Kako je 11. novembar postao Međunarodni dan samaca

Kada su četvorica studenta na Univerzitetu u Nanjingu, u Kini, 1993. godine, odlučila da će 11. novembra proslaviti to što su samci, kako bi razbili monotoniju samačkog studentskog života, nisu ni slutili da će datum sastavljen od četiri jedinice, koji simbolički predstavlja četiri same osobe, međunarodnu popularnost steći preko interneta i da će milioni „singl” osoba slaviti svoj dan. Urbana legenda glasi da su kineski akademci hteli da kontriraju Danu zaljubljenih i skrenu pažnju na činjenicu da i samački život ima svojih prednosti.

Planetarnu popularnost praznik je stekao kada je kompanija „Alibaba” na svojoj e-prodavnici po prvi put ponudila promotivne ponude samcima – u roku od 85 sekundi prodala je proizvode u vrednosti od jedne milijarde dolara. Inicijativa se brzo proširila među ostalim studentima, a vremenom i na ostatak kineskog društva, pa je Dan samaca postao praznik neženja koji žele da istaknu lepote samačkog života. Gotovo sve velike kompanije, posebno one koje se bave onlajn trgovinom, nude promotivne popuste onima koji slave praznik.

Statistički podaci govore da u Kini danas živi oko 240 miliona samaca, odnosno da polovina Kineza uzrasta od 25 do 29 godina nije u braku. Demografski grafikoni širom planete evidentiraju porast osoba koje žive same. Najnoviji podaci američkog istraživačkog centra „Pju” pokazuju da čak 38 odsto osoba uzrasta od 25 do 54 godine nije u braku, niti živi sa partnerom, kao i da postoji velika verovatnoća da će polovina žena starijih od 65 godina ostati bez partnera. Njihovi stručnjaci ističu da će jedna od četiri mlade odrasle osobe ostati sama do kraja života, pre svega zato što pripadnici mlade generacije danas imaju druge prioritete. Oni ističu da mnogo mladih osoba želi da se fokusira na druge aspekte svog života, kao što je posao, a rezultati ove analize pokazuju da je veća verovatnoća da će muškarci ostati u „singl” statusu nego žene.

I u tehnološkoj prestonici čovečanstva, dalekom Japanu, demografska zvona zvone na uzbunu, a matičari sve više ostaju bez posla, jer istraživanja govore da će svaka četvrta Japanka na početku treće decenije ostati neudata, a 40 odsto njih ostaće bez dece. Mladi u ovoj zemlji sve se više odlučuju na samostalan život u kojem nema mesta za brak i decu, a profesor Masahiro Jamada sa Univerziteta Čuo prognozira da će četvrtina mladih u ovoj zemlji verovatno ostati samci i nevenčani celog života. Studija Univerziteta u Tokiju pokazuje da su svaka četvrta žena i svaki treći muškarac u kasnim tridesetim samci, a polovina njih uopšte nije zainteresovana za heteroseksualne odnose.

I u Evropi raste broj samaca – krajem 2024. godine na Starom kontinentu evidentirano je 75 miliona samačkih domaćinstava, a procene govore da je svaki šesti Evropljanin u „singl” statusu.

Rezultati poslednjeg popisa stanovništva u našoj zemlji pokazuju da svaki treći muškarac i svaka četvrta žena u našoj zemlji nikada nisu stupili u brak, u poslednjih jedanaest godina smanjen je procenat osoba koje su u braku – sa 55 na 51 odsto, a zabeležen je porast onih koji nisu izašli pred matičara, sa 28 na 31 procenat. Najviše osoba koje ne nose burmu živi u Beogradu, odnosno u opštinama Stari grad, Vračar, Zvezdara, Palilula i Voždovac, kao i u Novom Sadu. Najviše razvedenih je u Vojvodini, odnosno u Subotici, Bečeju, Senti i Zrenjaninu, kao i u beogradskim opštinama Stari grad i Vračar.

Poslednji popis stanovništva takođe je pokazao da je sva­ko tre­će do­ma­ćin­stvo u Srbiji samačko – od 2.589.344 do­ma­ćin­stva u Sr­bi­ji, u 773.945 njih ži­vi sa­mo jedna oso­ba, dok dva čla­na ima 711.946 do­ma­ćin­sta­va. Tro­čla­nih do­ma­ćin­sta­va ima 459.926, a na po­ro­dič­nom pej­za­žu Sr­bi­je na­la­ze se i 375.565 do­ma­ćin­sta­va sa četiri čla­na, 156.050 do­ma­ćin­sta­va sa pet čla­no­va, dok 111.912 njih ima­ju šest i vi­še čla­no­va. Po­da­ci po­ka­zu­ju da je iz­me­đu 2002. i 2022. godine broj samačkih domaćinstava po­ve­ćan za 218.478. U pret­hod­nom po­pi­su sta­nov­ni­štva naj­ve­ći broj do­ma­ćin­sta­va imao je dva čla­na, što u pre­vo­du zna­či da se broj oso­ba ko­je ži­ve

sa­me za sve­ga jedanaest go­di­na po­ve­ćao za vi­še od 200.000 lju­di, a rezultati poslednjeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva go­vo­re da jed­no­čla­na do­ma­ćin­stva do­mi­ni­ra­ju u ur­ba­nim sre­di­na­ma – od 773.945 sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va, čak 528.823 su grad­ska.