Macut: Srbija zadovoljila sve tehničke uslove za pristupanje EU

Konferencija „Juronjuz Adrija samit” održana je juče u Beogradu. Na otvaranju ovog skupa predsednica Narodne skupšti-- ne Ana Brnabić istakla je da je strateški cilj Srbije da postane punopravna članica EU, a da je strateški interes da čitav zapadni Balkan bude deo EU, uz ocenu da je to jednako dobro i za Srbiju, region, ali i za samu EU. Brnabićeva je na konferenciji u Palati „Srbija”, čiji je cilj otvaranje platforme za razgovor o ključnim društvenim, političkim i ekonomskim temama zapadnog Balkana, rekla da taj samit dolazi u pravom trenutku, kada se Srbija bori za otvaranje Klastera 3 i ukazala da je jedna od glavnih stvari koje se zameraju Srbiji narativ o EU.

„A ovakva konferencija služi za promenu tog narativa. Strateški cilj Srbije je da postane punopravna članica EU i to ponavljanje je postalo kao politička floskula koja ne znači ništa, a retko se pitamo zašto želimo da budemo deo EU i da li želimo da čitav zapadni Balkan bude deo EU”, rekla je Brnabićeva i istakla da su tri važna razloga zbog kojih Srbija treba da postane članica EU napominjući da je, bez obzira na sve što se može zameriti toj zajednici, EU nesporno najveći i najuspešniji mirovni projekat u istoriji čovečanstva. „EU je u najvećoj meri donela najduži mir i takav mir na evropskom kontinentu da je teško zamisliti da su države članice EU bile smrtni neprijatelji. Zapadni Balkan mora da bude deo takvog mirovnog projekta da bi se okrenuli budućnosti”, rekla je Brnabićeva.

Navela je da su reforme koje Srbija sprovodi na evropskom putu kompleksne i da mogu da se svedu u tri ključna skupa – vladavina prava, javna uprava i ekonomija. „Mi često govorimo da ih sprovodimo zato što je EU to zahtevala od nas, ali sve te reforme su u našem interesu. Sve i da nismo na putu ka EU, mi bismo morali zbog naših građana da ih sprovodimo”, kazala je Brnabićeva. Kad je reč o ukupnom nivou stranih direktnih investicija u Srbiji, od 2010. do 2024. bilo je više od 44 milijarde evra strane direktnih investicija, od čega su države članice EU investirale više od 24,5 milijardi. Dodala je da blizu 290.000 ljudi u Srbiji zapošljavaju kompanije koje dolaze iz EU, a da kompanije koje izlaze na tržište EU zapošljavaju ukupno 675.000 radnika. Navela je da je od ukupnog izvoza Srbije 61,5 odsto u EU, a u region dodatnih 15,5 odsto. „Mi smo do te mere povezani s EU da je potpuno jasno da je Srbiji mesto u EU, a sve druge priče su populizam”, rekla je Ana Brnabić. Naglasila je da Srbija intenzivno radi na evropskim integracijama i izrazila nadu da će u decembru biti otvoren Klaster 3, kao i da Srbija treba da ubrza reforme koje su, kako je rekla, usporene, jer nema nacionalnog konsenzusa o tome da Srbija treba da postane deo EU. Ukazala je da je takav konsenzus postojao u zemljama kao što su Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija.

„Mi smo izabrali da se i oko toga raspravljamo jer se evropski put Srbije ne vidi kao uspeh države, već kao uspeh Aleksandra Vučića i SNS-a, pa i oni koji su deklarativno za EU koriste svaku priliku da sapletu Srbiju na evropskom putu. Toga nije bilo u drugim zemljama”, rekla je Brnabićeva. Dodala je da takav stav treba da se promeni ako Srbija zaista želi da postane članica EU, a ne da se saplićemo na tom putu. „Otvaranje Klastera 3 je uspeh Srbije, nije uspeh stranke na vlasti i kada to budemo gledali na taj način, onda ćemo moći da ubrzamo reforme”, rekla je Ana Brnabić.

