Zaoštrava se izborna kampanja u Republici Srpskoj

Banjaluka – Izborna kampanja u Republici Srpskoj za prevremene izbore neformalno je počela krajem avgusta, kada je Centralna izborna komisija (CIK) BiH oduzela mandat Miloradu Dodiku i raspisala izbore, ali je u subotu ozvaničen njen formalni početak. Politička utakmica, ako ne bude nepredviđenih okolnosti, trebalo bi da doživi finale za deset dana, to jest u nedelju 23. novembra.         

Zbog neizvesnosti u vezi s održavanjem izbora – usled iščekivanja odluke Ustavnog suda BiH po žalbi Dodikove odbrane, od čijeg je ishoda zavisio izborni proces – neformalni deo kampanje protekao je neobično tiho. Međutim, nakon odluke suda i odbacivanja žalbe, tonovi su postali oštriji, a potežu se i tužbe po različitim osnovama s tim da u javnosti više dominiraju stranačke vođe, nego sami kandidati. Doduše, još nije pouzdano potvrđeno da je CIK tehnički u potpunosti spreman za posao.

U subotu je ozvaničen početak kampanje, kada su osvanuli i prvi plakati sa sloganima. Najviše pažnje privlače dvojica glavnih kandidata – opozicioni Branko Blanuša i kandidat vladajućeg bloka Siniša Karan. Kandidat SNSD-a i vladajuće koalicije zalepio je svoj prvi plakat ispred Palate Republike, uz slogan koji odslikava sam ambijent koji je i doveo do izbora: „Pobediće Srpska, za Karana, za Dodika”. Opozicioni kandidat Blanuša izabrao je poruku: „Da Srpska ponovo bude ponosna”. Sem Karana i Blanuše, preostala četiri kandidata praktično su nevidljiva – Dragan Đokanović, Nikola Lazarević, Igor Gašević i Slavko Dragičević.             

U prvim danima kampanje u fokusu su se našli prevashodno uzroci zbog kojih je i došlo do prevremenih izbora. Oni su raspisani nakon što je Sud BiH osudio predsednika Srpske Milorada Dodika za nepoštovanje odluka visokog predstavnika, postupajući po izmenama Krivičnog zakona BiH koje je nametnuo (ne)imenovani supervizor Kristijan Šmit. Slučaj sada ide pred Evropski sud za ljudska prava, gde odbrana, pored proceduralnih prigovora, planira da se poziva i na narušavanje suvereniteta BiH, s obrazloženjem da zakone za nivo BiH, prema Ustavu i Dejtonskom sporazumu, može donositi isključivo Parlamentarna skupština BiH.  

Opozicija pak kampanju temelji i na ekonomskim pitanjima, a za sada posebno na slučaju Rudnika i termoelektrane Ugljevik i isplati odštete od 120 miliona evra ruskom biznismenu, nakon što je Vlada RS preuzela koncesiju na eksploataciju uglja. Lider pokreta „Sigurna Srpska” Draško Stanivuković nazvao je Dodikovo uključivanje u rešavanje tog pitanja „državnim udarom”, tvrdeći da „običan građanin raspolaže novcem i kadrovima”. 

Branko Blanuša uverava da će, ako dobije podršku građana, tražiti sednicu Narodne skupštine RS i raspravu o stanju u elektroenergetskom sektoru i poručuje da će, kada postane predsednik, zaštititi dragocene resurse i nacionalni interes Republike Srpske. „Svi ugovori i svaka odluka o našim rudama, vodama i šumama biće javni i prolaziće test nacionalnog interesa”, istakao je Blanuša.  

Po istom osnovu, to jest vezano za isplatu odštetnog novca za koncesije ruskom biznismenu, Republičkom tužilaštvu požalio se juče i opozicionar Nebojša Vukanović, ali je deset dana pred izbore tome pridodao između ostalog i krivičnu prijavu protiv Draška Stanivukovića zbog afere „Končar-gradska rasveta” u Banjaluci, zbog spornog posla vrednog 35 miliona konvertibilnih maraka.       

Atmosferu dodatno podgreva i rasprava o pozadini ukidanja američkih sankcija rukovodstvu RS. Opozicija uverava javnost da je za to „nešto ponuđeno zauzvrat”, a s tim u vezi buru je izazvao i video-snimak koji je objavio Stanivuković, koga vlast optužuje za montažu. Reč je o snimku u kojem je Željka Cvijanović za federalne medije odgovarala na pitanja upravo o „aranžmanu sa Amerikancima”. Na pitanje novinara da li i nalazišta litijuma u Republici Srpskoj ulaze u „dil” s Vašingtonom, Cvijanovićeva je odgovorila negativno, ali u videu koji je objavio Stanivuković čuje se odgovor – „naravno”. Cvijanovićeva je reagovala oštro, nazvavši Stanivukovića „sitnim prevarantom”, najavivši novu tužbu.

Cvijanovićevu pak opozicija opisuje kao političarku koja je naštimala tonove ugodne za zapadne uši, dok, kako navode, Dodik povlađuje Istoku i podgreva atmosferu u BiH, pa ironično postavljaju pitanje kome građani treba da veruju. Posebno nakon što su Dodikove izjave u Istočnom Sarajevu dodatno uzdrmale kampanju. Naime, Dodik je pre nekoliko dana rekao da taj grad „ne sme dozvoliti dodatnu islamizaciju”, da „nismo ista vera” i da „niko ne laže gore i više od Turčina”, upozorivši na „veliki muslimanski nacionalizam” kao „reinkarnaciju političkog islama”.    

Na te reči reagovala je Islamska zajednica u BiH, pozvavši Tužilaštvo i CIK da preduzmu mere. Kako su objavili sarajevski mediji, CIK će pokrenuti postupak protiv Dodika kao predsednika SNSD-a zbog ovih izjava. Predsednica Narodnog fronta Jelena Trivić je Dodikove reči protumačila kao „nastavak njegove retrogradne politike koja je najviše štete nanela upravo narodu kojem on pripada – srpskom narodu”.

Kandidat Siniša Karan poručio je da je izbor 23. novembra jednostavan – Republika Srpska ili Šmitova BiH – građanska i unitarna u kojoj su Srbi nacionalna manjina.