Selektor na duže staze

Sada kada je priča o narednom Mundijalu u SAD, Kanadi i Meksiku za naše fudbalere završena priča, veći deo fudbalske javnosti, bar onaj koji i dalje veruje u naš najpopularniji sport, s pravom se pita gde leži glavni problem ovim našim dugotrajućim problemima sa i oko reprezentacije? Problemi su, reklo bi se na sve strane prisutni. Mnogi tvrde da je naš reprezentativni fudbal srozan na najnižu moguću granu. Jednom prilikom dok je “legendarni” Slaviša Kokeza bio predsednik Saveza, jedan ugledni fudbalski funkcioner mi je tada rekao da za naš fudbal tek stižu crni dani. U prvi mah nisam shvatio šta je time hteo da kaže jer se baš u to vreme naša reprezentacija spremala za svetsko prvenstvo u Rusiji. Posle toga otišli smo i na naredni Mundijal u Katar, pa na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. Ali, sa sadašnje perspektive, jasne su konture našeg dugogodišnjeg fudbalskog posrtanja. Verovao sam da za našu reprezentaciju dolaze mnogo bolji i uspešniji dani, da ćemo kao drugi izbeći podele koje nas prate još od druga Tita. Da ćemo biti stalno deo najozbiljnijeg društva. Na kraju, sem plasmana na pomenute šampionate Srbija ništa drugo nije učinila. Pa je ovaj neuspeh još jedna opomena da nismo na dobrom putu.

Mnogo je razloga i te nagomilane probleme ne mogu da reše Džajić i Radujko, bez obzira koliko god se trudili a i pitali. Onog časa kada su naši omladinci u Litvaniji 2013. godine  postali prvaci Evrope a dve godine kasnije i šampioni sveta, tada je neko u Savezu morao da podrži Veljka Paunovića da nastavi započeti rad sa omladincima, šampionima iz Novog Zelanda. Ali, kao da mnogi nisu želeli ili hteli da dovedu perspektivnog trenera, koji je „progutao knedlu” pa se kao izrazito hrabar i častan čovek vratio na “mesto zločina posle punih deset godina. I to u najgorem mogućem trenutku., Za tri dana i isto toliko zajedničkih treninga a pred utakmicu godine i put u Englesku, zapravo novi selektor nije mogao nešto posebno da izmisli, sem da u svom stilu silno motiviše grupu igrača koja je bez obzira na poraz, ostavila daleko bolji utisak nego pre mesec dana u Beogradu, protiv te iste Engleske. Možda će nekome to zvučati kao bežanje od istine, ali, sada je najlakše tražiti krivca. Dobar deo javnosti smatra da je FSS zakasnio u dovođenju novog selektora, da je taj čin morao da se odigra mnogo ranije. Ali, kako dovesti trenera (Veljko Paunović) koji je sa Ovijedom napravio istorijski uspeh povratkom u Primeru, dok je još uvek bio čvrsto bio vezan ugovorom. Kako se zahvaliti njegovom prethodniku jer smo u septembru još “bili u igri”.

Ako nam je za utehu preksinoć smo na Vembliju mogli da vidimo novo lice Srbije. Osvrćući se na poraz od favorita u grupi Paunović je rekao:

„Svakako da moramo da budemo efikasniji. Mislim da smo, gledano sa strane naše odvažnosti i organizacije igre, imali dva lica: u prvom poluvremenu više defanzivno, u drugom mnogo bolje u ofanzivi. Mislim da smo bili opasni iz prekida, da smo imali jednu dobru šansu u prvom delu kada je Kostić šutirao, ali nam je nedostajao taj blok, a nismo ga izveli da bismo oslobodili Kostića da može da završi akciju. Nekako smo ostali nedorečeni, nažalost. I krivo mi je zaista, jer su momci odradili sjajan posao, mnogo im je bilo stalo i pokazali su odvažnost, hrabrost i jedinstvo. Odnos prema dresu i grbu je bio fenomenalan, tako da sam sa te strane zadovoljan, ali je uvek bolno kada se izgubi.

Novi selektor doneo je i novi stil igre. Uglavnom Srbija će se u narednim mečevima dosta orijentisati na igru po bokovima.

