Mračna strana veštačke inteligencije

Poslednjih godina u porastu je broj suicida među maloletnicima, a u pojedinim slučajevima otkriveno je da je veliki uticaj na samoubistva imala veštačka inteligencija.

Dečak od 14 godina sa Floride razvio je emotivnu vezu sa „četbotom” baziranim na liku iz jedne popularne serije, preneli su američki mediji. Navodno je taj virtuelni lik tvrdio da ima licencu psihoterapeuta i sa dečakom je razmenjivao eksplicitne poruke. U poslednjim porukama, kako su preneli tamošnji mediji, „četbot” je pozvao dečaka da se „vrati kući” naglašavajući da mogu biti zajedno samo na nebu, nakon čega je maloletnik izvršio samoubistvo. Dečakova majka tužila je kompaniju „Karakter AI”.

U aprilu je suicid izvršio 16-godišnjak iz Kalifornije, a njegovi roditelji tvrde da je glavni krivac za samoubistvo njihovog sina – Čet GPT. U optužnici je navedeno da je maloletnik koristio veštačku inteligenciju za razgovore o psihološkim poteškoćama, anksioznosti i suicidnim mislima. Takođe, navedeno je da mu je veštačka inteligencija davala detalje o metodama samoubistava i na koji način može da napiše oproštajno pismo.

Veštačka inteligencija predstavlja jedno od najznačajnijih dostignuća savremenog društva. Njena primena menja način na koji radimo, komuniciramo, učimo i stvaramo. S jedne strane, govori se da smo svedoci stvaranja tehnološkog čuda koji obećava napredak, efikasnost i nove mogućnosti, dok, s druge strane, sve više pažnje privlače i njene negativne posledice – etičke dileme, rizici po privatnost i bezbednost. Ta dualnost čini veštačku inteligenciju fenomenom koji istovremeno inspiriše i zabrinjava, i pokreće pitanje: gde se završava njena svetla, a počinje mračna strana?

Stručnjaci smatraju da su pozitivne strane veštačke inteligencije najvidljivije u oblasti nauke, medicine i obrazovanja. Algoritmi mašinskog učenja omogućavaju brzu obradu velike količine podataka i donošenje odluka zasnovanih na preciznim analizama. U medicini pomaže u ranom otkrivanju bolesti poput karcinoma, predviđanju epidemija i razvoju personalizovane terapije. Pametni sistemi prilagođavaju tempo i sadržaj učenju pojedinca, što čini veliki ulogu veštačke inteligencije i u obrazovanju. Industrija i ekonomija takođe beleže značajne koristi. Veliki broj preduzeća koriste savremenu tehnologiju za optimizaciju logistike, analizu tržišta i razvoj novih proizvoda. Na makroekonomskom nivou veštačka inteligencija doprinosi rastu globalne konkurentnosti i ubrzanju inovacija, objašnjavaju stručnjaci.

„Ruku podruku” sa benefitima idu i zloupotrebe pa se tako, paralelno sa ovim napretkom, razvija i mračna strana veštačke inteligencije. Najveći problem predstavljaju seksualna eksploatacija dece na internetu i ugrožavanje privatnosti. Da nije reč samo o širenju panike, pokazuje podatak da su u sprečavanju zloupotreba veštačke inteligencije uključene bezbednosne službe iz celog sveta, među kojima su i pripadnici Evropola i FBI.

Pošto se tehnologija razvija brzo, krivični zakonici mnogih zemalja ne mogu da je isprate, pa tako organizovane kriminalne grupe i predatori pronalaze rupe u zakonu. Veštačka inteligencija funkcioniše na osnovu velike količine podataka, među kojima su često lične, biometrijske i emocionalne informacije. Njihovo prikupljanje i obrada otvaraju prostor za zloupotrebu, nadzor i manipulaciju. Predatori su i pre pojave veštačke inteligencije tražili metode kako bi zadovoljavali svoje nagone. Istraživanja pokazuju da gotovo svaka fotografija maloletnika (na plaži, u kupatilu, u krevetu...) koju roditelji objave na društvenim mrežama završe u rukama pedofila. Oni za nekoliko sekundi te fotografije pretvaraju u video-zapise i to u potpunosti promenjene (uklanjaju odeću sa dece i kreiraju filmove koji simuliraju seksualne radnje). Sličan sadržaj, u vidu šale, rasprostranjen je i među maloletnicima pa tako deca, najčešće u uzrastu od 13 do 17 godina, generišu fotografije svojih vršnjaka, i to predstavlja jedan oblik vršnjačkog nasilja.

Istraživanje Univerziteta u Edinburgu pokazuje da je godišnje više od 300 miliona dece širom sveta izloženo seksualnom zlostavljanju i eksploataciji na internetu. Španska studija „Sačuvajmo decu” je pokazala da je svaka peta mlada osoba doživela objavu svoje generisane fotografije bez odobrenja. Tokom 2023. godine američki Nacionalni centar za nestalu i iskorišćenu decu je dobio skoro 5.000 prijava sadržaja seksualnog zlostavljanja dece – sadržaja koji su generisani veštačkom inteligencijom.

I osvetnička pornografija „cveta” poslednjih godina.

Savremene tehnologije značajno idu u korist i ljudima sa lošom namerom koji od fotografija nekadašnjih emotivnih partnera kreiraju eksplicitne sadržaje.

Još jedna dimenzija mračne strane veštačke inteligencije jeste u vezi sa ekonomskom i socijalnom nejednakošću. Automatizacija dovodi do gubitaka radnih mesta, naročito onih koji zahtevaju rutinske zadatke.

Dok visokokvalifikovani radnici profitiraju, oni sa nižim obrazovanjem gube ekonomske prilike, što produbljuje društvene razlike.

Pojedini analitičari upozoravaju da bi veštačka inteligencija mogla stvoriti „tehnološku aristokratiju” – manji broj ljudi koji kontrolišu podatke i algoritme, dok većina postaje zavisna od njihovih odluka.

Svetla i mračna strana veštačke inteligencije nisu dve odvojene pojave, već dva aspekta iste tehnologije.

Svetla strana pokazuje neverovatan potencijal za napredak i dobrobit društva, dok mračna otkriva rizike koje donosi nekritička upotreba tehnologije bez moralnih ograničenja. Ključ budućnosti leži u ravnoteži, u inovacijama koje služe čoveku, a ne čovek tehnologiji. Upozoravaju da pitanje nije da li će veštačka inteligencija oblikovati svet, već kako ćemo mi oblikovati nju.