e­la u ra­tu za ko­ji se tvr­di da je neo­p­ho­dan da bi se eli­mi­ni­sa­li pa­le­stin­ski bo­r­ci Ha­ma­sa sme­šte­ni u ci­vil­noj in­fra­struk­tu­ri. U ad­mi­ni­stra­ci­ji u Va­šing­to­nu po­sto­ja­la je za­bri­nu­tost da je Izra­el na­mer­no ci­ljao ci­vi­le i hu­ma­ni­tar­ne rad­ni­ke, što je po­ten­ci­jal­ni rat­ni zlo­čin ko­ji je Izra­el sna­žno ne­gi­rao.

Ame­rič­ki zva­nič­ni­ci iz­ra­zi­li su za­bri­nu­tost zbog na­la­za, po­seb­no za­to što je ras­tu­ći broj ci­vil­nih žr­ta­va u po­ja­su Ga­ze iza­zvao za­bri­nu­tost ši­rom sve­ta i mno­gi su tvr­di­li da se izra­el­skim ope­ra­ci­ja­ma kr­še me­đu­na­rod­ni prav­ni stan­dar­di o pri­hva­tlji­voj ko­la­te­ral­noj šte­ti.

Biv­ši ame­rič­ki zva­nič­ni­ci s ko­ji­ma je Roj­ters raz­go­va­rao ni­su pru­ži­li de­ta­lje o to­me ko­ji su do­ka­zi – po­put kon­kret­nih rat­nih in­ci­de­na­ta – iza­zva­li za­bri­nu­tost me­đu izra­el­skim voj­nim advo­ka­ti­ma.

Izra­el je ubio vi­še od 68.000 Pa­le­sti­na­ca to­kom dvo­go­di­šnje voj­ne kam­pa­nje, ka­žu zdrav­stve­ni zva­nič­ni­ci Ga­ze. Izra­el­ska voj­ska sa­op­šti­la je da su naj­ma­nje 20.000 žr­ta­va bi­li bo­r­ci.

No­vi­na­ri Roj­ter­sa raz­go­va­ra­li su s de­vet biv­ših ame­rič­kih zva­nič­ni­ka u ad­mi­ni­stra­ci­ji biv­šeg pred­sed­ni­ka Džo­ze­fa Baj­de­na, uklju­ču­ju­ći šest ko­ji su ima­li di­rekt­na sa­zna­nja o oba­ve­štaj­nim po­da­ci­ma i ka­sni­joj de­ba­ti unu­tar ame­rič­ke vla­de. Svi su go­vo­ri­li pod uslo­vom ano­nim­no­sti zbog ose­tlji­vo­sti pi­ta­nja.

Krh­ko pri­mir­je po­stig­nu­to u Ga­zi kr­ši se go­to­vo sva­ko­dnev­no. Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve ceo tekst mi­rov­nog pla­na od 20 ta­ča­ka ame­rič­kog pred­sed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa za okon­ča­nje ra­ta u Ga­zi do­da­le su u re­zo­lu­ci­ju Sa­ve­ta bez­bed­no­sti Uje­di­nje­nih na­ci­ja za ko­ju že­le da bu­de usvo­je­na ka­ko bi se us­po­sta­vi­le me­đu­na­rod­ne sta­bi­li­za­ci­o­ne sna­ge u Ga­zi, po­tvr­dio je ju­če je­dan evr­op­ski di­plo­ma­ta. Plan od 20 ta­ča­ka do­dat je kao aneks re­zo­lu­ci­ji UN, re­kao je evr­op­ski di­plo­ma­ta za „Tajms ov Izra­el”.

Pre­ma re­či­ma di­plo­ma­te, iako su SAD ove ne­de­lje odr­ža­le kon­sul­ta­ci­je o re­zo­lu­ci­ji s dru­gim čla­ni­ca­ma Sa­ve­ta bez­bed­no­sti, za­jed­no s de­le­ga­ci­ja­ma Egip­ta, Ka­ta­ra, Tu­r­ske, Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta i Pa­le­stin­ske oslo­bo­di­lač­ke or­ga­ni­za­ci­je, ni­su bi­le otvo­re­ne za pra­vlje­nje bi­lo ka­kvih zna­čaj­nih pro­me­na u do­ku­men­tu.