-Volim da mi ekipa igram po bekovima, baš protiv Engleza smo imali ogroman izazov po tom pitanju. Mislim da su Terzić i Mimović bili sjajni. Pokazali su odvažnost, kapacitet, brzinu i fizičke sposobnosti da igraju protiv jednih od najbržih i najboljih krilnih napadača u Premijer ligi, ali i u svetu, po mom mišljenju. Veoma sam zadovoljan, odradili su super posao. Naravno, obojica i ceo tim moraju da nastave da se poboljšavaju i da podignu nivo igre kako bismo mogli da pobedimo ili bar da postignemo gol protiv ovako dobre reprezentacije. Svaka čast Engleskoj na svemu, ali iskreno mislim da smo mogli više da izvučemo. Naš potencijal je veći i treba da nastavimo da verujemo i radimo, ističe selektor Srbije.

U poslednje dve godine u čak 18 takmičarskih utakmica naši fudbaleri su uspeli da dobiju svega pet mečeva od kojih su tri protiv Andore i Letonije! U tih deset odigranih mečeva nismo uspeli da postignemo ni jedan gol. Ipak, javnost se slaže da je dolaskom Veljka Paunovića reprezentacija dobila novu energiju. Kada se u nedelju u Leskovcu bude spustila zavesa na ove kvalifikacije neophodan je jedan okrugli fudbalski sto na kome će se otvoreno pričati o problemima u fudbalu. Da se tamo čuje svačije mišljenje, da se zaborave podele i klubaštva. Imao je predsednik Saveza Dragan Džajić pre nego što se latio teškog zadatka i viziju i plan. Da pored sebe ima mlade ljude koji će stasavati, koji će biti spremni na ozbiljan rad ali, teško je kada proradi sujeta.  A ta reč nas je zapravo najviše koštala. Iduće godine su u FSS izbori. Do tada  fudbalska organizacija mora da napravi plan i program koji će obuhvatiti fudbalsku struku. Posebnu pažnju treba obratiti na stručni deo, jer, očigledno da imamo slabe trenere. Trenere koji su voljni da slušaju novokomponovane fudbalske gazde, koji iskreno rečeno nemaju pojma sa fudbalom. Osim sa kladionicama. Da se pojača rad u omladinskim školama. Jer sve dok ne budemo crpeli “vode sa svog izvora” a ne dovoditi polukvalifikovane strance, nećemo imati decu spremnu da uskoče u reprezentativni voz u koji po običaju kasnimo.

-Trud i mukotrpan rad sve pojednostavljuju. Spreman sam da radim. Tajna uspeha ne leži u priči već u radu. U Londonu smo bar po mom mišljenju napravili korak napred. Biće potrebno dosta vremena, truda i angažovanosti svakog pojedinca, kako bismo uspeli da se vratimo iz ovog ponora. Čvrsto verujem da imamo igrače i potencijal. Naš cilj treba da bude usmeren ka tome da se 2028. godine kada Engleska bude domaćin najboljim evropskim reprezentacijama vratimo u London kao pobednici. Da ne verujem u tu ideju, ne bih ni prihvatio ovaj posao, iskren je Paunović.

Posle gostovanja na Vembliju i činjenice da nas je Albanije ponovo izigrala, treba dobro da se zapitamo gde smo to izgubili jedinstvo i zajedništvo. Da li su se dobri i pošteni fudbalski radnici sami povukli ili ih je izgurala bagra. I to ona koja vlada našim fudbalom iz senke. Otuda i ne čudi što se na terenima često viđaju nemile scene, kao ona nedavno u Vranju, gde su pretučeni gosti iz Vršca. Sa blagim kaznama nećemo postići mnogo, čak šta više ohrabrivaćemo one koji su danas nedodirljivi fudbalski vojnici. E zato su nam stadioni prazni, zato nam se izgubio kult reprezentacije. Zato je i običan navijač okrenuo leđa našem najpopularnijem sportu. Dakle, povratak na amaterizam ili oštar rez. Ako želimo da se priključimo boljem fudbalskom društvu. Jer, kako objasniti da nas iduće godine neće biti a da će na tom skupu učestvovati jedna četvrtina od ukupnog broja zemalja!