Kurti presvlači zločince OVK u holivudskoj režiji

Albanski mediji na Kosovu i Metohiji objavili su vest da će nekoliko poznatih holivudskih glumaca igrati u filmu o navodnom masakru u Račku. Vest je objavio producent sa KiM Fitim Krasnići, navodeći da će scenario biti zasnovan na „istinitoj” i nadasve tužnoj priči njegovog oca. Ulogu ove žrtve – „velikosrpskog nacionalizma, mučenja, genocida i drugih zločina protiv čovečnosti” – preuzeće, kako je najavio, Robert de Niro.

Oružani sukob srpske policije i albanskih terorista u selu Račak, uz kreativno tumačenje događaja tadašnjeg šefa Kosovske verifikacione misije OEBS-a Vilijama Vokera, postao je neposredni povod za NATO agresiju na SR Jugoslaviju. Intenzivna medijska kampanja tokom koje su teroristi postali nevini civili, mahom žene i deca, nametnula je javnosti na Zapadu stav o Srbima kao zločincima. Uloga po kojoj su prethodno, na drugim frontovima širom bivše SFRJ, postali već prepoznatljivi, nije ih ni ovaj put zaobišla.

Nije pomoglo ni to što se kroz izveštaje više istražnih komisija nije moglo dokazati da se radi o masakru nad civilima. Prema svedočenjima sudije Danice Maksimović kojoj je tri dana bio onemogućen ulaz u selo, pronađeno oružje, vojne uniforme i svi dokazi da se radi o terorističkoj grupi, snimljeni kamerama inostranih novinarskih ekipa, naprasno su nestajali. Istražni tim iz Finske predvođen Helenom Rentom složio se sa rezultatima obdukcije, ali je ona odbila da ga potpiše, da bi po povratku u Prištinu posvedočila da se radi o zločinu protiv čovečnosti. Gotovo deset godina kasnije, Helena Ranta u svojoj autobiografskoj knjizi priznaje da je izveštaj pisala pod pritiskom Vilijama Vokera koji joj je sugerisao da slučaj predstavi kao srpski zločin. Za to vreme, njen nalogodavac već je dobio svoj spomenik u Prištini, Albanci nezavisnost pod pokroviteljstvom predvodnika NATO agresije, a zakasnela pravda, koja po pravilu postaje nepravda, nikada nije ni došla.

Politički filozof Dragoljub Kojčić kaže za naš list da Albanci već četrdeset godina veoma ozbiljno shvataju popularne medije, film, pa i muziku, a pokazalo se da čak i na izboru za mis sveta njihova kandidatkinja zdušno učestvuje u nacionalnoj propagandi, gestikulirajući rukama simbol orla na grudima. Kako kaže, albanski uticaj je mnogo širi i, pored moderne zabave, obuhvata političku sferu. „Albanci su uspeli da utiču na javnost, na različite načine, između ostalog i finansiranjem kandidata za prominente funkcije na Zapadu. Zohran Mamdani, novoizabrani gradonačelnik Njujorka, u znak zahvalnosti za tu podršku, među svojim prvim potezima otišao je kod tamošnjih Albanaca i izrazio zahvalnost”, kaže Kojčić.

Kada je reč o filmskoj industriji, Kojčić ističe da nijedan holivudski film nije na objektivan način tretirao pitanje istorijskih i političkih zapleta na našim prostorima. „Treba li da podsećamo na Andželinu Džoli u filmu ’U zemlji krvi i meda’ ili Kevina Spejsija u promovisanju Franje Tuđmana i njegovog političkog legata. Ne iznenađuje da albanska strana pokušava da primeni isti recept na slučaju Račak”, upozorava Kojčić.

Na pitanje zašto je Račak toliko važan, Kojčić kaže da je to najspornija tačka u istorijskoj faktografiji. „Finski patolog Helena Ranta odavno je objasnila da slučaj Račak predstavlja čistu manipulaciju, nastalu presvlačenjem leševa pripadnika OVK u civilna odela po nalogu Vilijama Vokera. Albanci su svesni neodrživosti slučaja Račak kao povoda za bombardovanje SR Jugoslavije i sada pokušavaju regresivnim manipulacijama, falsifikuju istinu”, pojašnjava Kojčić.

Kako kaže, ukoliko je tačno da će Robert de Niro imati ulogu u takvom filmu, onda mu to svakako ne služi na čast, kao ni svojevremeno Džonu Travolti. „Međutim, pravi problem je uspavanost Srba koji veruju da će istina sama po sebi trijumfovati i zaboravljaju da se svetsko javno mnjenje uvek opredeljuje na osnovu onoga što mu medijska propaganda podmeće. Između ostalog, srpska dijaspora, ali i diplomatska predstavništva bi morala da izađu iz birokratskih okvira i da se inventivno i agresivno okrenu promociji srpskih nacionalnih interesa, pogotovo što mi ne moramo ništa da fabrikujemo, već je istina na našoj strani”, rekao je Kojčić.

Analitičar Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže da bi vest o ulozi Roberta de Nira u takvom projektu trebalo uzeti sa rezervom. „Ne možemo pouzdano znati da li je to tačno, ali ne bi trebalo da se iznenadimo ni ukoliko jeste. Albanci svoju kampanju u svrhu promocije lažne države Kosovo sprovode već decenijama i nastaviće u narednom periodu. Pop kultura i filmska umetnost imaju u tome značajnu ulogu kao i naučni i medijski krugovi. Ovo je jedno od sredstava u toj kampanji”, kaže Graovac dodajući da je tema Račka izuzetno osetljiva jer je bila okidač za bombardovanje.

„Centar za društvenu stabilnost snimio je jedan film posvećen razotkrivanju afere Račak, gde se jasno vidi da je to bila konstruisana priča. Ukoliko se ne varam, i na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu priča o Račku je prokazana kao lažna”, rekao je Graovac.

Ističe da je za Albance važno da očuvaju narativ o ispravnosti i opravdanosti njihove borbe. „Ovo je još jedno od sredstava kojima pokušavaju da dezavuišu istinu. Ne možemo zanemariti činjenicu da popularni mediji imaju poseban značaj i da ono što se kroz njih predstavlja javnosti neretko počinje da se tumači kao istina zato što najveći broj ljudi takve informacije ne proverava niti analizira dalje, tražeći činjenice. Na taj način se utiče na šire javno mnjenje zapadnih zemalja sa narativom o Srbima kao negativcima i Albancima, Hrvatima ili Bošnjacima kao pozitivcima kako bi se stavio pečat na događaje iz devedesetih, upravo onako kako je to već konstruisano – podelom na crno i belo”, rekao je Graovac.

Navodi da se ovakve kampanje mogu tumačiti i kao nadovezivanje na Haški tribunal koji sudskim putem definiše pomenute događaje, osuđujući isključivo Srbe i oslobađajući sve ostale. „Tako se i u pop kulturi učvršćuje navodna istina za širu populaciju”, poručio je on.