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izjavio je da je naša zemlja veoma blizu ulasku u Evropsku uniju, ali da su prisutne političke prepreke koje to onemogućavaju. Premijer je istakao da je naša zemlja zadovoljila sve tehničke uslove za pristupanje Evropskoj uniji, ali da nedostaje odluka zemalja članica kako bi se to konačno desilo. „Mislim da smo zaista najbliže nego ikada da uđemo u EU, jer smo ispunili sve te neke preduslove. Kroz razne susrete koje sam imao kao predsednik vlade, osetio sam da nas svi razumeju, poštuju i uvažavaju”, rekao je Macut. Ocenio je da postoji „okidač” za otvaranje Klastera 3. Na pitanje da li Rusija koristi KiM kako bi održala svoj uticaj u Srbiji, Macut je rekao da su nam Rusi tradicionalni prijatelji koji razumeju našu situaciju s obzirom na to da su oni, kako je naveo, prolazili kroz razne periode dezintegracije i strukturnog menjanja zemlje koja je nastupila u poslednjih nekoliko decenija. Macut je, na pitanje koliko je moguće voditi politiku neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, odgovorio da takvu politiku smatra izvodljivom, ali uz usaglašavanje s evropskim partnerima. Naveo je da Srbija treba da teži nacionalnim interesima naglašavajući da nismo u prilici da biramo stranu.

Govoreći o aktuelnoj situaciji s domaćim univerzitetima, Macut je naveo da su akademske slobode definitivno zagarantovane. „Postoji apsolutna autonomija univerziteta i fakulteta, postoji cikličnost u izboru rukovodećeg sastava, izboru nastavnika, znači kadrova na fakultetima. Upisna politika jeste, da kažem, postavljana od strane države, ali elementi sprovođenja su na strani fakulteta. Mislim da su akademske slobode definitivno očuvane”, kazao je Macut. Premijer je ocenio da postoji pokret samoprozvane grupe građana koja sebe smatra bitnom i stvari postavlja na ulici. „Mislim da nije u duhu akademskih ljudi da svoje proteste sprovode tako što će otvarati kampove na nekim raskrsnicama i remetiti život ljudi. Trebalo bi da razgovaramo u akademskom prostoru, u prostoru vlade i u ministarstvu”, naglasio je Macut i ocenio da je situacija s univerzitetima, u svakom slučaju, sada bolja.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić naglasio je da je Srbija uspela da dobije preporuku za otvaranje Klastera 3 i naveo da će u narednim mesecima fokus biti na radu s državama članicama, kojima će biti izneti svi argumenti i razlozi zbog kojih je, kako je istakao, ne samo u interesu Srbije već i EU da se pošalje snažan signal kroz otvaranje tog klastera. Đurić je na panelu „Između istoka i zapada” rekao da nema dileme da je u Srbiji većina za učlanjenje u EU, a da je narativ o EU i zahtev da se on promeni „dvosmerna ulica”. „Mi moramo da radimo i u državama članicama EU da promenimo sliku ne samo u Srbiji nego i u celom regionu, jer ono što važi za odnose sa SAD, u jednoj meri vredi i za odnose s EU u globalu, a to je da mnoge zemlje gledaju na nas kao region. I tu moramo da radimo na konsenzusu o lobiranju”, rekao je Đurić.

Na pitanje da li su AP Kosovo i Metohija i sankcije Rusiji prepreka na putu Srbije ka EU, Đurić je rekao da istraživanja „Eurobarometra” i druga relevantna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da spremnost na proširenje nije jednoznačna i univerzalna u državama članicama EU i da je zato važno zajedničko predstavljanje regiona, koji, kako je istakao, sa 17 miliona stanovnika može da doprinese i evropskoj bezbednosti, evropskom rastu i evropskoj koheziji. „Ako Evropa ne bude ozbiljno pristupila procesu svoje konsolidacije unutrašnje, prestaće da bude globalni akter”, ocenio je Đurić. Na pitanje da li očekuje da će se Vašington ponovo aktivirati u vezi s dijalogom Beograda i Prištine, Đurić je rekao da je uvek dobro kada se SAD uključe i rade na normalizaciji prilika u odnosima između Beograda i Prištine. „Ono što administracija predsednika Trampa već sada čini, uz očuvanje američkog vojnog prisustva na KiM, jeste i slanje jasnih signala da su jednostrani potezi neprihvatljivi”, rekao je Đurić i podsetio da su SAD donele odluku o suspenziji strateškog dijaloga između Prištine i SAD.

