Energetika u raljama politike

Energetska kriza koja je poslednjih nekoliko dana uzdrmala centralnu i jugoistočnu Evropu pokazala je da je u Srbiji elektroenergetski sistem jedino pouzdan, ali i on pati od manjka robe koju proizvodi. To je jedan od razloga što su najveće energetske kompanije,češki ČEZ, nemački RWE, ruski „Inter RAO”, nemački E.ON, zainteresovane za ulaganje u elektrane.

Da bi, međutim, zainteresovani strani investitori došli u Srbiju i počeli da grade nove elektrane, potrebno je da budu izmenjeni zakoni, od kojih su neki stari i više od deset godina. Pravni problemi i rovovska bitka sa administracijom su važni i naša zemlja mora da ih se reši pre nego što počnu radovi na izgradnji elektrana.

Aleksandar Obradović, direktor ČEZ-a za Srbiju, ističe da je iz iskustva te kompanije najduži proces za dobijanje dozvola za izgradnju.

– U Srbiji već 25 godina nije izgrađena nijedna elektrana, pa je pretpostavka da će se utrošiti mnogo vremena samo na administrativni deo projekta. Drugi problem jesu rokovi isporuke, postoji mnogo elektrana koje su u izgradnji, pa se prilično dugo čeka na opremu – objašnjava Obradović.

Da postoji niz problema koji sprečavaju i otežavaju izgradnju novih elektrana u Srbiji naglašava i Svetislav Bulatović, izvršni direktor kompanije „EnergyFinancingTeam” (EFT). On kaže da EFT neće učestvovati na međunarodnim tenderima za izgradnju elektrana u Srbiji, navodeći kao razlog nisku cenu struje preko koje političari vode socijalnu politiku.

– Sa takvom cenom niko se neće usuditi da investira u izgradnju novih elektrana. Samo u slučaju da od države dobije snažne garancije da će energiju iz tog objekta moći da proda po realnoj, komercijalnoj ceni, ili da je izveze negde drugde. Drugi problem jeste neadekvatnost pravnog okvira. Iako je Zakon o energetici donet još 2004. godine, Srbija i dalje čeka na podzakonska akta koja bi zainteresovanom investitoru jasno trasirala put od namere do realizacije. Isto je i sa regulatornim institucijama čije se funkcionisanje pod hitno mora usaglasiti sa odredbama Evropske unije – upozorava Bulatović.

Češki gigant ima bogato iskustvo sa različitim administracijama, jer je veoma prisutan u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji, Turskoj, Republici Srpskoj i drugim državama.

– Odgovor na pitanje kakva je pravna regulativa u Srbiji za izgradnju elektrana naći ćemou tenderskoj dokumentaciji, što znači tek kada krene konkursni proces. Inače, ne postoji adekvatni „know-how”, administrativna strana je vrlo teška, te ćemo tražiti određene garancije kao i ostali zainteresovani – napominje Obradović.

Bulatović podseća da su poslednji kapitalni energetski objekti u Srbiji građeni pre trideset i više godina. Većina onih koji su sedamdesetih godina od jugoslovenske i srpske elektroprivrede napravili regionalnog lidera ili više nisu među živima, ili su penzionisani.

Izvršni direktor EFT-a kaže da svuda u svetu politika određuje osnovne smernice u energetici. To je normalno, jer je energetika pitanje od najvećeg mogućeg značaja za stanovništvo i razvoj zemlje.

Kad se ta strategija definiše, onda bi politika trebalo da se skloni u stranu, a struka da preuzme dalji razvoj, što u Srbiji nije slučaj. Zato naša energetika tako dugo stagnira, došli smo u situaciju da od regionalnog lidera postanemo zemlja koja zavisi od uvoza električne energije. Politika se uglavnom vodi kratkoročnim interesima. Kao posledicu tog konflikta u Srbiji danas imamo situaciju da nijedan političar nije spreman da građanima objasni da bi struja trebalo da poskupi danas, kako bismo za deset godina imali sigurno snabdevanje po najnižim cenama – ističe Bulatović.

-----------------------------------------------------------

Potrebna liberalizacija tržišta

U Srbiji samo veliki potrošači mogu da odluče od koga će kupiti električnu energiju. Međutim, zbog niske cene tog energenta, do sada su energiju kupovali od EPS-a. Bulatović smatra da bi najbolja varijanta bila uvođenje konkurencije u maloprodaji električne energije, kao i da domaćinstva odlučuju od koga će kupiti struju.

- Neophodna je liberalizacija tržišta i to je trend koji će svakako doći i kod nas. Pre toga u oblasti energetike naša zemlja treba da reši niz drugih pitanja. Tu pre svega mislim na pitanja vezana za cenovnu politiku i ukidanje subvencija za industriju i deo stanovništva. Zatim ukidanje monopola i restrukturisanje EPS-a, unapređenje pravnog okvira i otvaranje vrata privatnom kapitalu. Plašim se da u našoj zemlji ne postoji politički konsenzus kako najbolje uraditi ove poslove, a to znači da će potrošači u Srbiji još neko vreme čekati benefite koje donosi tržište i konkurencija - kaže Bulatović.