Spoj klasike i savremene muzike pod mojim prstima

Nezavisno od modernog stajlinga, kada je reč o fizičkom izgledu, dizajnirane scene sa raskošnom rasvetom i zanimljivog orkestra, bez obzira na pet miliona prodatih albuma u 57 zemalja, Maksim Mrvica je pre i posle toga vrhunski pijanista. Njegov muzički stil kojim povezuje žanrove, od klasike do filmske muzike, popa i elektronike, u svetu nazvan crossover je svakako dosegao brojnu publiku na svim meridijanima, na uspešnim turnejama tokom više od dve decenije njegove karijere. Maksima Mrvicu, hrvatskog pijanistu svetskog glasa prvi put ćemo slušati u Beogradu, u okviru aktuelne turneje „Segmenti” 10. decembra od 20 časova u MTS dvorani. Karte po ceni od 4.900 do 6.900 dinara se prodaju brzo, što je takođe važan podatak, i obećava ne samo spektakl, već vrhunski muzički događaj.

Maksim Mrvica ima temeljno klasično muzičko obrazovanje, studirao je na Muzičkoj akademiji u Zagrebu, kod profesora Vladimira Krpana, koji je i sam bio učenik velikog Artura Benedetija Mikelanđelija. Zatim je godinu dana proveo na čuvenoj Akademiji „Franc List” u Budimpešti i tokom te godine osvojio je prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju pijanista „Nikolaj Rubinštajn”. U Pariz odlazi 2000. da bi studirao kod Igora Lazka i osvojio je pritom prvu nagradu na takmičenju pijanista u Pontoazu.

Maksim Mrvica se rado odazvao pozivu da govori za „Politiku”.

Nedavno ste u Beogradu snimili spot, očekuje vas i koncert, sa kakvim programom ćete se predstaviti i kakve poruke šalje vaš spot?

U vašem gradu sam nedavno snimio spot „Prokofjev fantazi”, a uskoro ću i nastupiti kod vas, što me neizmerno raduje, jer do sada nisam imao priliku da se predstavim beogradskoj publici. Ovaj koncert je deo moje svetske turneje „Segmenti” na kojoj ćemo moj bend i ja predstavljati novi album, sa kojeg ćemo odsvirati šest do sedam kompozicija. Takođe interpretiraću najveće hitove iz moje 22 godine duge crossover karijere, koje moja publika uvek hoće i želi čuti na koncertima. Na repertoaru će biti kompozicije koje su uzbudljivi spoj klasične i savremene muzike – hitovi legendarnih grupa „ABBA” i „Queen”, uz bezvremena klasična dela Šopena, Prokofjeva i Čajkovskog, ali i numere iz filmova poput „Exodus”, „Pirates of the Caribbean”, „Game of Thrones” i mnoge druge. „Prokofjev Fantazi” je jedno od tehnički najkompleksnijih i najtežih dela koje sam ikada snimio, ovaj triptih sadrži virtuoznu „Tokatu”, motive iz baleta „Romeo i Julija”. A kulminaciju čini Koda iz Trećeg klavirskog koncerta, koji obožavam još od detinjstva i oduvek sam sanjao da ga odsviram. Kodu sam zadržao u izvornom obliku, bez ijedne promene u notama. Gotovo je nesvirljiva, ali istovremeno neverovatno zabavna i puna radosti. Jedva čekam da je izvedem uživo i vidim reakciju publike širom sveta.

Očekuje vas još mnogo nastupa na turneji „Segmenti”. Koje zemlje i repertoar će ona obuhvatiti, koliko će trajati, kako doživljavate ovakve muzičke događaje koji zahtevaju da dugo budete na putu i koliko menjaju vaš način života?

