Tražiti bubreg nazad...

Razočaran u život i ljubav, njujorški ugledni hirurg Ričard Batista traži od supruge Donelin da mu vrati bubreg koji joj je darovao 2001. godine, kada je bila u životnoj opasnosti, ili da mu plati obeštećenje od milion i po dolara. Dao joj je bubreg da bi joj spasao život, da bi sačuvao brak i učvrstio ljubav, a ona ga je posle operacije prevarila sa svojim fizioterapeutom, ali ni to joj nije bilo dovoljno pa je podnela zahtev za razvod, da bi mu na kraju zabranili da viđa decu.

Oni koji osećaju ljubav gube pamet koju dobijaju oni koji je ne osećaju. Bludnice se osvajaju darovima, a iskustvo je korisno koliko i srećka posle izvlačenja. Gospodin Ričard posle ovakve srećke ljubomorno će čuvati drugi bubreg, s obzirom na to da onaj od bivše žene ne može da povrati, jer to ne dozvoljavaju ni zakoni ni lekarska etika.

Ljubav nije čudo, ali ona čini čudesa. To je opasna trgovina koja se uglavnom završava bankrotom. Antiteza ljubavi nije uvek mržnja, ona može biti i druga ljubav, ljubav prema izgubljenom bubregu. Normalna je Ričardova reakcija, on juri deo sebe, odnosno svoju ženu. Oni će do kraja ostati nerazdvojni, druga ljubav je u stvari prva, između njega i nje je zajednički organ koji ih povezuje.

Donelin je trebalo da ostane uz decu i supruga, koji joj je podario život iz ljubavi, jer bubreg se ne može legalno kupiti u Njujorku. Mada, u Indiji je najveća pijaca ljudskih organa i najživlja je u Mumbaju, gde se odvija pod kontrolom organizovanog kriminala paralelno sa trgovinom opojnim drogama. Samo krajem devedesetih godina od živih davalaca izvađeno je oko dve hiljade bubrega i prodato širom sveta. Došlo je vreme kada će nas pored emocija i novca povezivati i organi. Možda zvuči bizarno ili kao crni humor, ali čitajući lične oglase sa teritorije Srbije i čitavog sveta često možemo naići na one surove, tipa: „Ugroženim bolesnicima uz veliku zahvalnost dajem bubreg, šifra: Bolji život moj i tvoj”, ili: „Ustupam bubreg uz novčanu nadoknadu, krvna grupa nulta pozitivna, šifra: Pomozi mi Bože”.

Bubreg bi imao savršenu funkciju zapleta u ljubavnom romanu, koji bi se razrešavao Ričardovom jurnjavom za sopstvom, njega više ne privlači samo žena, nego i organ sopstvenog tela. U istoriji književnosti ne postoji toliko ljubomoran muškarac koji bi darovao bubreg svojoj ženi ne bi li je zadržao kraj sebe, a mogao ga je kupiti ilegalno za 40.000 evra od dobrovoljnog davaoca ili ukraden od kriminalca. Često se dešava da kidnapovani ljudi ostanu bez nekog organa.

Činjenica je da Donelin ne voli Ričarda, ali trebalo bi iz zahvalnosti da ostane uz njega. Teško je i njemu i njoj, samo nju štite definisana prava, a on je, spasavajući njen život, uništio oboje: ne može da prihvati da nema suprugu, da ne viđa decu, da nema sebe u celini, i s punim pravom traži obeštećenje – samo ako bismo u obzir uzimali univerzalna moralna načela.

Možda ona njega i dalje voli, ali ga vara jer je drma klimaks, pa će mu se vratiti, ili su oni zajedno smislili ovu originalnu dramu ne bi li svet o njima stvarao literaturu.

Student književnosti i pesnik