Sistem i duboka država

Uvek i na svakom mestu žestoko ću braniti tezu da je Aleksandar Vučić istinski svojim radom i posvećenošću promenio Srbiju iz korena. Pre svega se to ogleda u spoljnoj politici, jer Srbija danas jeste nezaobilazan faktor na ovim prostorima bez kojeg ništa ne može da se odvija na Balkanu, pa ni u širem području južne i jugoistočne Evrope.

Takođe, Vučić je najviše uticao na podizanje nivoa investicija, zapošljavanje, podizanje naših finansija, rezerve zlata, jačanje vojske, modernizaciju društva… O infrastrukturi, novim putevima, železnici, fantastičnom avio-saobraćaju, iluzorno je trošiti reči. Ekspo je na neki način kruna jednog ozbiljnog ciklusa podizanja Srbije iz pepela u kojem se našla 2012. godine.

Dakle, to su toliko nesporne stvari da i njegovi protivnici sve manje pokušavaju da vlast gađaju na nekim od ovih primera, jer ih realnost demantuje.

No, ono što se Vučiću mora zameriti jeste dopuštanje apsolutnog haosa unutar sistema koji se inače pretvorio u njegovog arhiprotivnika.

Sve te bajke koje smo slušali o navodno njegovom strašnom uticaju na ceo sistem i kako svi, od policije, vojske, pravosuđa, prosvete, kulture, medija, saobraćaja, ma iz koje oblasti da dolaze, najpre moraju njega nešto da pitaju, pa ako on aminuje, to je tako, pokazalo se bar u proteklih godinu dana kao apsolutna budalaština.

Biću brutalan dok ovo pišem, ali Vučić ne da nema kontrolu nad delovima sistema, već naprotiv, on je u teškoj muci s obzirom na to da ima protiv sebe ozbiljnu duboku državu koju je, da ironija bude veća, sam gajio. Mislio je da će tako oni koji su ga od starta suštinski mrzeli biti primireni, no to je bilo samo privremeno. Onog momenta kad su se konsolidovali, kad su opet stali na noge, vrlo uspešno su oduzeli izabranim vlastima ingerencije i počeli su suštinski ponovo da vladaju, sve do ovih dana kada su odlučili da svoj državni udar finiširaju.

Praktično, država je dovedena u situaciju da vlast koju je narod većinski izabrao nema vlast, već je vlast tzv. duboka država kroz razne lažne nezavisne institucije koje se bave kojekakvim kontrolama rada državnih organa i u kojima su listom pozapošljavani kadrovi nevladinog prosorosovskog sektora. Oni kontrolišu pravosuđe, prosvetu, medije, kulturu, dobar deo sportskih udruženja, univerzitet, dobar deo bezbednosnog sektora...

Njihovi spavači bili su ti koji su na mig pokrenuli revoluciju i došli su do faze da uruše klimavu vlast koja za sve ove godine nije uspela da uspostavi nikakav sistem. Verovatno zato što ni sama nije imala dovoljno zreo i osposobljen kadar, a delom i zbog ograničavajućeg spoljašnjeg faktora, koji bi kad god bi im se dirnulo u osinje gnezdo koje oni kontrolišu pustilo te iste ose da te izujedaju i naprave ozbiljnu štetu. Zato danas imamo situacije da svaki napad na nekog od članova SNS-a ili prostorije SNS-a za naše tužioce nije krivično delo, pa se napadači listom svi puštaju na slobodu. Ipak, ako neko popreko pogleda novinara N1 ili nekog blokadera, fasuje pritvor da sam Bog zaboravi na njega.

Jedini problem koji ta tzv. duboka država ima u Srbiji jeste podrška, jer narod jeste za Vučića većinski, ali da budemo načisto, Vučić i SNS suštinski nemaju nikakvu vlast, bez obzira na to što narod glasa za njih. To je ono što sadašnjoj vlasti, pa ni samom Vučiću, ne može da se oprosti, jer narod je dao njima poverenje da vladaju, a umesto njih vlada neko ko nije izabran i pravi apsolutni haos u društvu. S tim se mora krenuti u odlučan obračun, jer će sami članovi SNS-a početi da dižu ruke kad vide da ona vlast za koju su glasali nema nikakve mehanizme njih da zaštiti i da vlada.

Da bi se to dogodilo, mora najpre realno da se uđe u taj obračun, hladne glave, i da se shvati da je priča o nekakvom dijalogu, razgovorima i slično, samo besmisleno gubljenje vremena.

Druga strana, odnosno tzv. duboka država, nema želju za diskusijom, neće da razgovara i na vlast gleda kao na niža bića. Njihova agenda je rušenje vlasti i sa vlastima nema razgovora.

To praktično znači da i sama vlast mora da prihvati to realno i da se shodno tome i ponaša. Pozivi na jedinstvo i da budemo ujedinjeni su iluzorni, već se jednostavno mora kao mačem napraviti razlika da bi se spasla zemlja – mi i oni. Pošto oni neće nikakav razgovor, nema potrebe da se mole na razgovor da dođu, a njihove kadrove po sistemu vlast mora do poslednjeg da očisti.

Možda jeste surovo, možda je za nekog brutalno, ali to je jedina šansa da se uspostavi sistem za koji je narod glasao.

Naravno, da se razumemo, duboka država je jako žilava i nisam siguran u ishod tog obračuna, ali sve što vreme duže protiče ona će nagrizati sistem i urušavati vlast kao kulu od karata. Zato je neophodno krenuti što pre u tu bitku, hrabro, silovito, pa kom opanci, a kom obojci. Ono čega se iskreno plašim, to je da ni Vučić, a ni SNS, nisu spremni na taj vid obračuna.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista