Svi moji putevi su vodili ka „Bistriku"

Spektakularnim koncertom u MTS dvorani, Bilja Krstić je proslavila pedeset godina na muzičkoj sceni, ali i sedamdeseti rođendan. Takvi okrugli jubileji uvek su veoma emotivni, pa se utisci slažu i prepričavaju danima. Na početku razgovora, Bilja Krstić oduševljeno priča kako je publika te večeri svih uzrasta zajedno s njom uživala u muzičkom putovanju – od omiljenih pesama „Suncokreta” i „Ranog mraza” koje su obeležile njenu karijeru sedamdesetih do grandioznog finala i prepoznatljivog zvuka „Bistrik orkestra”, koji je njena „lična karta” već 24 godine.

Ovaj koncert nazvan „Sve boje glasa” je na najbolji način sumirao ključne tačke jedne bogate karijere. Prvo, akustičarska scena i „Suncokret” sa Borom Đorđevićem, a potom saradnja sa Đorđem Balaševićem u „Ranom mrazu”, oblikovali su put ove svestrane umetnice. Ipak, za najvažniju prekretnicu ona smatra otkrivanje muzičkog folklora.

– Osnivanje „Bistrika” me je povelo na put na kojem se odlično osećam i tu sam zaista pronašla sebe. „Bistrik” je vrhunac mog stvaralaštva – kaže Bilja Krstić.

Zapravo, svi putevi su je intuitivno vodili do tradicionalne muzike Srbije i Balkana.

– To je muzika koja me duboko dotiče, ona iskonska, autentična, koja nas povezuje sa precima. Oduvek sam veoma volela tradicionalne pesme – kaže.

Ovu vrstu muzike Bilja Krstić je imala prilike da čuje tokom odrastanja u Nišu, u svom domu, ali i zahvaljujući programima Radio Beograda. Kasnije, ovo interesovanje je produbljeno u muzičkoj školi i na Fakultetu muzičke umetnosti, zahvaljujući etnomuzikologu Dragoslavu Deviću.

– Kada pogledam unazad, u svakoj etapi je tradicionalna muzika bila zastupljena u pop i rok muzici. Dok sam bila u „Suncokretu”, Bora Đorđević je pesmu nazvao „Raskopčani jelek”, a to je zapravo stara pesma „Što ti je mila kćeri jelek raskopčan”. Potpuno prirodno sam „uplovila” u „Bistrik”. Nisam bila prva koja je koristila tradiciju u muzici, možda je samo način na koji to radim nov – objašnjava naša sagovornica.

Kao što se moglo čuti na jubilarnom koncertu, o kom god muzičkom žanru da se radi, Bilja Krstić to čini na jedinstven način.

– Još uvek, kao u doba „Suncokreta”, osećam potrebu da se izražavam iskreno, da kroz pesmu pričam priče o ljudima, o životu – dodaje, nazivajući svoju muziku muzičkim folklorom, jer objedinjuje jezik, igru, pesmu, nošnju...

Odrednica „etno” joj ne prija, jer smatra da ona danas „objedinjuje sve i svašta”. Priča da joj je žao što smo izgubili mesto na muzičkoj sceni u svetu. Scena je mnogo bila bogatija početkom dvehiljaditih, kada su brojni muzičari različito predstavljali tradiciju i muzikološko bogatstvo ovih prostora.

– Danas jedino trubači sjajno prolaze u svetu, a naša božanstvena vokalna tradicija nema toliko mesta – konstatuje.

Važan aspekt Biljinog pristupa muzici jeste i to što se trudi da ne peva pesme koje se inače (masovno) pevaju. S ponosom kaže da su uvek na repertoaru i albumima „Bistrika” bile pesme koje su prvi put tonski zabeležene.

– Nisam do sada radila, niti ću raditi autorske kompozicije, jer mi je veliki izazov i zadovoljstvo da obradim tradicionalnu pesmu – tvrdi i otkriva da su joj zato saradnje sa muzičarima iz različitih zemalja otkrivale potpuno nove pristupe muzici. Nedavno je, priča, imala niz koncerata u Bogoti, gde je upoznala harfistu Jahaira Riveru čiji instrument se savršeno uklopio u aranžmane „Bistrika”.

– Svirali smo „Kraj potoka bistre vode” u aranžmanu u kojem ima Kube, Brazila i Balkana. Miki Stanojević iz „Bistrik orkestra” je sve to aranžerski spojio, tako da su se tri područja sjedinila u toj pesmi – priseća se.

Izuzetna karijera Bilje Krstić obeležena je i pedagoškim radom u okviru Vokalne radionice „Bistrik” u kojoj mladi svake subote na Kolarcu pevaju tradicionalne pesme. Ona ih uvodi na muzičku scenu i raduje se svakom njihovom uspehu. Priznaje da nije očekivala da će toliko mladih iz cele Srbije biti zainteresovano da nauči „nešto naše iskonsko, staro”, pored svega što se danas nudi.

– Počeli smo od jednostavnih pesmica, a danas pevamo one koje su vrlo zahtevne i za profesionalce. Imamo jedinstven program i često priređujemo koncerte, a naredne godine bi trebalo da se pojavi i prvi kompakt-disk – dodaje.

Posle velikog beogradskog koncerta i zaokruživanja najvažnijeg perioda karijere, Bilju Krstić naredne godine čeka još jedna važna godišnjica – 25 godina „Bistrika”. Nezahvalno je planirati, ali izvesno je da će sa „Bistrikom” imati veliki koncert u Parizu, u januaru. Obično nastupaju tokom leta, tako da će verovatno napraviti petnaestak koncerata na otvorenom.