Mislim da smo sada na polovini ove svetske turneje. Moja prošlogodišnja turneja, odnosno poslednja koja se zvala „Collection” je imala 109 koncerata u 20 različitih zemalja i trajala je gotovo dve godine. Tako da ću još do kraja sledeće sezone biti na turneji „Segmenti”. Za sad smo obišli većinu Azije i jedan deo Evrope. Posle ovog dela, onda se opet vraćamo u Aziju, pa sledeće godine imamo još koncerata u Evropi, Australiji, Americi i Kanadi. Već sam navikao da budem na putu, ja ovo radim dugo, pogotovo sa crossoverom kad sam započeo pre neke 22 godine, moje turneje jesu ovako duge. Nekad smo znali po dva, tri meseca nastupati, ali sad smo to koncipirali da ne bude duže od tri, najviše četiri nedelje, pa se vratim malo kući i onda opet krećem na turneju. Svaka od njih, koliko god bila duga i naporna, veoma me raduje, to je posao koji radim dugo i u kojem uživam.

Dar za muziku ste rano ispoljili, studirali ste na akademijama u Zagrebu i Budimpešti, a usavršavali ste se kod Igora Lazka u Parizu. Koji je od ova tri pedagoška izvora najviše uticao na vas?

Ponajviše je na mene uticala moja profesorka iz osnovne i srednje škole, Marija Sekso u Šibeniku, jer nekako sam s njom i zavoleo klavir i klasičnu muziku. Ona je bila prva koja me je uvela u svet klasične muzike. Najviše znanja sam dobio od profesora Vladimira Krpana, naravno na Akademiji u Zagrebu, jer sam kod njega studirao pet godina. Posle su me još usmeravali po jednu godinu profesor Igor Lazko i profesor Laslo Baranjaj u Mađarskoj. Svako od njih je imao neki svoj uticaj na moje obrazovanje.

Da li su Tonči Huljić i Mel Buš (sarađivao sa Bouvijem i Eltonom Džonom) doprineli da se okrenete ovoj muzici i da to ostane vaš dugogodišnji izbor? Koje karakteristike vas privlače miksu različitih žanrova?

U svakom slučaju su Tonči i Mel doprineli da uđem u crossover muziku. Mel Buš, jedan od najvećih producenata ove vrste muzike na svetu, u to vreme je tražio pijanistu pet godina. Tonči me video na televiziji u Hrvatskoj i predložio je mene. Oni su došli u Pariz gde sam tada studirao, svirao sam Melu i on je rekao da je njegova potraga završena. Od tada smo počeli saradnju, potpisali ugovor za diskografsku kuću „EMI” i tako je moja karijera krenula. U tom stilu koji sviram me najviše privlači dinamika na koncertima, činjenica da mogu da kombinujem klasiku sa nekom elektronskom i drugim stilovima muzike, taj aspekt istraživanja je veoma zanimljiv.

U vaših pet decenija života stalo je mnogo koncerata, albuma, turneja. Koje pamtite, šta izdvajate od urađenog i ima li neostvarenih muzičkih želja? Da li poželite da se zaustavite i pođete nekim drugim muzičkim putem?

Do sada sam svirao hiljade koncerata. Na sceni sam od devete godine kad sam imao prvi nastup i celog života sam na koncertima, tako da je to nešto što je sastavni deo mene i muzika nije kao neki moj posao. Možda bih izdvojio koncert u dvorani Roundhouse u Londonu, koji je bio svetska premijera moje crossover muzike, gde su došli direktori i novinari iz celog sveta da bi videli mene i šta predstavlja „EMI”, moja izdavačka kuća i od tada je moja karijera očela. Od tada sam svirao u mnogo interesantnih dvorana – Sidnej Opera Haus par puta, Njujork i Junajted Palas Teatar, Hamersmit London. Mislim da je Karnegi hol možda jedna od dvorana koja me dosta zanima, jer pripada najprestižnijima na svetu, uz Metropolitan Tokio, gde sam već svirao par puta. Za ovu sezonu čak pripremamo, možda bude i Karnegi hol, tako da je to jedan od nastupa koji me jako raduje.