Na konferenciji „Juronjuz Adrija samit” govorio je i generalni direktor „Telekoma Srbija”, koji je rekao da ta kompanija dočekuje 2026. sa snažnom pozicijom nakon ključne akvizicije glavnog konkurenta i istakao da će firma ovu poslovnu godinu završiti s prihodom od 2,2 milijarde evra. „Operativni profit je 1,2 milijarde evra”, rekao je Lučić i istakao da su izazovi u sektoru veliki, i to zbog pada prihoda telekom operatera, ali i visokih ulaganja u optiku i 5G mrežu. Podsetio je da su evropski operateri tim povodom pisali predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen. „’Telekom Srbija’ je dobro odgovorio tim izazovima – konsolidacija domaćeg tržišta obezbeđuje visoku profitabilnost narednih 10–15 godina”, istakao je Lučić dodajući da se kompanija širi na tržišta Austrije, Nemačke, Švajcarske i SAD.

Dodik: Mi stojimo na poziciji Srbije i poštujemo izabranog predsednika

Predsednik SNSD-a rekao je juče na „Juronjuz Adrija samitu” povodom razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da je to bio „veoma koristan sastanak u skladu sa dosadašnjim sastancima Republike Srpske i Srbije u nastojanju da obezbedimo za srpski narod najbolje moguće, pre svega razumevanje globalnih i regionalnih pitanja, a jednako tako i naše međusobne odnose držimo na visokom nivou i naravno da sam ja zahvalan predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću za sve dosadašnje razumevanje”. „Neki uvek vide da ima nekih šumova, ali to je njihova stvar. Mislim da se radi o odgovornim državnim politikama Republike Srpske i Srbije, da bi to moglo biti ugroženo bilo kakvim okolnostima”, kazao je Dodik. Poručio je da „mi stojimo na poziciji Srbije koja bira svoju demokratsku vlast koja treba da bude poštovana, kao što mi poštujemo izabranog predsednika, vladu i sve institucije u Srbiji”. Na „Juronjuz Adrija samitu” ambasador BiH u Srbiji Aleksandar Vranješ rekao je da je stav nove američke administracije, da ne želi više da se meša u unutrašnja pitanja drugih zemlja, otvorio prostor za Republiku Srpsku da uspostavi bolji dijalog sa SAD.

Vučević: Destabilizuju našu zemlju da bi zaokružili priču o KiM i rasturili Srpsku

Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, izjavio je da Srbiju destabilizuju oni koji bi želeli da se zaokruži priča oko AP KiM i koji bi „da se rasturi Republika Srpska” i istakao da su Srbi faktor mira i stabilnosti u regionu. „Srbija sada ne može da ne može da se bavi pitanjem KiM i nemamo dovoljno vremena za Banjaluku ili Trebinje, nego se bavimo da li možemo da prođemo ulicom i da li je danas neko izbacio đake na ulice i uskraćuje deci pravo na školovanje”, rekao je Vučević na panelu „EU i Zapadni Balnkan”. Naglasio je da se nestabilnoj situaciji u Srbiji raduju mnogi u regionu, što potvrđuju i mediji koji o tome izveštavaju. „Pogledajte onda te vajne države članice EU i NATO-a gde ne može da se održi srpsko kulturno veče”, ukazao je on.

Vasiljevićeva: Nekim medijskim vlasnicima porasle političke ambicije

Savetnica predsednika Srbije Suzana Vasiljević izjavila je da političari i mediji ne moraju da budu prijatelji, ali moraju da budu partneri, jer i jedni i drugi rade u interesu javnosti. Vasiljevićeva je istakla da borba počinje onda kad vlasnici pojedinih medijskih kuća koriste svoj medij u borbi za političke poene.

„Problem nastaje kad im politički apetiti porastu i kad počinju svoje medijske uticaje da koriste za tu borbu. Mislim da smo mi u Srbiji upravo u tom problemu zbog toga što su nekim medijskim vlasnicima u Srbiji političke ambicije porasle i žele svoju medijsku moć da iskoriste za određene političke ciljeve”, rekla je Vasiljevićeva na panelu „Mediji u politici, politika u medijima”.

Predsednik Juronjuza Pedro Vargas David rekao je da Evropa, odnosno EU, nije bila pravična kad je reč o evropskom putu Srbije i naglasio da nisu prepoznati napori vlasti u Srbiji koje su ulagale kako bi se zemlja pridružila evropskoj porodici. Smatra da EU mora odmah da se proširi na zapadni Balkan i da u uniji neće biti stabilnosti ukoliko Srbija ne bude deo tog procesa.